Tereza Ribeiro: Primena Medijske strategije i Akcionog plana ključna za poboljšanje stanja u srpskim medijima

Ribeiro, koja je nedavno boravila u Srbiji i razgovarala sa predstavnicima vlasti, medija i civilnog sektora, ukazala je da je potrebno da Vlada primeni sve ono na šta se obavezala sopstvenom slobodnom voljom.

„Za to je potrebna politička volja i to je jedini način“, rekla je zvaničnica OEBS-a za slobodu medija u intervjuu Glasu Amerike.

Ljudska prava, sloboda medija i izražavanja neke su od kategorija u kojima je Srbija poslednjih godina nisko pozicionirana – pokazuju istraživanja i izveštaji eminentnih međunarodnih posmatrača.

Podaci objavljeni u izveštaju o stanju u medijima rađenom za potrebe Saveta Evrope pokazao je da Srbija spada među zemlje sa najviše pretnji novinarima. U registar platforme Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara nedavno su uvrštena tri nova slučaja – pretnje smrću uredniku časopisa „Drvotehnika“ Dragojlu Blagojeviću, uredniku portala „Rešetka“ Draganu Marinoviću, kao i zastrašivanje urednice „Insajdera“ Brankice Stanković.

Reporteri bez granica, međunarodna nezavisna organizacija usredsređena na zaštitu medijskih sloboda, u svom izveštaju za 2022. konstatovala je da su novinari u Srbiji redovna meta političkih napada, a nadležne institucije ne preduzimaju ništa da to spreče.

Važan pokazatelj trenutog stanja je i baza podataka napada na novinare Nezavisnog udruženja novinara Srbije u kojoj je trenutno notirano 60 napada, pritisaka ili verbalnih pretnji upućenih medijskim poslenicima.

“Postoje izazovi i praznine koje treba prevazići. Nastaviću da pratim situaciju kako bi se na terenu ostvarila poboljšanja. Moj cilj je da rezultati budu ostvareni”, odgovor je Tereze Ribeiro na pitanje da li je tokom svog nedavnog boravka u Srbiji stekla utisak da tamošnje vlasti ulažu dovoljno napora u sprečavanje učestalih pretnji i onlajn napada na profesionalne i nezavisne novinare i medije.

“Tokom svoje prve zvanične posete Srbiji osvrnula sam se na nekoliko pitanja koja se odnose na medijske slobode u zemlji – uključujući ostvareni napredak, ali i nedostatke i izazove u vezi sa sprovođenjem nacionalne Medijske strategije i Akcionog plana. Postoji potreba za više delovanja i političke posvećenosti kako bi se stvorilo bezbednije, slobodnije, fukcionalnije medijsko okruženje sa više pluralizma. Pohvalila bih i nekoliko inicijativa vlasti Srbije čija je svrha zaštita fizičke bezbednosti – ali i njihova sigurnost u digitalnoj sferi. Mislim tu na Radnu grupu za bezbednost novinara, kao i pokretanje S.O.S telefonske linije koja bi radila 24 sata dnevno. Međutim, potrebna nam je usaglašenija aktivnost svih organa vlasti i zainteresovanih strana, kao i više političke posvećenosti”, rekla je Ribeiro – uz napomenu da namerava da o tome da nastavi dijalog sa vlastima Srbije.

Glas Amerike: Verujem da ste čuli za mogućnost osnivanja ruske državne televizije “Rusija danas” u Srbiji… Tu inicijativu potvrdila je i direktorka “Sputnjika Srbija”. Kako tumačite tu mogućnost?

Ribeiro: Dozvolite mi da vrlo jasno naglasim da je na državnim vlastima odluka o načinu na koji će regulisati rad medija i da, naravno, obezbede da odluke koje donose u potpunosti budu usklađene sa obavezama prema OEBS-u i međunarodnim standardima i obavezama u vezi sa slobodom medija i izražavanja. Tako da mislim da je to odluka koju treba da donesu srpske vlasti. Ali, u vezi sa tim je potrebno da budu svesne obaveza prema međunarodnoj zajedinci koje su preuzele. Odluka je na vlastima Srbije.

Glas Amerike: Da li bi u tom slučaju Srbija postala neka vrsta centra za širenje ruskog načina gledanja na stvari ili narativa o međunarodnim i domaćim pitanjima – vid centra ruske državne medijske propagande?

Ribeiro: Nije do mene da odlučujem ili spekulišem o tome. Međutim, ono što je jasno i što sam pominjala ranije jeste da upotreba medija za širenje nezakonitih sadržaja poput ratne propaganda i podsticanje mržnje – predstavlja kršenje obaveza preuzetih članstvom u OEBS-u, kao i međunarodnog humanitarnog prava. Dakle, to je moj stav. Države su obavezne da reaguju na takav nezakonit sadržaj.

Glas Amerike: Smatrate li da je Balkan pokazao posebnu ranjivost od posledica ruske kampanje dezinformisanja?

Ribeiro: U 57 država članica OEBS-a medijske sfere funkcionišu na različite načine, imaju jedinstvene izazove, ali i zajedničke probleme. Moj zadatak je da im, u duhu saradnje, pomognem u ispunjavanju obaveza – kako bi bilo ostvareno slobodno, bezbedno, nezavisno i pluralističko medijsko okruženje. Sve te države suočavaju se sa izazovima. Neka područja su otpornija – ali su izazovi definitivno postojeći širom regiona koji čine članice OEBS-a.

Glas Amerike: Koje bi preventivne mere trebalo preduzeti na Balkanu, ali i regionu OEBS-a?

Ribeiro: Nedavno sam pregledala poslednje izdanje izveštaja V-dem instituta (Varietes of democracy) u kom su brojke alarmantne – kada je reč o medijskim slobodama ne samo u regionu država OEBS-a, već i globalno. Sve to nas se direktno tiče. Demokratičnost je nazadovala na nivo iz 1989. godine, a rezultat u oblasti slobode medija identičan je onom iz 1984. Ta dva trenda su povezana i zato se moramo boriti za demokratiju i slobodu medija. To je jedini način i moramo podići svest. Potrebno je da građanima objasnimo značaj demokratije i slobode medija. Države imaju posebnu obavezu da štite ljudska prava, dok bi mi građani trebalo da se borimo za demokratiju i slobodu medija – što nam omogućava da imamo kontrolu nad vršiocima vlasti.

Glas Amerike: Ruskim državnim medijima onemogućeno je da objavljuju program u brojnim državama zbog tvrdnji da šire propagandu i dezinformacije. Je li to bila adekvatna reakcija? I zašto?

Ribeiro: Rekla bih da je to sve veći problem iz očiglednih razloga. Potrebno je razlikovati dezinformisanje i ratnu propagandu. Sloboda izražavanja, u neku ruku, pruža zaštitu i sadržajima koji mogu šokirati ili uznemiriti javnost. Ratna propaganda je, sa druge strane, neprihvatljiva i države bi trebalo da intervenišu u tim slučajevima. Podsticanje mržnje je nezakonito i definitivno bi trebalo da bude zabranjeno.

Glas Amerike: Da li su ruski državni mediji u službi ruske vojne mašinerije?

Ribeiro: Moja kancelarija i ja ne pratimo sadržaj. Nisam u mogućnosti da kažem da je to deo rata. Ali je očigledno državna propaganda koja se koristi i ima svoju ulogu u njemu. To je definitvno tako. I to posebno u kontekstu ruskog stanovništva koje nema pristup nijednom drugom mediju – što znači da im je dostupna isključivo državna propaganda.

Glas Amerike: U toku je rat koji se vodi na bojnom polju započet ruskom invazijom na Ukrajinu. Istovremeno, postoji i druga vrsta bitke – u oblasti informisanja. Da li je i kako moguće objektivno i bez pristrasnosti izveštavati u ratnim okolnostima?

Ribeiro: Svesni smo da je informisanje oduvek bilo neizostavni deo svakog sukoba, a u eri internet tehnologija – domašaj i dostupnost informacija je bezgranična. Osnove istinitog i pouzdanog informisanja i izveštavanja su visoki profesionalni standardi koje je potrebno poštovati. Istovremeno, treba da bude jasno da je na novinarskim profesionalcima da ih usaglase, a ne da ih nameće država. To je važan preduslov za adekvatno izveštavanje sa terena o ratnim sukobima.

Glas Amerike: Kako primeniti takve standarde u vreme ratnog sukoba?

Ribeiro: Sve je teže, ali i značajnije to učiniti. Zato je, između ostalog, važna i obuka novinara koja bi ih pripremila za svaku situaciju – pa čak i one ekstremne koje uzrokuju snažne pritiske. Što je teža situacija, važnije je rukovoditi se pravilima i principima, i zato bi trebalo da budemo upućeniji na njih.

Glas Amerike: Šta je najvažnija obaveza za reportera koji izveštava sa područja ratnih sukoba?

Ribeiro: Rekla bih prvo da je potrebno da im odamo priznanje za posao koji obavljaju. Da im se zahvalimo za informacije koje nam obezbeđuju, gotovo uvek u realnom vremenu, što je slučaj sa ratom u Ukrajini. Međunarodni i domaći novinari šalju važne informacije sa terena. Međutim, mislim da to nije jedina njihova misija i ishod tokom rata. Jedna od ključnih stvari je prikupljanje dokaza o ratnim zločinima za neke buduće mehanizme odgovornosti ili sudove. Dakle, uz to što dolaze do informacija koje prenose – postaju i riznica činjenica koje će pomoći da jednoga dana odgovorni budu kažnjeni.

Glas Amerike: U kolikom obimu se lažne vesti ili dezinformacije koriste u svakodnevnom izveštavanju tokom ruske agresije na Ukrajinu?

Ribeiro: Dezinformacije u svakom ratu imaju svoju ulogu. Nove tehnologije, uz sve svoje prednosti, mogu da pospeše širenje dezinformacija i lažnih vesti – što može biti vrlo štetno i opasno u okolnostima ratnog sukoba. Štetan sadržaj koji zamagljuje ili narušava naša saznanjima o nekom događaju nije istovremeno i nezakonit. Međutim, postoji i druga vrsta sadržaja – koja je očigledno protivzakonita. Odredbama Međunarodne povelje o ljudskim i političkim pravima označen je ratnom propagandom zasnovanom na podsticanju na mržnju i nasilje. Tako nešto je očigledno nezakonito. Dakle, razlikovala bih te dve vrste sadržaja koji mogu imati štetan uticaj po izveštavanje – čiji je konzument javnost.