EN
„Svi smo pomalo šokirani. Ovo je opasan, nimalo bezazlen pritisak“, kaže Aleksandra Đurić Bosnić iz Centra za interkulturnu komunikaciju (CINK), posle odluke izdavača tabloida Kurir da tuži tu nevladinu organizaciju, portale Cenzolovku, Raskrikavanje, Javni servis i dnevni list Danas, te da kao naknadu štete zatraži neverovatnih 11 miliona dinara.
„Tužbu Kurira vidim ne samo kao pritisak na našu organizaciju, konkretne nezavisne medije i njihove izdavače, nego i kao pritisak na slobodu misli i govora uopšte. Neverovatna svota koja se spominje u tužbi takođe je vrsta psihološkog pritiska. Ona sugeriše da su, isto tako neverovatno, rešeni da nas zastraše. Naravno da nismo u prilici ni da razmišljamo o takvim, apsurdnim sumama novca.“
Upravo su istraživanja CINK-a i Raskrikavanja (KRIK) navela Kompaniju Adria Media Group, koja izdaje tabloid Kurir, na to da Privrednom sudu u Beogradu podnese tužbu i zahteva odštetu zbog „narušavanja poslovnog ugleda“ u tekstoima o govoru mržnje i lažnim vestima u pet tabloida, među kojima je i Kurir.
„Ovo nije nikakav pokušaj da se dođe do istine“
Na pitanje Cenzolovke da li je poslednja u talasu astronomskih tužbi protiv medija pokušaj da se otkrije istina, da se uzme novac, ili da se utiče na uređivačku politiku i izbor tema kojima će se novinari baviti, Aleksandra Đurić Bosnić je odgovorila da bi „bizarno bilo ne videti da ovo nije nikakav pokušaj da se dođe do istine“.
„Ovakva vrsta njihove reakcije je apsurdna. To je jedan medij koji ima seriju pritužbi na tekstove koji krše novinarski kodeks. Izvrću se teze, pa dolazimo u situaciju da nas tabloidi optužuju da ne govorimo istinu. Pritom, u našem tekstu nema nikakve improvizacije. Radi se o istraživanju sadržaja koji je taj medij već objavio“, objašnjava Đurić Bosnić.
Bojan Cvejić, glavni i odgovorni urednik portala lista Danas, još jednog medija obuhvaćenog tužbom izdavača Kurira, najavu parnice tumači kao želju Kurira da se opravda i iskupi.
„Tužbu ne vidim u tolikoj meri čak ni kao pritisak, koliko kao njihovu želju da se opravdaju pred javnošću. Taj novac koji se spominje ogroman je za bilo koji medij u Srbiji, međutim, ja nisam siguran da li oni očekuju uopšte da ta tužba stvarno prođe i da će naplatiti navodnu štetu“, smatra Cvejić.
„Moraju na neki način da se iskupe, da se predstave pred drugima u boljem svetlu. Pojavila se, eto, informacija da je velik broj lažnih vesti objavljen u njihovim novinama i na njihovom portalu i oni sad žele da skrenu pažnju na sebe i da kažu da to nije to. Čini mi se da žele da kažu: ‘Mi ne priznajemo tako nešto i sve koji kažu da je to tačno – tužićemo ih’.“
OMILJENO SREDSTVO BOGATIH I MOĆNIH U UĆUTKIVANJU KRITIKA
Tužbom protiv medija i NVO, Kurir se pridružio trendu podnošenja SLAPP tužbi kojim nastavlja da vrši pritisak i zastrašuje novinare, urednike i izdavače medija, odnosno da ugrožava medijske slobode i informisanje u javnom interesu, ocenila je Slavko Ćuruvija fondacija.
„SĆF i Cenzolovka će nastaviti da beskompromisno brane pravo na slobodu izražavanja i pravo građana da budu tačno i objektivno informisani. Ako u tom poslu uspemo da ubedimo i ponekog čitaoca Kurira da ne baca novac na distributere lažnih vesti, klikbejtova i mržnje prema drugima i drugačijima, smatraćemo da smo u tome i uspeli“, navodi se u saopštenju fondacije.
O fenomenu SLAPP tužbi nedavno su svetski eksperti govorili za Cenzolovku.
Pol Kopan, šef pravnog tima Reportera bez granica, izneo je stav da su one „postale omiljeno sredstvo bogatih i moćnih u ućutkivanju svake vrste kritike“.
Tužbe koje bi zatvorile sve lokalne medije u zemlji
Prva reakcija javnosti bila je da se ovde radi o takozvanoj SLAPP tužbi (Strategic Lawsuit Against Public Participation), strateškom postupku usmerenom protiv javnog angažovanja medija ili pojedinaca, s namerom da cenzuriše, zastraši i ućutka kritičare.
Podsećamo, prethodno je u vrlo kratkom roku slično pismo stiglo na adrese više domaćih medija.
Početkom aprila, beogradska kompanija Milenijum tim, angažovana na nekim od najvećih građevinskih poslova u zemlji, koja se u javnosti percipira kao bliska vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS), na ime nematerijalne štete je od dva lokalna medija (leskovački portal JUGpress i vranjski Infovranjske) zahtevala čak 300.000 evra – svotu koja bi stavila katanac na sve profesionalne lokalne medije u zemlji, bez izuzetka.
Ista firma potom je tužila još dva medija: dnevni list Danas i Televiziju N1.
Samo nekoliko nedelja kasnije na udaru je bio Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE). Predstavnici Niveus tima iz Gornjeg Milanovca zatražili su da im VOICE isplati dva miliona dinara zbog istraživanja o javnim nabavkama za usluge socijalne zaštite.
Izvrću se teze, pa dolazimo u situaciju da nas tabloidi optužuju da ne govorimo istinu. Pritom, u našem tekstu nema nikakve improvizacije. Radi se o istraživanju sadržaja koji je taj medij već objavio (Aleksandra Đurić Bosnić, CINK)
„Hiperprodukcija tužbi koju je započeo Milenijum tim ima za želju da proizvede akt cenzure“, smatra advokat Ivan Ninić, pravni zastupnik portala Infovranjske u tužbi Milenijum tima, koju je okarakterisao kao „besmislenu“.
„Ovo je direktan udarac na egzistenciju medija. U psihološkom smislu, takođe stvaraju određenu barijeru. Postupak sa sobom nosi dugogodišnju neizvesnost, u smislu konačnog presuđivanja. Plaćaju se takse, advokati, sve to zahteva angažovanje znanja, vremena, energije. Iako tužbe bivaju odbijene, mediji plaćaju troškove u realnom vremenu, a tek kasnije ih regresiraju, što može trajati i tri ili četiri godine.“
U poslednjem slučaju protiv četiri medija kompaniji Adria Media Group obratila se Privrednom sudu, a ne redovnom, pozivajući se na odredbu zakona po kojoj Privredni sud sudi u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata.
Ninić za Cenzolovku objašnjava da ovakva tužba nema osnovu u Zakonu o javnom informisanju i medijima, već u Zakonu o obligacionim odnosima.
Pojedinci, dakle, po Zakonu o javnom informisanju i medijima mogu tužiti medij ukoliko smatraju da je o njima izrečena neistina koja je dovela da povrede njihovog ugleda ili časti.
„Za to je nadležan isključivo Viši sud u Beogradu, bez obzira na to u kom mestu se nalazi sedište medija. Zakonodavac je ovde hteo da ujednači praksu i na neki način specijalizuje Viši sud, međutim, dobili smo situaciju da mediji iz unutrašnjosti imaju dodatne troškove za put i smeštaj, što ih svakako dodatno iscrpljuje“, smatra Ninić.
Eventualno narušavanje poslovnog ugleda privrednog subjekta, s druge strane, određuje se pred Privrednim sudom.
„U našoj praksi, međutim, izuzetno teško se dokazuje povreda poslovnog ugleda. Subjekat mnogo lakše ostvaruje pravo na naknadu kada ona proističe iz krivičnog dela za koje postoji pravosnažna presuda. U ovom slučaju morala bi se dokazati šteta, odnosno štetna posledica koja je nastala pisanjem medija, što nije nimalo jednostavno. Koliko je meni poznato iz javno dostupnih podataka, domaći sudovi nisu doneli velik broj ovakvih presuda“, objašnjava Ninić.
