ENVlatko Vojnović, iz Arizone, jedan od učesnika nedavno održanog seminara o medijima u dijaspori, prešao je dug put od zarobljenika u Goraždu tokom bosanskog rata, preko iseljenja sa porodicom u Feniks, do osnivača i vlasnika novina „The Serbian Times”. Pošto se Vojnović bavi slikarstvom i radi kao veterinarski inspektor u jednoj kompaniji, poslove izdavanja novina prepustio je sinu Viktoru.
„The Serbian Times” su narodne novine za sve uzraste i izveštavaju o dešavanjima u Srbiji, Republici Srpskoj, ali i o Srbima u svetu. Ima dopisnike sa svih kontinenata, profesionalce, ali i one koji pišu iz ljubavi.
– Najveći teret podnosi moj sin koji završava kompletne novine, list se štampa na ćirilici, jer mi želimo da budemo prisutni za generaciju koja raste u Americi, da ne zaboravi srpski jezik, ali i na latinici i na engleskom jeziku kako bismo pomogli da srpski emigranti lakše nauče jezik – priča Vlatko.
Vojnović kaže da se list finansira od reklama, ali da je početak bio znatno teži, prvih osam meseci izlazio je o trošku porodice. Tiraž je oko pet hiljada primeraka i deli se besplatno po Feniksu gde živi kolonija od oko 15.000 Srba, ali i u još nekim gradovima Amerike.
– Počeli smo pre pet godina kada su mnogi u Americi nekorektno pisali o Srbima. Hteo sam da nekako reagujem na mnoge televizijske i novinarske izveštaje koji su se mogli čuti ili pročitati u Americi o nama. Ja sam bio zarobljen u Goraždu tačno dve godine i dva dana. U Americi živim već 12 godina i to iskustvo mi govori da smo mi Srbi jedan vrlo kvalitetan narod. Imamo karakter, religiju koja se razlikuje od drugih i vrlo smo dobri radnici. U Feniksu imamo dve crkve, ali ja nisam video Srbina da je došao i obratio se za humanitarnu pomoć. Svi umeju sami da zarade, vrlo smo marljivi radnici i ja sam ponosan što je tako – kaže naš sagovornik koji je zbog svog brzo stečenog ugleda mnogima omogućio da nađu posao i da im, kako su mu govorili, zauvek promeni život.
U rasejanju ima oko 500 novina sa tiražem od 300.000 primeraka, a profesionalnih novinara je nešto više od hiljadu, što znači da na jedne novine u proseku dođu po dva novinara.
Najveći problem je njihova međusobna nepovezanost, pa je i na skupu najviše bilo reči o potrebi da se brojne novine, radio i televizijske stanice umreže, da se osnuje internet portal koji bi bio berza informacija i sa kojeg bi mogli da razmenjuju informativne sadržaje.
– Potrebno je – kaže Bogdan Rikman iz Hrvatske – da se na jednom zvaničnom sajtu objavljuje sve značajno što se pojavi u srpskim medijima, od Kanbere do Mičigena, da se ne gubimo preko raznih veb-adresa, već da na jednom mestu imamo sve što se tiče Srba u Rumuniji, Hrvatskoj, Australiji…
Ministar za dijasporu Milica Čubrilo obećala je pomoć države i za šest meseci zakazala sledeći susret posredstvom video-linka, dok su učesnici pohvalili domete svog prvog okupljanja ističući da je to prvi ozbiljni korak na putu veće povezanosti informisanosti prvo samih medija, a potom i više od dva miliona potencijalnih čitalaca.
– Najveći problem medija u dijaspori su kadrovi. Imamo mnogo časopisa, radio i televizijskih stanica, ali ne bih rekao da imamo i novinarstvo u dijaspori. U 99 odsto svih naših medija rade amateri i to nam je najveći problem, a bez kvalitetnih novinara ne možete da pravite kvalitetne novine – kaže Nebojša Milosavljević, glavni urednik „Čiode” iz Toronta.
„Čiode” su mesečnik koji se bavi različitim temama iz života Srba iz Toronta, Milosavljević kaže da je jedan od retkih koji ima i dopisnike iz Srbije i za koga pišu profesionalci.
Tehnologija napreduje, sve je više onih koji traže i nalaze nove vidove komunikacije, kakva je internet na primer, oko 20 odsto Srba u dijaspori informiše se putem interneta, pa je nekadašnji Beograđanin Aleksandar Vuksanović smislio internet portal „Semanarioserbio” i to na španskom jeziku kako bi informisao Špance o Srbiji. Interesantne tekstove o vezama Španaca i Srba, kao, na primer, naklonost katalonskih intelektualaca prema srpskom pitanju šalju mu i Španci.
– Ne postoji nijedan medij, osim bivše Radio Jugoslavije, danas Radio Srbija, koji ima i program na španskom jeziku. Problemi su veliki, na prvom mestu finansijski. Svi mi radimo iz velikog entuzijazma – kaže Vuksanović.
Dragoljub Stevanović
.
