EN
Podaci saopšteni povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, 2. novembra, upravo zbog ovakve statistike ističu važnu ulogu tužilaštva, ne samo u privođenju ubica pravdi, već i procesuiranju pretnji nasiljem.
U Srbiji, Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti, dolazi tačno mesec dana uoči presude u ponovljenom postupku za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Prvostepena presuda je doneta 5. aprila 2019. godine, da bi je naredne godine Apelacioni sud ukinuo zbog prekoračenja optužnice.
Suđenje je počelo 2015. godine, 16 godina nakon zločina, čija je prethodnica bila medijska satanizacija u tekstu Politike ekspres „Ćuruvija dočekao bombe“. Presuda se očekuje 22 i po godine nakon ubistva, a prema rečima predsednika Udruženja novinara Srbije, Živojina Rakočevića, njeno izricanje je važno ne samo za novinare, nego i za institucije i društvo u celini.
Ova presuda bi trebalo da daje nadu i za rešavanje slučajeva ubistava novinara i medijskih radnika koji su pred Komisijom za istragu ubistava novinara. Komisija je sakupila sve relevantne informacije i za podizanje optužnice za ubistavo novinara Milana Pantića.
Juna ove godine, predsednik komisije Veran Matić, u autorskom tekstu ukazao je da postoji serija saznanja u vezi sa ubistvom novinara „Večernjih novosti“ u Jagodini: od toga ko ga je pratio par dana pred likvidaciju, ko je izvršilac ubistva, pa do motiva. Međutim, optužnice još nema. Matić uporno poziva Specijalno tužilaštvo da konačno počne da radi svoj posao.
Okolnosti smrti novinarke lista „Duga“ Radislave Dade Vujasinović 27 godina kasnije i dalje su nerazjašnjene. Holandski forenzički institut je pre pet godina veštačenjem zaključio da uzrok smrti može biti ubistvo, samoubistvo ili nesrećni slučaj.
U mandatu Komisije je i ubistvo 16 medijskih radnika RTS-a, tokom NATO bombardovanja, pre 22 godine. U istrazi ovog zločina nije napravljen pomak, i najverovatnije i neće, dok se ne otvori dokumentacija srpske vojske o ovoj temi, kao i arhivi NATO i SAD u vezi napada na RTS.
Komisija za istragu ubistava novinara je u Srbiji osnovana godinu dana pre nego što su Ujedinjene nacije ustanovile Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima.
Zločini bez kazne
Generalni sekretar UN, Antonio Gutereš, istakao je da su mnogi novinari izgubili živote dok su izveštavali o sukobu, ali da je broj medijskih radnika ubijenih van zona sukoba porastao poslednjih godina.
Kako je istakao, novinari se suočavaju sa bezbroj drugih pretnji, od kidnapovanja, mučenja i proizvoljnog pritvaranja, do kampanja dezinformisanja i uznemiravanja, posebno u digitalnoj sferi.
Udruženje novinara Srbije ovaj Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima dočekuje suočeno i sa tragičnom činjenicom da više od dve decenije niko nije odgovarao za 19 od ukupno 20 ubistava, kidnapovanja i nestanaka srpskih i albanskih novinara i medijskih radnika i ekipe nemačkog magazina Štern, počinjenih između 1998. i 2005. godine na Kosovu (jedno ubistvo je rešeno pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ)).
Na redovnoj godišnjoj skupštini Evropske federacije novinara (EFJ) održanoj 8. i 9. oktobra u Zagrebu, usvojena je UNS-ova rezolucija o neodložnom formiranju Međunarodne komisije za istragu ubistava i kidnapovanja novinara na Kosovu od 1998. do 2005. godine, koja je napisana zbog činjenice da je borba protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima i medijskim radnicima ključna i suštinski važna za zadovoljenje pravde, ali i neophodnost za dalju zaštitu medijskih profesionalaca, kao i da je privođenje pravdi odgovornih za te zločine ključni element u sprečavanju budućih napada.
Njeno usvajanje dokazuje, pre svega, rešenost članica EFJ da podstaknu istragu i rešavanje ovih zločina i veliku solidarnost i podršku evropske zajednice novinara tom procesu.
Ovo je druga rezolucija o ubijenim i nestalim novinarima na Kosovu koju je iniciralo Udruženje novinara Srbije. Nakon što je prva usvojena maja 2018. godine, a kojim se pozivalo na brzu i efikasnu istragu ovih zločina, zločinci nisu izvedeni pred lice pravde.
Zato se Udruženje novinara Srbije odlučilo da predloži novi, malo odlučniji dokument, u kojem podseća UN i na dve rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija br. 1738 iz 2006. i br. 2222 iz 2015. koje osuđuju nasilje i zloupotrebe počinjene nad novinarima i medijskim radnicima u situacijama oružanih sukoba, naglašavajući međunarodne obaveze da se stane na put nekažnjivosti i procesuiraju odgovorni za ova ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava.
Mandat Komisije za istraživanje ubistava novinara proširen je na slučajeve ubistava i kidnapovanja novinara na Kosovu. Prema rečima Verana Matića, „Komisija podržava inicijativu UNS-a tako što prikuplja podatke i saznanja institucija Srbije koji su prikupljani do juna 1999. godine“.
Matić ističe da je „Komisija podržala aktivnosti UNS-a pretorečene u rezoluciju EFJ koji se obavezuje da će vršiti pritisak na međunarodne organizacije da se formira Međunarodna komisija eksperata koja bi rešavala ove slučajeve. Podaci koje bude prikupila Komisija Srbije koristiće se i za rad buduće Međunarodne komisije“.
Maratonski procesi
Ujedinjene nacije u poruci povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima podsećaju i da u „mnogim zemljama, jednostavno istraživanje korupcije, trgovine ljudima, kršenja ljudskih prava ili pitanja životne sredine, dovodi u opasnost živote novinara“.
U Srbiji se upravo iščekuje odluka Apelacionog suda za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, koji je postao meta lokalnih moćnika zbog tekstova objavljenih na lokalnom portalu Žig info. Kuća u kojoj je živeo sa suprugom zapaljena je u noći 12. decembra 2018. godine, kada se iz garaže u koju je ubačen „Molotovljev koktel“ požar razbuktao na kuću u kojoj su njih dvoje spavali.
Za ovaj zločin prvostepeno je optužen Dragoljub Simonović, bivši predsednik Opštine Grocka. Tužilac je tražio maksimalnu kaznu za Simonovića, a odbrana oslobađanje ili novo suđenje.
Više od godinu dana i dalje su nepoznati odgovorni za napade i policajci koji su tukli izvaštača Bete Žikicu Stevanovića, dok je izveštavao sa protesta. Prema evidenciji UNS-a od 7. do 11. jula 2020. godine napadnuto je i ometano u radu 28 novinara, snimatelja i fotoreportera dok su izveštavali sa protesta u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
Nepoznati su i napadači na snimatelja Bete Luku Pređu, koga je policajac udario palicom, fotoreportera Bete Miloša Miškova i Svetlanu Dojčinović, koji su pogođeni čvrstim predmetima u glavu i ruku, snimatelja Kurir TV-a Mišu Batanjca, koji je udaren šipkom u vrat, snimatelja Al Džazire Tareka Anija, fotoreportera TV Nova S Uroša Arsića i Milice Božinović, novinarke te televizije.
Prema podacima Republičkog javnog tužilaštva koje je na svom sajtu otvorilo rubriku Bezbednost novinara, od 1. januara 2016. do 31. jula 2021. godine formirana su 322 predmeta koji se odnose na ugrožavanje bezbednosti novinara. Od toga je u 140 slučajeva odlučeno da nema krivičnog dela, odnosno, prijave su odbačene. U 182 slučaja je utvrđena sumnja da je izvršeno krivično delo. Doneta je 31 osuđujuća presuda, odnosno manje od 10 odsto od ukupnog broja predmeta. Od tog broja je 29 pravosnažnih.
„U ovoj godini kroz tužilaštvo do 31. jula zabeležena su 52 slučaja ugrožavanja bezbednosti novinara, a samo u četiri nisu otkriveni potencijalni izvršioci krivičnog dela. Ove godine zabeležen je trend rasta napada na novinare u Srbiji. Istovremeno, podaci tužilaštva nisu podudarni sa podacima novinarskih udruženja. Udruženja beleže sve pretnje i prikrivene pretnje upućene novinarima, a tiču se njihove bezbednosti, koje Krivični zakonik ne prepoznaje. Prema podacima UNS-a, broj napada na novinare je dva do tri puta veći“ ističe Slobodan Radičević, član Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara Vlade Srbije, koji predstavlja Udruženja novinara Srbije.
Radičević podseća da je produkt te Radne grupe i SOS telefon 0800 100 115, sigurna linija preko koje novinari i medijski radnici mogu prijaviti ugrožavanje bezbednosti.
Od početka godine na SOS telefon je stiglo više od 140 poziva, od čega je veći deo iz unutrašnjosti. Najviše je starijih slučajeva koji nisu prijavljeni, a konsultacije su bile o tome šta je moguće danas učiniti.
Koliko smo (ne) važni
Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima Ujedinjene nacije su ustanovile 18. decembra 2013. godine. Obeležen je prvi put 2. novembra 2014. godine, povodom prve godišnjice ubistva francuskih novinara Žislena Dipona i Kloda Verlona, ubijenih na radnom zadatku tokom izveštavanja u afričkoj državi Mali.
Ove godine, Ujedinjene nacije su podsetile i da su „pandemija kovid -19 i pandemija dezinformacija pokazale da je pristup činjenicama i nauci bukvalno pitanje života i smrti. „Kada je pristup informacijama ugrožen, to šalje uznemirujuću poruku koja podriva demokratiju i vladavinu prava“, ističe UN.
Osim ovih tragičih i za 21. vek poražavajućih statistika o ubistvima i napadima na novinare, sliku koliko je novinarski život (ne)važan ilustruje i činjenica da čak i ne postoji jedinstvena evidencija o broju ubijenih medijskih radnika i napada na njih.
Dok Unesko saopštava da su u 2020. godini ubijena 62 novinara, podaci Bele knjige Međunarodne federacije novinara (IFJ), za isti period beleže 42 ubistva. Dakle, 20 manje. Podaci IFJ ukazuju i da je 2658 novinara ubijeno od 1990, te da se 235 novinara trenutno nalazi u zatvoru.
UN je pozvao države članice da budu solidarne sa novinarima širom sveta i da pokažu političku volju potrebnu za istragu i krivično gonjenje ovih zločina.
Ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za mir su novinari koji su izloženi napadima – filipinsko-američka novinarka Marija Resa i ruski novinar Dmitrij Muratov. Nagradu su dobili za „hrabru borbu“ u odbrani slobode izražavanja na Filipinima i u Rusiji, odlučio je Komitet u Stokholmu.
Na Međunarodni dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima ostaje nam da u toj informaciji tražimo tračak vidljivosti problema i da se nadamo da će nacionalna pravosuđa reagovati.
