EN
Istraživanje je obuhvatilo period od 2015. godine, od kada je započelo finansiranje ove televizije od strane nove lokalne vlasti SNS-a, zaključno sa 2021. godinom, kada je ovoj kući prema redovnom budžetskom planu isplaćeno 50 miliona dinara.
„Res publika” navodi da, i pored toga što je Zakonom o javnom informisanju i medijima, propisano da lokalne samouprave javnim novcem mogu da finansiraju isključivo medijske sadržaje kojima se ostvaruje javni interes u informisanju, grad Kragujevac petu godinu zaredom finansira redovno poslovanje RTK, a iz gradske kase su namireni i svi dugovi nastali posle poništenja privatizacije.
Izmireni i dugovi
Istraživanje ovog Udruženja o medijskom pluralizmu i dodeli državne pomoći medijima pokazalo ja da je RTK u periodu od 2015. do 2019. godine kroz subvencije dobila nešto više od 174,5 miliona dinara, plus još 13,5 miliona dinara za usluge po ugovoru, odnosno za prenose skupštinskih zasedanja. Toj cifri treba dodati i iznos od preko 110 miliona dinara koji je tokom 2017. i 2018. godine prema istraživanju konzorcijuma medijskih organizacija (BIRN, NUNS i Fondacija Slavko Ćuruvija) iz gradskog budžeta isplaćen poveriocima RTK za dugove nastale pre, kao i nakon privatizacije.
Ovi iznosi su sabrani sa 42 miliona koliko je odvojeno za 2020. godinu i 50 miliona dinara subvencija za 2021, pa se tako dolazi do sume od oko 400 miliona dinara, koliko je od 2015. godine zaključno sa prošlom iz gradske kase izdvojeno za RTK. Na to dolazi i 60 miliona dinara subvencija za ovu godinu koja je došla skoro do polovine, ali taj iznos će biti dodat u nekom sledećem istraživanju.
Iako konstatuju da se novac iz budžeta lokalnih samouprava može davati medijima samo za finansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa, te da se direktno davanje para RTK kosi sa zakonom, ovo udruženje dalo je i osnov, odnosno izuzeće od primene zakona, na bazi kojeg se RTK našao kao korisnik para građana godinama.
Dogodilo se to na osnovu jedne uredbe Vlade Srbije kojom je omogućeno da akcije budu prenete bez naknade gradovima ili opštinama na čijoj teritoriji je sedište izdavača medija, do sticanja uslova za novu privatizaciju. Ova uredba je omogućila da se na zahtev grada Kragujevca, a uz saglasnost Vlade Srbije, u junu 2017. godine izvrši prenos osnivačkih prava na lokalnu samoupravu, a RTK svoje poslovanje nastavi kao privredno društvo. Time je ova medijska kuća nastavila da funkcioniše kao pre privatizacije, kada je kao javno preduzeće dobijala subvencije iz gradskog budžeta, zaključuje se u istraživanju „Res publike”.
I tako to traje godinama, a onaj uslov iz famozne uredbe Vlade, koji je oročio ovu idilu između gradske televizije i gradskog novca, rečima da će to trajati do sticanja uslova za novu privatizaciju, nikako da se ispuni. Zapravo, ko procenjuje kada se stiče taj uslov i ko treba da pokrene novu privatizaciju RTK. Zvaničan odgovor iz gradske vlasti koji je objavljen u novembru prošle godine je da ingerencije nad novom privatizacijom potpadaju pod Ministarstvo privrede jer je ova televizija registrovana kao privredno preduzeće.
Traži se „model”
No, kako vidimo ovo Ministarstvo se povodom ovog pitanja ne oglašava, a izgleda da se niko iz lokalne samouprave ne raspituje previše za ovaj problem težak stotine miliona dinara. No, „Res publika” je došla do podatka da se obaveza privatizacije RTK nalazi u Akcionom planu za sprovođenje Medijske strategije Srbije od 2020. do 2025. godine, gde se ističe da je kraj prošle godine bio obaveza za završetak privatizacije medija u javnom vlasništvu, odnosno medija kod kojih je raskinut ugovor o prodaji kapitala.
U skladu sa tim planom, u poslednjem kvartalu prošle godine trebalo je novog vlasnika da dobije i Radio televizija Kragujevac, koja je nakon raskida ugovora o privatizaciji sa Radoicom Milosavljevićem, vraćena u vlasništvo lokalne samouprave.
Kao što cela javnost i svi građani znaju to se nije desilo. Kako je taj rok ostao samo obećanje u istraživanju su shvatili kada su došli do podataka o preduzećima u postupku privatizacije koji se može naći na sajtu Ministarstva privrede. RTK se nalazi na tom spisku među preduzećima u postupku analize i pripreme javnog poziva, ali se u napomeni navodi da „nije moguća objava javnog poziva s obzirom na to da nije doneta odluka o metodu i modelu privatizacije.”
Tako dolazimo do onog klasičnog birokratskog upiranja prstom jednih u druge i vrtimo se ukrug, što govori da ova situacija itekako odgovara nosiocima moći u politici i vlastima poslušnim medijima, a što se zaključuje i u samom istraživanju „Res publike”.
Poređenja radi, RTK će iz budžeta grada ove godine dobiti 60 miliona dinara subvencija, bez konkursa, a svi ostali mediji 10 miliona dinara, zakonski po kokursu za objavljivanje sadržaja od javnog interesa.
Na neodrživost takvog stanja, navodi se u istraživanju, ukazuje i Medijska strategija koju je usvojila Vlada Srbije, a koja kao jednu od mera predviđa i „okončanje procesa privatizacije izdavača u javnom vlasništvu, u cilju uspostavljanja funkcionalnog, održivog i fer medijskog tržišta , zaštićenog od političkog uticaja. „Sem toga, prema Medijskoj strategiji, obavezu privatizacije preostalih medija trebalo bi posmatrati u kontekstu nastavka evropskih integracija Srbije”, zaključuje se u istraživanju „Res publike”.
