EN
Skoro nešto nije potreslo srpsku medijsku scenu kao odluka Tvitera da na naloge većine medija stavi oznaku “medij koji sarađuje sa Vladom Srbije”. Takvom etiketom na ovoj društvenoj mreži od pre nekoliko dana označeni su RTS, Radio-televizija Vojvodine, Politika, Tanjug, B92, TV Prva, TV Pink, TV Hepi, Kurir i Informer. I dok je za jedne Tviter samo potvrdio ono što svi vidimo i što pokazuju i monitorinzi medija domaćih nevladinih organizacija, vlast i prozvani mediji tu mrežu optužuju za cenzuru, udar na medijske slobode, pa čak i da je “propagandna ratna mašina”.
Istinomer se obratio kompaniji Tviter, kako bismo saznali na osnovu kojih kriterijuma i metodologije označavaju “medije koji sarađuju sa vladom”. Iz pres službe te kompanije su nam odgovorili da prave razliku između medija koji se finansiraju iz javnih sredstava i onih koje kontroliše država ili vlada i da je njihov “fokus na označavanju medija pod kontrolom države koji nisu oslobođeni od političkog uplitanja i pritiska vlade“.
Kako su naveli, medije koji su povezani sa državom “definišu kao medije u kojima država vrši kontrolu nad uređivačkim sadržajem putem finansijskih sredstava, direktnih ili indirektnih političkih pritisaka i/ili kontrolom nad produkcijom i distribucijom”.
“Smatramo da je važno da ljudi na Tviteru znaju kada vlada kontroliše medije finansijski i uređivački. Ova kontrola može da se vrši ili kroz autocenzuru ili kroz objavljivanje informacija po direktivi vlade. Nećemo objavljivati spisak svih naloga koji imaju oznaku da sarađuju sa državom, da države koje bi da izbegnu ovakvo označavanje ne bi izigrale sistem otvaranjem novih naloga.”
Iz te kompanije rekli su nam i da su konsultovali “brojne zainteresovane strane, uključujući akademike i istraživače, civilno društvo, vladu, stručne organizacije i one koji koriste njihovu uslugu” i da je, prema njihovom mišljenju, takvo označavanje naloga “efikasno jer korisnicima pruža kontekst i informacije o poreklu naloga i njegovoj potencijalnoj nameri”.
Iako nisu konkretno naveli metodologiju koju primenjuju, na njihovom sajtu stoji da kao izvore koriste izveštaje raznih ekspertskih organizacija, uključujući i Indeks slobode medija Reportera bez granica i Fridom haus.
Podsećanja radi, u svom poslednjem izveštaju Reporteri bez granica navode da je “Srbija i dalje zemlja slabih institucija u kojoj provladini mediji šire lažne vesti”, dok Fridom haus kritikuje Srbiju zbog “provladine propagande koja je doprinela ubedljivoj pobedi Srpske napredne stranke na parlamentarnim izborima”.
Iako smatra da je dobro što se Tviter detaljnije bavi Srbijom i da je to “bolje nego da nas prepusti isključivo algoritamskom odlučivanju”, direktor Share fondacije Danilo Krivokapić smatra da je veoma važno da ova platforma objavi na koji način je donela odluku o označavanju pobrojanih medija.
Smatra i da nije došlo do “cenzure u klasičnom smislu”, jer iako Tviter neće preporučivati niti pojačavati njihove naloge i tvitove, pomenuti mediji će moći nesmetano da objavljuju sadržaj, a njihovi pratioci imaće pun pristup svim tvitovima.
“Tviter, ali i druge platforme su se dugo branile time da nisu ništa više od posrednika u prenosu informacija, da zbog toga ne snose nikakvu odgovornost za iste, ali su brojni pritisci sa svih strana doveli da toga da su počeli da menjaju svoje prakse i da imaju veću odgovornost prema svojim korisnicima. Tako je početkom godine Tviter blokirao nalog tadašnjeg američkog predsednika Trampa, Fejsbuk je sa partnerskim ogranizacijama počeo ozbiljnije da radi na obeležavanju lažnih vesti i u tom kontekstu vidim i ovu odluku Tvitera. U tom smislu jeste logično da se pre svega obeležavaju mediji koji su zavisni od vlasti, jer je taj uticaj nekako najočigledniji i najveći, ali moramo imati sve informacije o tome kako su ove odluke donete kako bismo mogli da imamo poverenje u ovakav sistem”, kaže Krivokapić za Istinomer.
Praksu obeležavanja medija koji su pod kontrolom države ili vlasti Tviter je počeo u avgustu 2020. godine i njome su najpre bile obuhvaćene Kina, Francuska, Rusija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države. Od februara ove godine ta praksa je proširena na još 15 zemalja – Kanadu, Kubu, Ekvador, Nemačku, Honduras, Indoneziju, Iran, Italiju, Japan, Saudijsku Arabiju, Španiju, Tajland, Tursku, Ujedinjene Arapske Emirate i Srbiju.
Iako su koristili isti narativ o cenzuri, vodeći ruski i kineski mediji koje je Tviter označio kao povezane sa vlašću nisu, poput RTS-a, prestali da koriste tu društvenu mrežu u znak protesta. Da situacija bude još dramatičnija pobrinuo se predsednik Aleksandar Vučić, čiju su izjavu da jedva čeka da mu Tviter isključi nalog i da bude još jedan Tramp u svetu, preneli brojni svetski mediji. Među njima i ugledni Vašington post, koji već u prvoj rečenici Vučića opisuje kao “srpskog autokratskog lidera”.
***
Ministarstvo kulture i informisanja saopštilo je da je iznenađeno postupkom Tvitera, te da je taj “višejezični sajt” (?!) od razmene mišljenja i slobode govora stigao do cenzure pojedinih medija u našoj zemlji.
Predsednik Vučić, praveći se nevešt, upitao je šta je loše u tome što mediji sarađuju sa vladom. On je čak čestitao medijima koji se “suprotstavljaju poslušničkoj mreži”, poručivši da je Tviter rekao sve najlepše o tim medijima, jer neće valjda da sarađuju “sa tajkunima, lopovima i kriminalcima”. Većinu pomenetih medija, po njegovim rečima, država i ne plaća, dok “oni plaćaju Glas Amerike i Bi-Bi-Si, a nisu stavili da su to vladini mediji”.
Argument finansiranja potegao je i RTS, koji je u podužem saopštenju naglasio da korisnici Tvitera nisu upozoreni da se Glas Amerike, Radio Slobodna Evropa i Dojče Vele u potpunosti finansiraju iz državnog budžeta i da im je država osnivač, dok je javni medijski servis Srbije dobio “saradničku” etiketu iako se ne finansira iz državnog budžeta.
Što se drugih kriterijuma tiče, navodi se u saopštenju, analizom sadržaja koje je RTS objavljivao na ovoj mreži kompjuterski algoritam nije mogao da dođe do zaključka da su pravljeni pod pritiskom ili uticajem vlasti u Srbiji. RTS je zbog toga ocenio da je odluka Tvitera “neutemeljena i politička”, a u znak protesta prestao je da se oglašava na toj mreži.
