Pošto
je Ustavni sud početkom prošle godine potvrdio zakonitost pretplate na Javni
servis, Goran Papović iz Udruženja potrošača smatra da je RTS trebalo da
potpiše ugovor sa svojim gledaocima, a ne da se i dalje provlači kroz račun za
struju.
„RTS
je trebalo mnogo ranije da jasno definiše koji je period trajanja naplate RTS
pretplate preko električne energije. Jer neko je zloupotrebio vaše lične
podatke, a to nikada nije bilo zakonito i nikada nije bilo dozvoljeno. RTS je
napravio niz prekršaja i oglušavao se o naše pozive da napravi to kako
treba“, kaže Papović.
Očigledan
politički uticaj
Jedan
od autora Zakona o radiodifuziji i nekadašnji urednik Radio Beograda Rade
Veljanovski smatra da se RTS približava ispunjavanju standarda javnog servisa,
ali da određene kriterijume i dalje ne ispunjava.
„On
mora da pravi programe za manjinske narode i na njihovim jezicima, sem Radio
Beograda koji ima emisiju na romskom. Zatim u zakonu je striktno navedeno da
javni servis treba da posveti pažnju civilnom društvu, to je društveni segment
kojem RTS uopšte ne posvećuje pažnju”, navodi Veljanovski.
Uz
to, kako dodaje, RTS bi morao manje da bude pod političkim uticajem, a vidi se
kroz njegov program da on u tome ne uspeva, a morao bi i da uspostavi mnogo
bolji kontakt sa slušaocima i gledaocima jer oni treba da budu kontrolori
njegovog programa.
Zbog
izbegavanja obaveza prema Javnom servisu tokom 2010. godine pokrenut je sudski
postupak protiv više od 280.000 dužnika.
U
RTS-u podsećaju da pretplata nije ideja te medijske kuće već je uvedena na
predlog Vlade 2002.
