Kako Tviter javlja, Tanjug je prorežimski. I ne samo Tanjug. Ova društvena mreža je kao saradnike Vlade Republike Srbije označila i zvanične naloge nekoliko dnevnih listova. Na spisku su Kurir, Informer, Srpski Telegraf i Politika. „Značku“ su dobile i televizije Pink, Prva, B92, ali i javni servisi RTS i Radio Televizija Vojvodine. Za jedan deo javnosti Tviter je Hitler jer mrzi Srbe pa ih cenzuriše.
Tako je Informer pre neki dan na naslovnoj strani objavio tekst: „Đilasovci uvode fašizam u Srbiji“. Urednik i vlasnik Informera Dragan J. Vučićević pozvao je označene medije da Tviter označe kao „medij koji sarađuje sa Vladom SAD“ Za drugi deo javnosti, Tviter skoro da je Pulicer, jer nam je, kažu, rekao istinu. Tako portal Direktno piše kako je „Tviter označio medije koji služe Vučiću“. Jezikom društvenih mreža rečeno, dobar deo kolega odluku Tvitera da označi neke medije je „lajkovao“.
Međutim, odgovor na pitanje šta je zapravo sporno kod označavanja medija dobili smo iz Evropske federacije novinara (EFN). Rikardo Gutijeres, generalni sekretar ove organizacije, kaže da se EFN „zalaže za transparentnost vlasništva nad svim medijima, ali da je oprezna prilikom ovakvih inicijativa označavanja medija, koje ne izgledaju transparetno ili koje izgleda nisu zasnovane na objektivnim kriterijumima“.
Gutijeres je pozvao Tviter da javno objavi metodologiju prema kojoj su mediji označeni, ali i da ovu „novu politiku transparentnosti primeni na sve, a ne samo državne medije, koji se, s pravom ili ne, smatraju nezavisnim“. Inače, Evropska federacija novinara na označavanje medija prvi put je reagovala pre godinu dana, kada je praksa obeležavanja medija na ovoj društvenoj mreži započeta.
„Ne znamo uz pomoć kojih kriterijuma Tviter meri stepen nezavisnosti medija od pritiska vlade“, rekao je tada Gutijeres. Naime, Tviter je pre godinu dana počeo sa obeležavanjem ruskih i kineskih medija, kao i pojedinaca, novinara i urednika koji su povezani sa medijima koji sarađuju sa vladom.
U proteklih godinu dana označavani su i mediji iz Francuske, Velike Britanije, SAD, a lista je nedavno proširena i na Kanadu, Nemačku, Italiju, Japan, Kubu, Ekvador, Egipat, Honduras, Indoneziju, Iran, Saudijsku Arabiju, Španiju, Tajland, Tursku i Srbiju. Uređivačka politika Američka korporacija Tviter, sa godišnjim poslovnim prihodom od 3,7 milijardi dolara, za sadržaj koji objavljuje na svojoj platformi ne snosi nikakvu uredničku odgovornost. To im je omogućeno članom 230. američkog Zakona o pristojnosti komunikacija, prema kome internet platforme nemaju status izdavača, kao što imaju klasični mediji.
To znači da za ono što korisnici Tvitera objavljuju na ovoj mreži, Tviter ne može da odgovara, niti zbog toga može da bude tužen. Čak iako je objava korisnika klevetnička, neistinita, opasna ili na bilo koji drugi način nezakonita, Tviter, a ni ostale društvene mreže, zbog sadržaja koji se na njima objavljuju ne mogu da odgovaraju pred zakonom.
Tviter nema urednika, ali sudeći po onome što govori novinarka Ljiljana Smajlović, ovu društvenu mrežu, uređuje kongresna većina u SAD: „Oni su to pokazali na primeru Donalda Trampa kad su mu u januaru ove godine ukinuli nalog na Tviteru“, kaže Ljiljana Smajlović za Oko magazin. „Čim je Donald Tramp, kome su pre toga dozvoljavali da kaže šta god hoće o čemu god hoće, prestao da bude čovek koji će odlučivati o njihovoj sudbini, oni su mu suspendovali nalog pod veoma sumnjivim obrazloženjem.“
„Presedan je tada bio što je Tviter u ovom slučaju tumačio mogući kontekst i posledice“, dodaje Milica Kulić, docent Fakulteta političkih nauka, koja je doktorila na ovoj oblasti i podseća na slučaj iz januara ove godine kada su Trampove pristalice, nezadovoljne rezultatima izbora i sumnjajući u izbornu krađu upale na Kapitol Hil. Nalog Donalda Trampa tada je prvobitno bio isključen na 12 sati, neposredno pošto je demonstrante koji su upali u Kongres nazvao „patriotama“.
Tviter je tada upozorio da bi Trampov nalog mogao biti trajno suspendovan ukoliko opet prekrši pravila ove društvene mreže. Donald Tramp je posle toga napisao još dva tvita. U prvom je pisalo: „75 miliona sjajnih američkih patriota koji su glasali za mene i Ameriku na prvom mestu, imaće svoj glas još dugo u budućnosti. Niko ih neće nipodaštavati, ni na koji način!!!“
U drugom tvitu napisao je: „Za sve one koji se pitaju, neću biti na inauguraciji 20. januara.“ Čelnici Tvitera su ove objave protumačili kao da odlazeći američki predsednik nije spreman na mirnu predaju vlasti i da su „mnoge pristalice to doživele kao potvrdu da izbori nisu bili legitimni“, i Trampov nalog je trajno uklonjen. Formalan razlog za to predstavljalo je „kršenje politike o glorifikaciji nasilja“, objasnili su iz ove kompanije. Međutim, kada je 2017. godine Donald Tramp na Tviteru napisao
„Kim Džong Un, ludak iz Severne Koreje kome ne smeta da izgladnjuje i ubija ljude, biće testiran kao nikada do sada“, čelnici ove kompanije to su ocenili kao objavu od javnog interesa. Dakle, Tviter je uređivanjem sadržaja počeo da se bavi u Americi, a u Srbiji je to učinio tek nedavno kada je naloge nekoliko medija označio kao saradnike Vlade Republike Srbije.
Novinari saradnici
Pored samih medija, najavljeno je i da će na Tviteru biti označeni i nalozi pojedinaca, novinara i urednika koji su povezani s medijima koji sarađuju sa Vladom Srbije. Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije za Oko magazin kaže „Tviter je samo konstatovao nešto što mi konstatujemo već godinama, s tim što je upotrebio blagu formulaciju“.
Živojin Rakočević, predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) smatra da je u svemu ovome sporno što mi ne znamo na osnovu koje metodologije je Tviter to učinio. Međutim, u ovom slučaju ni UNS ni NUNS nisu se oglasili saopštenjem. Novinar Dojče velea i „Vremena“ Nemanja Rujević smatra da je Tviter rekao istinu, ali da ne može korporacija time da se bavi, jer iza toga, sasvim sigurno stoji neki poslovni interes.
„Privatna kompanija to može da uradi, a mi imamo prava da se o tome izjasnimo“, smatra Ljiljana Smajlović. „I da više ne mislimo da je Tviter, kako su do sada opozicioni novinari govorili, jedini slobodni medij u Srbiji. On nije slobodni medij on je deo jednog političkog spektra, a čiji su deo i neki od urednika medija oduševljenih Tviterom.“
Milica Kulić smatra da Tviter ne može „malo da uređuje“, jer time korisnike možda dovodi u zabludu da su mediji koji nisu označeni dobri, a oni koji jesu označeni to nisu. Mediji koji sarađuju sa vladama Tviter je, na primer, ruski servis Sputnjik obeležio kao saradnika ruske vlade, ali britanski javni servis Bi-bi-si nije obeležen. I
z Tvitera kažu da je Bi-bi-si izuzetak jer poštuje profesionalne standarde i saopštavaju da je kriterijum za označavanje medija bio kontrola nad uređivačkim sadržajem. Označili su, kažu, one medije u kojima država kontroliše uređivački sadržaj kroz finansijska sredstva, direktne ili indirektne političke pritiske, ili kontrolu nad proizvodnjom i distribucijom.
Zoran Stanojević, urednik Internet portala RTS-a, kaže da ako je kriterijum finansiranje iz budžeta, onda se RTS tu ne uklapa. Od ove godine javni servis ne dobija novac iz budžeta. Nemački Dojče vele, koji plaćaju nemački poreski obveznici, nije obeležen. Bez oznake na Tviteru je i Radio Slobodna Evropa, medij koji finansira Američki kongres.
Glas Amerike na čijem sajtu jasno piše da „predstavlja politiku SAD-a jasno i efektivno, uz omogućavanje debate o toj politici“, takođe nije obeležen. Milica Kulić kaže da to ne znači da su Glas Amerike i ovdašnji tabloidi isto. „Nisu isto jer su tabloidi brutalno kršili novinarski kodeks“, kaže Kulić, ali ako je kriterijum „saradnja s vladom“, onda se to odnosi i na Glas Amerike.
Ako je kriterijum bio kontrola nad uređivačkim sadržajem, onda Tviter, kao što to kaže EFN, mora da pokaže metodologiju na osnovu koje meri nezavisnost nekog medija od političkog uticaja. Kada bi Tviter, kao što to savetuje EFN svoj posao odradio do kraja i obeležio sve, a ne samo neke medije, onda bi i zvanični nalozi ovih medija i novinara bili obeleženi kao saradnici nemačke, britanske, američke vlade…
I ne samo to, već bismo tako videli i ko su finansijeri privatnih, a ne samo državnih medija. Odluka Tvitera da obeleži samo neke, a ne sve, nije dala kompletnu sliku o srpskim medijima. Ko sedi u žiriju? Prvobitno, televizija N1 objavila je da je medije u Srbiji označio Tviterov algoritam. Hoće li, po novim pravilima Tvitera, ta vest biti označena kao fejk njuz jer je ova kompanija nekoliko dana kasnije za Istinomer saopštila da su konsultovali brojne zainteresovane strane, uključujući akademike i istraživače, civilno društvo, vladu, stručne organizacij?
„To nije mogao kompjuter sam da zaključi, tu mora da je postojao nekakav žiri. Da su nas proglasili najboljim medijem u Srbiji, svi bi sada želeli da znaju ko je bio u tom žiriju kako bi zaključuli da li je žiri bio objektivan i šta su mu bili kriterijumi. Mi samo to želimo da znamo“, kaže Zoran Stanojević. Međutim, iz kompanije Tviter RTS još nije dobio odgovor ko su bili pojedinci koji su konsultovani povodom označavanja medija.
Novi zaplet u priču uneo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je rekao: „Obratite pažnju na saopštenje Tvitera, ono je meni juče bilo najvažnije – oni su nam sve rekli, a oni kažu: nevladine organizacije, lažni eksperti, BIRODI, Đilas, Šolak, ali i nevladine organizacije, prijavljivale su i denuncirale one koji nisu poslušnički nastrojeni prema njima“.
Nakon toga reagovao je i ambasador SAD Entoni Godfri istakavši da je „uznemiren obeležavanjem novinara kao stranih agenata ili medija pod kontrolom Stejt departmenta“. Nezavisni novinari su patriote, a ne izdajnici, rekao je Godfri.
Geopolitika medija
Ako u javnosti stalno slušamo da su predsednik Vučić i Zapad partneri, da li je onda ovo što gledamo mala svađa među prijateljima, u kojoj su srpski novinari samo kolateralna šteta.
Ljiljana Smajlović kaže da nas i vlast i opozicija uveravaju da im je Zapad partner, ali i čak i pošten poslovni partner „uvek hoće da ima malo više upliva i da više odlučuje, nego što odlučujete vi“.
Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić smatra da Vučiću i ova situacija odgovara i da će je okrenuti u svoju korist. „E, za to su sami krivi ovi mediji koji smatraju da se mora suprotstavljati državnoj sili, ali ne usuđuju se da se suprotstavljaju najvećoj vojnoj sili koja je ikada na planeti postojala“, kaže Smajlović.
„Oni Vučiću stavljaju orel čoveka koji se toj sili suprotstavlja i on kaže: ‘Evo me, pucajte, tu sam’.“ Prethodno je predsednik Aleksandar Vučuć izazvao Tviter da mu isključi nalog.
„Jedva čekam da budem još jedan Tramp“, rekao je predsednik Aleksandar Vučić, a tu vest su preneli i svetski mediji, pri čemu je američka agencija AP (nenamernom greškom novinara AP je u emisiji nazvan francuskom agencijom) Vučića je opisala kao autokratu. Ričard Grenel, bivši savetnik Donalda Trampa, na Tviteru je označio srpskog predsenika i ovaj potez Tvitera nazvao licemerjem u punom sjaju.
Vučić je prethodno s ironijom komentarisao kako će se ukidanjem njegovog naloga na Tviteru pokazati da je dobro da talibanski glasnogovornici imaju slobodan pristup toj slobodarskoj mreži. Međutim, Talibani su protekle nedelje ušli u Kabul, ali su izbačeni sa Tvitera.
Pre dva dana suspendovano im je više od 100 naloga. Tviter u Srbiji ni ovim povodom ne prestaje da bude grlata javnost, za neke veći od života. Ali je Tviter zapravo samo glasna manjina. Ova društvena mreža u Srbiji ima do 400.000 korisnika. Neki od njih su samo algoritmi.