Tužba kojom se traži zatvor za novinare KRIK-a i zabrana bavljenja novinarstvom presedan u Evropi

U Evropi, osim u Srbiji u slučaju KRIK-a, nije zabeleženo da je tužilac istovremeno sudija po profesiji i da traži zatvor i zabranu novinarima da se bave svojim poslom, kao što je to u slučaju tužbe sutkinje Apelacionog suda Dušanke Đorđević i njenog supruga Aleksandra protiv ovog istraživačkog portala.

U državama članicama Evropske unije postoje tužbe za klevetu, SLAPP-ovi i zahtevi za uklanjanje sadržaja.

Među ukupno zabeležna 52 krivična postupka protiv novinara i medija u državama članicama Evropske unije u poslednje četiri godine na mapi Evropskog centra za slobodu štampe i medija (MMF), zahtevi da se zabrani rad novinarima su veoma retki. Još ređe je da takva bude i sudska odluka. Primera kao u slučaju KRIK-a – nema.

Ni u nekim od najdrastičnijih sudskih procesa protiv novinara u državama Evropske unije nije tražen zatvor za novinare.

Samo u jednom slučaju je pokušano da se dosudi zabrana rada, ali je ta odluka promenjena.

Radi se o nagrađivanoj španskoj novinarki Rakel Rendon, kojoj je po privatnoj tužbi, u prvoj instanci dosuđena zabrana bavljenja novinarstvom tokom trajanja kazne. Nakon žalbe medijske kuće za koju je radila, međutim, ta odluka je preinačena tokom apelacionog procesa.

Međunarodne novinarske organizacije koje smo kontaktirali ništa slično nisu našle u drugim sudskim procesima.

Kada je u Rumuniji početkom 2023. biznismen tužio portal The Rise Project tražeći između ostalog da se izbrišu istraživački tekstovi o njemu, kao i da se portal obaveže da neće više o njemu pisati, vrlo brzo je sud odbacio tužbu kao neosnovanu.

Sudovi nemaju moć da zabrane novinarima da se bave svojim poslom

U Finskoj, kada je Okružni sud u Helsinkiju, početkom 2023, novinare najvećeg dnevnog lista Helsingin Sanomat proglasio krivim za objavljivanje tajnih vojnih podataka, autor teksta, poznati novinar Tuomo Pietilaina kažnjen je novčanom kaznom od oko 4.200 evra. Koautorka, novinarka Laura Halmi, proglašena je krivom, ali joj nije dosuđena kazna.

Čak ni u tom komplikovanom slučaju „odavanja vojnih tajni” nije tražen zatvor za novinare.

Ljuti me kada se setim razgovora sa ministrom informisanja Dejanom Ristićem, koji me je uveravao da mu je cilj da pomogne smirivanju napetosti u medijskom sektoru. Spomenula sam i tužbe protiv KRIK-a, ali nikakvog odgovora nije bilo (Maja Sever, EFJ)

Predsednik Županijskog suda u Osijeku, sudija Zvonko Vrban, vlasnik titule najvećeg pravosudnog nasilnika (bully) u Evropi, koju dodeljuje ugledno udruženje nevladinih organizacija – CASE, ni u jednoj tužbi zbog koje je zaslužio ovo „priznanje” – nije tražio zatvorske kazne i oduzimanje prava na bavljenje novinarstvom.

„Situacija u Hrvatskoj je takva da smo najgori od svih članica EU kada su u pitanju SLAPP tužbe. Najgori smo i po tome što su suci, sutkinje česti tužitelji. Tužbe sudija, sutkinja protiv novinara i medija su klasično zastrašivanje i pokušaj nametanja cenzure”, kaže za Cenzolovku Hrvoje Zovko, predsednik Hrvatskog novinarskog društva (HND), i zaključuje:

„Slučaj protiv KRIK-a je klasični SLAPP. Posebno je važno imati na umu da sudije, sutkinje nastupaju s pozicije moći. To je nedopustivo i izuzetno opasno zastrašivanje. Praktično je poruka svima da znaju što im se može dogoditi ako budu radili u javnom interesu i razotkrivali moćnike, a to je upravo ono što radi KRIK.”

Predstavnici međunarodnih novinarskih organizacija u razgovoru za Cenzolovku smatraju da je sud trebalo da odbaci tužbu sutkinje Dušanke Đorđević i njenog supruga Aleksandra Đorđevića.

U demokratskim zemljama sudije nemaju moć da zabrane novinarima da se bave novinarstvom, kaže za Cenzolovku Oliver Mone-Kirle iz Međunarodnog instituta za štampu (IPI):

„Tužioci to mogu da traže, ali to ne daje sudu moć da tako presudi. Novinarstvo je slobodna profesija, nije licencirana od strane države, pa tako država nema moć da uskrati nekome pravo da se bavi novinarstvom.”

Jedino u Turskoj je uobičajeno da sudovi izdaju zabrane da se izveštava o specifičnim temama, ljudima i događajima ili da se izdaju naredbe o blokadi određenih tekstova ili čitavih vebsajtova.

U Turskoj je, kao i u Belorusiji, dosta novinara u zatvoru, ali čak ni u tim državama nikom od naših sagovornika nije poznato da je neki sudija tražio zatvorsku kaznu za novinare.

Jeziva poruka

Oliver Mone-Kirle ocenjuje da će ovaj proces biti „test standarda pravde u Srbiji i nezavisnosti pravosuđa”.

„Tuženi su zbog navodne povrede zaštite podataka nakon objavljivanja informacija o imovini i karijeri koje su sve javno dostupne. To je jedan od najmanje 16 drugih procesa sa kojima je suočen KRIK i deo je šire kampanje da se ućutka zbog istraživačkog novinarstva. Sudovi bi trebalo da odbace ovu očigledno neosnovanu i uznemirujuću tužbu”, kaže za Cenzolovku Oliver Mone-Kirle iz IPI i podvlači:

„Ovo će biti test standarda pravde u Srbiji i nezavisnosti pravosuđa. Sama činjenica da sutkinja i njen suprug pokreću ovaj slučaj, samo po sebi predviđa potencijalno nepravedno suđenje, jer sudije koje odlučuju mogu biti pod uticajem kolega koje su slučaj pokrenule. Ako se slučaj protiv KRIK-a nastavi, imaće strašan uticaj na novinare i potencijalno dovesti do kraja istraživačkog novinarstva od javnog interesa u Srbiji.”

Ukidanje suštine novinarstva

„Pretnja zatvorom za novinare je ozbiljna opasnost za slobodu medija”, ističe Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara (EFJ) i Sindikata novinara Hrvatske.

„Konstrukcija da će novinari naučiti da ne mogu koristiti javno dostupne podatke kad i kako žele (kako se čulo tokom suđenja, prim. nov.) je izuzetno zastrašujuća i direktno ukida suštinu novinarstva. Nedopustivo je da se novinari osude na bilo koji način, jer bi to otvorilo vrata cenzuri i strahu u radu novinara. Već sada su posledice za celi medijski sektor velike i opasne, bez obzira kako će se proces završiti”, poručuje Sever u razgovoru za Cenzolovku.

Ni u nekim od najdrastičnijih sudskih procesa protiv novinara u državama Evropske unije nije tražen zatvor za novinare. Samo jednom je prvostepeno dosuđena zabrana rada, ali je tu odluku apelacija promenila

Podseća da je o tužbama protiv KRIK-a razgovarala u septembru, na sastanku sa Dejanom Ristićem, ministrom informisanja i telekomunikacija Srbije.

„Ljuti me kada se setim razgovora sa ministrom informisanja Ristićem, koji me je uveravao da mu je cilj da pomogne smirivanju napetosti u medijskom sektoru. Na tom sastanku spomenula sam i tužbe protiv KRIK-a koje su i tada bile aktualne. Nikakvog odgovora nije bilo”, kaže Maja Sever.

Ona ocenjuje da je ovde reč o „sistemskom zlostavljanju i pritiscima na KRIK, jer ne pristaju na pritiske ni povlađivanje političkim autoritetima, istražuju i objavljuju priče koje očito vladajući i oni na pozicijama moći žele sakriti i ućutkati”.

„Sudije bi trebalo da osiguraju da se pravosudni sistemi ne zloupotrebljavaju, a ne da dopuštaju zlonamerne SLAPP tužbe. Pozivamo Vladu Srbije da primeni i sprovede instrumente protiv SLAPP-a (u februaru EU je usvojila direktivu protiv SLAPP tužbi – prim.nov.) da bi zaštitila čuvare javnog interesa od daljeg zastrašivanja”, kaže za Cenzolovku Olena Černiavska iz Evropskog centra za slobodu štampe i medija (ECPMF).

ECPMF je dokumentovao tužbe protiv KRIK-a na platformi za mapiranje medijskih sloboda i najavljuju da će pažljivo pratiti ishod.