EN
Mandić je obrazlažući presudu istakao da je ona doneta uz bitne povrede postupka, te da se temelji na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju.
On je ukazao da je sud kao neposrednog izvršioca ubistva označio peto, N.N. lice, a ne Miroslava Kuraka kojeg je tužilaštvo označilo kao osobu koja je ubila Ćuruviju.
„Sud je prekoračio subjektivni i objektivni identitet optužnice, bez ikakvog činjeničnog osnova. Ova presuda ne može da opstane“, kazao je Mandić.
Podsetimo, Apelacioni sud je ranije, ali sa Većem u drugačijem sastavu, ukinuo presudu Specijalnog suda i vratilo je na ponovno odlučivanje. Međutim, Specijalni sud je, sa Većem u istom sastavu kao i kod prvog odlučivanja, doneo identičnu presudu koja mu je prvobitno ukinuta i vraćena.
Prvostepeno su kažnjeni nekadašnji pripadnici državne bezbednosti. Tadašnji njen šef Rade Marković osuđen je na 30 godina zatvora, kao i šef njenog beogradskog centra Milan Radonjić, dok sunačelnik beogradskog centra DB Ratko Romić i operativac Miroslav Kurak osuđeni na po 20 godina zatvora.
Apelacini sud je, ukidajući presudu, naveo da je Veće Specijalnog suda prekoračilo optužbu jer je navelo da je u Ćuruviju pucalo N.N. lice, mada su u optužnici kao neposredni izvršioci označeni Romić i Kurak. U presudi su Romić i Kurak, kojem se sudi u odsustvu jer je u bekstvu, kvalifikovani kao pomagači. Marković se godinama nalazi u zatvoru, osuđen je u predmetima Ibarska magistrala – atentat na Vuka Draškovića, za ubistvo Ivana Stambolića i za ponovljeni atentat na Draškovića, u Budvi.
Apelacioni sud, kao drugostepeni, može da usvoji, ili odbije žalbe, ali i da otvori glavni pretres i na taj način presudi.
Ključni deo presude bio je onaj u kojem je uvedeno peto N.N. lice, koje je izvršilo ubistvo. Iako se ovo lice nigde ne spominje u optužnici, motiv da se sud odluči na ovaj korak bilo je svedočenje Branke Prpe, Ćuruvijine supruge koja je jedina neposredno svedočila ubistvu. Opis ubice, koji je dala pred sudom, upadljivo je odudarao od fizičkog opisa Miroslava Kuraka kojeg je tužilaštvo označilo kao izvršioca.
Na ovu presudu žalili su se i tužilaštvo i odbrana, pa ju je Apelacioni sud ukinio i vratio na ponovno odlučivanje. Godinu dana kasnije u Apelacioni sud došla je gotovo identična presuda.
Mandić je naglasio da sudsko veće nije ponudilo nijedan argument na osnovu kojeg bi opravdalo uvođenje petog N.N. lica navodeći da bi taj propust izbeglo da je prihvatilo dokaze koje je tužilaštvo predložilo.
Konkretno, Mandić je imao zamerku na to što je sud kao suvišan odbacio zapisnik o saslušanju bivšeg komandanta JSO Milorada Ulemeka i umesto toga samo uzelo u obzir njegovo svedočenje pred sudom.
Podsetimo, Ulemek je rekao da ga je Marković u martu 1999. godine pozvao kako bi mu dao nalog da likvidira jedno lice. Prema sopstvenom svedočenju, Ulemek je taj nalog odbio jer su u toku bile borbe na Kosovu gde je bio angažovan sa svojom jedinicom. Kada ga je nekoliko nedelja kasnije, nakon Ćuruvijinog ubistva, pozvao sa Kosova i rekao mu da može da ispuni zadatak, Marković mu je rekao da je već obavljeno.
Međutim, u iskazu koji je dao u istrazi, Ulemek je prepričao i još jedan razgovor sa Markovićem koji sud nije uzeo u obzir. On je tada ispričao da je Marković, jednom prilikom, oslovio Romića i Kuraka kao “oni Radonjini koji su ubili Ćuruviju”.
Da je sud uzeo u obzir ovaj iskaz, kazao je Mandić, izbegao bi neosnovan zaključak o N.N. izvršiocu.
Zamenik tužioca je izneo zamerke i na to što veće Višeg suda isključivo uzelo u obzir svedočenje koje je Branka Prpa dala pred sudom, a ignorilsalo sve što je govorila u istrazi. On je podsetio da je u nekim ranijim svedočenjima Prpa govorila o dva napadača, a da je pred sudom rekla da je videla samo jednog.
Isto tako, nastavio je Mandić, sud je trebalo da uzme u obzir iskaze koje su istrazi dali nekadašnji članovi zemunskog klana koji su prepričavali planove vođe klana Dušana Spasojevića da ubije Romića i Kuraka jer su postali isuviše opasni za naručioce ubistva Slavka Ćuruvije.
Propuste koje je, prema njegovim rečima, napravio prvostepeni sud, trebalo bi da ispravi drugostepeni. On je zatražio od veća da otvori pretres izvede ove dokaze i osudi okrivljene onako kako je predviđeno optužnicom i kazni maksimalnim zatvorskim kaznama u trajanju od 40 godina.
U narednoj fazi drugostepenog postupka navode svoje žalbe obrazložiće odbrana.
Imajući u vidu da je Apelacioni sud već jednom ukinuo presudu u ovom predmetu, zakon propisuje da kao postupajući sud ovoga puta mora da donese pravosnažnu presudu. Optužnica za ubistvo Slavka Ćuruvije podignuta je pre osam godina. Novinar Slavko Ćuruvija, vlasnik listova Dnevni telegraf i Evropljanin ubijen je 11. aprila 1999. godine u Beogradu.
