[box align=’box-center’ id=’1843′]
Priča o “Našima” morala bi da počne od definisanja termina “terorizam”, koji je od izuzetne važnosti za nastavak priče o njima. Prema svom etimološkom značenju terorizam je nastao od latinske reči terror (intenzivan strah) i francuske reči terreure (sejanje straha), a prema definiciji reč je o “sejanju straha i organizovanog nasilja među političkim protivnicima, protiv postojećeg društvenog poretka i političkog sistema”.
Od demokratskih promena 2000. godine srpsko se društvo redovno suočava sa sistematskim nasiljem, i fizičkim i verbalnim, u izvedbi i organizaciji desničarskih ekstremističkih organizacija. Država (čitaj Ustavni sud) je, posle žestokog pritiska medija i nevladinog sektora, zabranila delovanje “Nacionalnog stroja” i “Obraza”, ali ne i organizacije “Naši”.
Naime, mada je Republičko tužilaštvo podnelo zahtev za njihovu zabranu i brojne dokaze za njihove destruktivno dejstvo, za Ustavni sud Srbije to nije bio dovoljan dokaz i 14. novembra 2012. Sudije ovog suda odbacili su predlog za zabranu.
Od tog trenutka, što je javno i priznao lider pokreta “Naši” Ivan Ivanović, oni kreću u nezapamćenu medijsku kampanju. Objavljuju spiskove nepodobnih “izdajničkih i plaćeničkih” nevladinih organizacija i medija koje finansiraju “krvavi šiptarski i hrvatski novci”. Oni prete novinarskim organizacijama, medijima, podnose krivične prijave, a terorističko delovanje doseglo je vrhunac paljenjem zastave AP Vojvodine.
Inicijativu za ponavljanje postupka zabrane “Naših” pred Ustavnim sudom može da podnese Republičko javno tužilaštvo ili Vlada Srbije, mada je po reakciji ministra pravde Nikole Selakovića u emisiji “Utisak nedelje” jasno da od toga nema ništa.
Seniha Kačar iz Sandžačkog odbora za ljudska prava i slobode smatra da je skandalozno što “jedan deo vlasti” ne pokazuje nameru da zaštiti organizacije koje se bave upravo zaštitom ljudskih prava.
“Veoma je interesantno da se na udaru desničarskih organizacija nalaze upravo organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava i suočavanjem sa prošlošću, što znači da nekome smetamo i da to odgovara određenim strukturama unutar vlasti. Ona ima previše blag odnos i ne pokazuje nameru da zaustavi žigosanje i pozive na linč. To je mantra iz devedesetih koja odgovara delovima vlasti”, navodi Kačar.
Ona ističe da je doneto mnogo zakona koji garantuju prava manjina, slobodu rada organizacija za zaštitu ljudskih prava, sprečavanje diskriminacije… Ali, naša sagovornica ističe i da vlast mora te pravne norme da uskladi sa svojim delovanjem ako misle da pravni sistem profunkcioniše.
“Ako smo stalno izloženi nekažnjenim pozivima na linč i ako pravosudni i državni organi ne sankcionišu neverovatan govor mržnje prema ‘drugačijima’, uskoro ćemo se naći u ozbiljnom problemu”, navodi Kačar.
Ona je istakla da je odluka Ustavnog suda da ne zabrani “Naše” ohrabrila njihovo delovanje. “Mi ne možemo da zabranimo da misle šta misle, ali to je opasno jer pripadnici ekstremističkih desničarskih grupa mogu da odu korak dalje i učine nešto samo zbog toga što su te reči i poruke mržnje prošli nekažnjeno”, zaključila je Kačar.
Još jedna organizacija koja je na crnom spisku “Naših” je i JUKOM. I njen direktor Milan Antonijević smatra da su “Naši” prvobitnu odluku Ustavnog suda shvatili kao podršku države.
“Mada, kad čitate samu odluku Ustavnog suda, on je samo odložio svoju odluku i moguće je da se zbog novih okolnosti, kojih nažalost ima, ponovo pokrene postupak pred Ustavnim sudom”, ističe Antonijević.
Na sajtu “Naših” sve vrvi od zaštite Ustava, zakona i nacionalnih interesa. U decembarskom saopštenju hvale se kako je Ministarstvo pravde i državne uprave Republike Srbije Republičkom javnom tužiocu uputilo dokazni materijal protiv organizatora Parade ponosa koji je Generalnom sekretarijatu Predsednika Republike dostavljen od strane SNP NAŠI.
Direktor JUKOM-a Milan Antonijević kaže da taj “dokazni materijal” može biti osnova za pokretanje krivičnog postupka, s obzirom na iznete informacije, visok stepen diskriminacije i sve ono što su objavili protiv LGBT osoba. “To je širenje ideja koje su neprihvatljive u jednom modernom društvu, tako da se nadam da kad je kabinet predsednika to uputio Tužilaštvu nisu mislili na postupak protiv onih koji organizuju Paradu, već protiv onih koji su uputili predlog o zabrani. Desničarske ekstremističke organizacije u Srbiji već godinama uživaju prećutnu i javnu podršku političara. One su izrasle iz organizacija studenata na Pravnom i Filozofskom fakultetu, a tada su im patroni bili neki od istaknutih profesora sada veoma bliskih vladajućoj koaliciji. Sa ekstremistima vlast je kalkulisala tokom demonstracija protiv priznanja Kosova 2008, što se tragično završilo, a opozicija ih je koristila da zategne situaciju na Kosovu izazivanjem incidenata na Jarinju 2011. godine.
Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović objašnjava kako vladajuća koalicija u svom “političkom bagažu”, koji je donela na vlast, osim proevropske orijentacije ima i svoju prošlost. “SNS je u toj prošlosti, kao SRS, bila važan deo ideološkog koncepta devedesetih. Važno je da se sad odrede prema desničarskim ekstremistima koji osećaju da su ‘njihovi’ došli na vlast i po prirodnom pravu misle da će da ih podrže oni s kojima su bili u istom stroju. Oni očekuju da neće naići na odbijanje kod onih koji su s njima do jednog trenutka bili istomišljenici. E, baš zbog toga vlast mora da bude odlučna u sprovođenju zakona i zaštiti medija i organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava”, smatra Obradović.
I novinar radija Slobodna Evropa (na crnom spisku “Naših”) Miloš Teodorović ističe da je bitna reakcija države jer će javnost na taj način videti kako se politička elita odnosi prema delovanju “Naših”.
“Tračak toga mogli smo da vidimo u emisiji ‘Utisak nedelje’ i načinu na koji je reagovao ministar pravde Nikola Selaković. Naravno da je aktuelna vlada pod posebnim ’skenerom’ jer je Aleksandar Vučić svojevremeno, dok je bio u jednoj drugoj stranci sa sličnim desničarskim ekstremistima, lepio plakate Sigurna kuća za Ratka Mladića”, podsetio je Teodorović.
Promenu političke atmosfere i jasno određenje političkih aktera na to što “Naši” i slični njima napadaju medije i nevladine organizacije očekuju i Teodorović i Obradović.
Nezavisno udruženje novinara Srbije se čak nedavno obratilo predsedniku Republike i premijeru očekujući jasan stav prema ideološkoj matrici koju propagiraju “Naši”, “Dveri” i njima slične ekstremističke organizacije.
“Realno je da će ‘Naši’ i pod pretpostavkom da budu zabranjeni biti registrovani kao ‘Njihovi’ i da će nastaviti da se bave onim čime se bave ukoliko izostane reakcija države. Predstavnici države, što smo mogli da vidimo u njihovim poslednjim reakcijama, pokušavaju da naprave neku veštačku paralelu između ‘Naših’ i nevladinog sektora koji se nalaze na njihovom udaru.”, zaključio je predsednik NUNS-a Vukašin Obradović.
Petković: Pogrešili smo
Ministar kulture i informisanja Bratislav Petković rekao je u utorak da je to ministarstvo načinilo propust jer nije na vreme reagovalo na napade pokreta “Naši” na medije. Petković je na sastanku u Beogradu sa urednicima vodećih domaćih medija rekao da je pitanje izostanka odgovarajuće reakcije resornog ministarstva bilo postavljeno i na sednici Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanje.
Stižu krivične prijave
Direktor JUKOM-a Milan Antonijević navodi da, osim zabrane rada “naših”, koja je u ingerenciji Ustavnog suda, Republičko javno tužilaštvo ima i osnove da pokrene krivične postupke protiv njih zbog rasne i druge diskriminacije i drugih krivičnih dela koja se vrše.
“Koliko znam, jedna NVO će podneti krivičnu prijavu za lažno prijavljivanje s obzirom na to da se govori o stavljanju na teret organizacijama civilnog društva nekih krivičnih dela. Postoji i odredba u Krivičnom zakoniku o rasnoj i drugoj diskriminaciji koja govori o tome da je zabranjeno proganjanje organizacija i pojedinaca zbog njihovog zalaganja za ljudska prava”, kaže Antonijević.
