EN
„Nije poznato da li nedostajući izveštaji nisu podneti u zakonskom roku (sedam dana pre dana izbora), ili samo još nisu objavljeni na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije“, dodaje se.
Prema procenama Transparentnosti, SNS je za svoju predsedničku i parlamentarnu kampanju samo na televizijama, ne računajući četiri poslednja dana, uložila oko četiri miliona evra, tri puta više nego svi drugi učesnici izbora zajedno. Situacija je slična i kada je reč o drugim vidovima oglašavanja.
„Plaćeno oglašavanje, uz brojna gostovanja, najčešće u svojstvu aktuelnog predsednika države, uz aktivnosti sa promotivnim efektom, omogućile su predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću potpunu medijsku dominaciju. Zaključno sa 30. martom, Vučić je imao 15 promotivnih aktivnosti i 18 drugih aktivnosti koje imaju sličan efekat, četiri obraćanja javnosti u direktnim prenosima većine TV stanica, 16 gostovanja ili velikih televizijskih intervjua. Pored toga, pojedini mediji su njegove stranačke aktivnosti i ono što je tom prilikom govorio prenosili kao da su u pitanju regularne vesti, a ne izborna hronika. Zahvaljujući svemu tome, medijsko prisustvo Vučića je ostalo neokrnjeno i u periodu u kojem se uzdržavao od promotivnih aktivnosti, nakon što je proglasio ‘kraj funkcionerske kampanje'“, naglašavaju u saopštenju.
Aleksandar Vučić, kako se navodi, dominirao je i na naslovnim stranicama dnevnih listova.
„Za 45 dana pojavio se 308 puta, od toga 85 posto (263) u pozitivnom kontekstu. Drugi po broju pojavljivanja je Zdravko Ponoš sa 30, od toga 37 odsto u pozitivnom tonu. Svi ostali pojedinačno imaju manje od 10 pojavljivanja, a gotovo sva su pozitivna“, navode iz Transparentnosti.
Kada se posmatraju kandidati i liste zbirno, Vučić, javni funkcioneri i kandidati iz njegove stranke i sa njegove liste bili su 468 puta na naslovnim stranicama, 86 odsto u pozitivnom tonu, a od toga 125 puta kao glavna tema.
„Ponoš i svi ostali sa liste Ujedinjeni za pobedu Srbije imali su 112 pojavljivanja, od toga više od dve trećine u negativnom tonu. Glavna tema bili su 35 puta, ogromnom većinom (30) kao negativci. Od ostalih, lista Ajmo, ljudi imaju ukupno 21 pojavljivanje (86 posto pozitivno), lista Moramo 20 (95 posto pozitivno) i SPS-JS-ZS 19 (79 odsto pozitivno). Sve druge liste i kandidati bili su manje od 10 puta na naslovnim stranicama“, saopšteno je.
Što se funkcionerske kampanje tiče, zaključno sa 27. martom, za uzorak koji obuhvata 26 funkcionera, bilo je 75 podsto promotivnih aktivnosti više nego u istom periodu u prethodnoj, neizbornoj godini, kažu.
„Ako se posmatra deset najaktivnijih funkcionera, rast je 119 posto. Pojedinačni rekorderi su Goran Vesić sa 48 i Vanja Udovičić sa 42 promotivne aktivnosti. Sa stanovišta organizatora, funkcionerska kampanja je bila veoma uspešna, jer su ove aktivnosti funkcionera dobile zavidan prostor u informativnim emisijama“, navode iz Transparentnosti.
Sve to, zaključuju, pokazuje da izmene zakona koje su preduzete pred ove izbore nisu dovele do rešavanja suštinskih problema, ni kada je reč o transparentnosti finansiranja kampanje, ni u pogledu ravnopravnosti učesnika na izborima.
„Umesto omogućavanja uvida u račune za finansiranje kampanje, kao što je TS predlagala, uvedeni su preliminarni izveštaji sa stanjem na 15 dana pred izbore, koji su pritom ostali nedostupni do nastupanja izborne tišine, a umesto ograničenja aktivnosti javnih funkcionera u kampanji, uvedeno je delimično ograničenje izveštavanja o pojedinim aktivnostima. Takođe, nije bio prihvaćen naš predlog da se, slično većini demokratskih zemalja, ograniče dozvoljeni ukupni izborni troškovi, tako da će građani i ovog puta platiti čak 15,7 miliona evra iz budžeta da bi ih stranke i kandidati ubedili da upravo za njih treba da glasaju“, navode u Transparentnosti Srbija.
