Da li to televizija želi da nas ubedi kako reformisano pravosuđe savršeno funkcioniše, kako javni tužioci i sudije zasluženo primaju svoje velike plate? Ili se u nedostatku relevantnih informacija ide na senzacionalizam, privid o deljenju pravde i sprečavanje devijantnog društvenog ponašanja. Zašto nas TV time bombarduje na svaki sat, ponavljajući najčešće arhivske snimke pominjanih ličnosti i iste formulacije. Zašto se ne razmišlja o tome kakvi se stvarni efekti postižu forsiranom kampanjom o policijskoj i pravosudnoj efikasnosti. Ničemu ne vodi tabloidno imitiranje štampe.
Foks je izašao iz medijske igre, rođena je Prva srpska TV o kojoj sa velikim zanosom peva Marija Šerifović u apoteoznom spotu. Objašnjenje zašto se stara a nova TV stanica tako zove nema logičnu podlogu, osim što je očigledna želja da se nametnu slogani – prva, prava, posebna. S asocijacijama na prvu ljubav, pravi izbor, a možda, jednog dana, i posebnu, najvišu poziciju na listi gledanosti, čemu se očigledno teži. Ovu nameru svojim nezaobilaznim, kumovskim gabaritima podupiru dva Ivana, Ivanović i Zeljković, čime su zvanično promovisani novi voditeljski standardi u popunjavanju malog ekrana. Posle letnje pauze, RTS polako uvodi svoje voditeljske princeze Oliveru Jovićević, Oliveru Kovačević i Antonelu Rihu sa već poznatim emisijama. Tu se, očigledno, ništa ne menja. One su savršene, nezamenjive.
Odgovorna urednica Nataša Drakulić najavljuje ambiciozniji školske i dečje emisije rimejkom “Slova na slovo”, u ubeđenju da se vraćanjem na klasiku može ponovo steći ugled i rejting u zapostavljenim programskim kategorijama. Valja se tome radovati, lepo je to, ali nedovoljno za decu obuzetu kompjuterima i video-igricama. Prvi korak u okretanju ka ovoj populaciji bi morao biti porodični program. Međutim, ako pratite obavezna upozorenja, pre serija i filmova, ništa nije preporučljivo za gledaoce ispod 16 godina, osim filmova Volta Diznija subotom pre podne. Pršte nasilje i kriminal iz najnovijih modela heklera. Ko i zašto bira takve sadržaje koji se sudaraju s onim, iritantnim naslovima o hapšenjima i suđenjima iz informativnih emisija?
U poznim noćnim satima emituju se hronike Bitefa, najznačajnije pozorišne manifestacije u ovom delu Evrope. Korektno, ali umrtvljeno i redukovano. Možda ni repertoar ovogodišnjeg festival ne dopušta više?
Autor: Branislava Džunov
