Optuženi za najteža dela gomilom tužbi sprečavaju novinare da rade svoj posao

Tuže novinare da ih ne bismo razotkrivali

Foto: Pixabay

Zatrpavanje suda tužbama, pritisak na novinare, traženje “simbolične” nadoknade za pretrpljenu povredu časti iako se nalaze na optuženičkim klupama… dobro je poznati recept kojim se služe osumnjičeni za silovanja, ali i težak kriminal, kako bi sprečili da se o njihovim zlodelima piše.

Od kada je “Blic” objavio prvi tekst o tadašnjem predsedniku opštine Brus Milutinu Jeličiću Jutki zbog seksualnog uznemiravanja – zlostavljanja svojih zaposlenih, Jeličić je krenuo u pravnu borbu sa novinarima koji o njemu pišu. Tako je umesto da dokazuje “nevinost” pred sudom Jutka počeo da zatrpava sudove svojim tužbama pa je tako od sredine 2018. godine podneo čak 38 tužbi protiv redakcije “Blica”, ali i novinara koji su o njegovim zlodelima izveštavali. Jeličić je u međuvremenu osuđen, on je odslužio zatvorsku kaznu, a novinari “Blica” i dalje se sa njim susreću na sudu.

 

Istom tehnikom poslužio se Miroslav Mika Aleksić, samozvani profesor glume koji se nalazi na optuženičkoj klupi zbog sumnje da je izvršio četiri silovanja i pet nedozvoljenih polnih radnji na štetu sedam devojaka, njegovih učenica. Tako je Aleksić, kome je suđenje počelo jer postoji opravdana sumnja i brojni dokazi za silovanja, protiv novinara “Blica” od januara do danas, podneo 14 tužbi žaleći se da mu je povređen ugled. I on, ali i Jutka tužbe su podneli na tekstove koji su zapravo prenošenje reči njihovih žrtava koje su pod imenom i prezimenom pričale o strašnim stvarima koje su doživele od strane  njih dvojice. Takođe, tužili su i zbog pisanja o onome šta su radili, a šta je potvrđeno i optužnicom protiv Aleksića, odnosno presudom protiv Jeličića.

 

Medije tuži i Veljko Belivuk koji čeka suđenje zbog optužbi da je organizovao kriminalnu grupu i brutalno ubio pet osoba, a potom njihova tela samleo u industrijskoj mašini za mlevenje mesa. Tako je Belivuk protiv “Blica” podneo osam tužbi, a pored toga što ga uskoro čeka suđenje zbog zločina za koja se sumnjiči, on će se u sudnici od par metara kvadratnih susretati i sa novinarima koji su izveštavali o njemu.

 

ZASTRAŠIVANjE 

 

Sve ove tužbe sud je po prijemu prihvatio, dodelio različitim sudijama, pa tako novinari koji su pisali o svim ovim zločinima moraju da svako malo idu po sudovima, suočavaju se sa silovateljima oči u oči, sede na metar od njih i na sve to, pred njima iznose svoje lične podatke adresu stanovanja, matični broj…

 

Prema rečima Željka Bodrožića, predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) ovakvim tužbama tužiocima (Aleksiću, Jutki i dr.) je cilj da okupiraju novinare sudskim postupcima i da javnost dovedu u još veću zabludu.

 

– Njima odgovara da medije zaplaše i da više ne izveštavaju o žrtvama. Oni sa svojim advokatima koriste najmanje zaštićene u prostoru da napadaju. Posle žrtvi to su samo novinari koji izveštavaju o tome. Ne radi se o kolegama i koleginicama koji su prešli u propagandu, već o ljudima koji rade u interesu javnosti. Naravno da u tome ima i zastrašivanja. Mnogi od nas su navikli na svakodnevne uvrede i indirektna zastrašivanja. Očekivano je za našu profesiju da imamo ljude kojima nismo omiljeni, ali vratili smo se u devedesete kada se pogleda bezbednost novinara i sloboda – kaže Bodrožić.

 

MASOVNOST 

 

On ukazuje i da je situacija sa tužbama postaje masovna, te i da je NUNS počeo sa savetovanjem sa pravnicima kako bi se pronašlo rešenje kojim će se zaštiti novinari i redakcije.

 

Advokat Dušan Stojković objašnjava za “Blic” da sudovi po prijemu parnične tužbe protiv medija ispituju tužbu u smislu formalne ispunjenosti. Kako objašnjava sud tužbe koje ga preplave može objediniti, jer po zakonu postoji načelo ekonomičnosti postupka.

 

– Nažalost, svako svakog može da tuži. Primetna je poplava tužbi zato što za razliku od prethodnog vremena nečija slika u javnosti postaje najznačajnija stvar, a mislim da ta slika utiče na sudije i na opštu javnost i da praktično medijski sporovi postaju deo odbrane koja omogućava okrivljenima da pored izlaganja o krivičnim predmetima i na neki način utiču na medije o izveštavanju, bilo sudskim postupcima ili samim krivičnim delima. To stvara pritisak i na medije i sudove – objašnjava Stojković.

 

NAČELO EFIKASNOSTI

 

Kako kaže, to je nova situacija na koju se mediji prilagođavaju, a dodaje i da bi sudovi trebalo da posebno imaju u vidu broj tužbi, njihov kvaliltet i njihovu osnovanost i da povedu više računa o prethodnom ispitivanju tužbe i objedinjavanju tih postupaka da ne bi više pojedinačnih sudija sudilo više pojedinačnih predmeta koji se manje ili više odnose na istu stvar – izveštavanje medija bilo o krivičnim postupcima, bilo krivičnim dela koji izazivaju pažnju javnosti.

 

– Time bi se poštovalo načelo efikasnosti suđenja, a sudovi bi se rasteretili velikog broja predmeta, a urednici i novinari od nepotrebnog dolaska na suđenja i mogli bi da se posvete svom poslu. Takođe, time bi mediji mogli da imaju i što manje troškova suda koji postaju sve značajnija stavka u poslovanju medija – navodi naš sagovornik, koji navodi da je novonastala situacija sa medijima i tužbama posledica tranzicije našeg društva koje zbog sve značajnije uloge medija, ono šta se dešava u medijima direktno reflektuje na sud.

 

– To je novi problem koji se dešava, ali bi eventualna izmena propisa ili organizovanja seminara na tu temu mogle da promene i pažnju suda – kaže on.

Tagovi

Povezani tekstovi