ENNažalost, tridesetak novinara iz Srbije nije imalo krila i jedini način da se napusti Ledena dvorana bila je evakuacija u policijskoj marici. Neko u krvi, neko sa povređenom nogom, ali svi, igrom slučaja, u jednom komadu.
Igra zagrebačkih huligana „ubij srpskog novinara“ počela je nešto posle 15 časova kada nas je policijska pratnja uvela u Zagreb. Kroz grad, u „Lastinom“ autobusu sa beogradskim tablicama, vozili smo se gotovo 30 minuta. Građani Zagreba su nas „pozdravljali“ psovanjem, pljuvanjem i slikama Ante Gotovine. Kao po unapred isprobanom scenariju, petnaestak minuta do četiri sata policijska pratnja uvela nas je u jednu usku ulicu iz koje je trebalo da se odvezemo do Trga športova i hotela „Panorama“, gde nam je organizovan smeštaj. Kako autobus nije mogao da se izvuče iz te sporedne ulice, policijska pratnja je, ne vodeći računa o gostima u čijoj su pratnji, nastavila put i ostavila nas na nemilost „bed blu bojsa“ koji su počeli da kuljaju iz kafića, haustora, automobila… Poletele su cigle, flaše, pa čak i skije. Sa balkona su navijali „Ubij, ubij Srbina…“. Tek se tada pojavila policija. Ali umesto odbrane gostiju, bio je to beg policajaca pred razularenom ruljom. Grupa od 300 do 400 huligana potom je počela divljački da razbija „Lastin“ autobus. Tek kada je svima bilo očigledno da će u autobusu biti mrtvih, pojavili su se specijalci koji su rasterali huligane, a goste iz Beograda sproveli do hotela. Međutim, ni tu nismo bili sigurni, s obzirom na komentar jednog policajca: „Držali su me ti Srbi mesec dana u logoru. Treba pobiti sve te četnike. Pobiti.“
Postoji sumnja da su i neki čuvari reda javljali navijačima kretanje Beograđana. Tortura se nastavila u dvorani. Prva grupa novinara došla je do svojih mesta kada je krenuo juriš „U boj, u boj“. Ljubiša Petrović sa Studija B zaradio je duboku posekotinu iznad levog uva, dok je novinarka BK Milica Babić povredila nogu. Druga grupa srpskih novinara bila je sabijena u uski hodnik ispred svlačionica, dok je ostatak stajao na ulazu u dvoranu. Glavni u obezbeđenju bio je jedan od vođa „bed blu bojsa“ koji je bio u Beogradu na prvom meču, tako da je i on iskoristio priliku da mučki zada koji udarac. Policija je u dvorani vređala, pretila pendrecima i malo je nedostajalo da se tuča nastavi u hodniku. Tridesetak srpskih novinara zatvoreno je u sobu od deset kvadratnih metara i posle 40 minuta prebačeni su policijskom maricom do hotela.
Jedina svetla tačka bio je potez hrvatskih fotoreportera koji su u znak solidarnosti sa srpskim novinarima izašli iz dvorane i odbili da rade svoj posao.
Aleksandar Pjevac
