U dvoboju sa državom

Problem sa kojim se susrećemo isti je kao kada smo radili na Medijskoj strategiji: ne postoji sveobuhvatna analiza medijskog tržišta. Mi ne znamo koliki je udeo državnog oglašavanja, u sumi od 240 miliona evra, koliko je IPSOS procenio vrednost medijskog tržišta u 2023. godini. Zato tražimo da se država izjasni, i javnosti predoči gde i koliko novca iz budžeta troši na oglašavanje

Radna grupa za Zakon o oglašavanju formirana je 17. maja 2023. godine, bez predstavnika medijskih udruženja. Nešto ranije, na sastanku pod pokroviteljstvom OEBS-a, kojem su prisustvovali šef misije Jan Bratu, šef delegacije Evropske unije Emanuel Žiofre, ambasadorka Kraljevine Norveške Kristin Melsom, postignut je dogovor između predstavnika medijske zajednice, tada premijerke Ane Brnabić, bivšeg ministra informisanja i telekomunikacija Mihaila Jovanovića, koji je podrazumevao koordinaciju sa resornim ministarstvima u pogledu najbitnijih pitanja za implementaciju Medijske strategije. Konstatovano je i da predstavnici medijskih udruženja treba da budu članovi Radne grupe.

Uprkos dogovoru, niko iz medijske zajednice nije našao mesto u Radnoj grupi, što nas nije sprečilo da proaktivno učestvujemo u procesu izrade nacrta Zakona o oglašavanju. Ipak, ostali smo u senci: i mi i naši predlozi, uz ignorantski stav Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, u čijoj je nadležnosti ovaj zakon. Očigledno, nisu shvatili da pored oglašivača, odnosno privrede, i medijitreba da odlučuju o budućem zakonu. Podsećam da je naš angažman bio definisan dogovorom na najvišem nivou, ali on jednostavno, nije ispoštovan – bez ikakvog obrazloženja…

Siva zona funkcionisanja

Možda i najveća oblast koja „nije obuhvaćena ni jednim zakonom“ je državno oglašavanje. Medijska i novinarska udruženja, međunarodne institucije i organizacije, godinama prepoznaju ovu temu kao jedan od problema za slobodan i nezavisan rad medija u Srbiji. Evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije iz 2018. godine naglasila je da treba da se osigura da se neformalni uticaj na uređivačke politike ne obavlja kroz distribuciju novca za oglašavanje, što se odnosilo i na novac koji na reklamiranje troše državne kompanije. Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) i Venecijanska komisija u izveštaju iz 2022. godine, naveli su da prihodi od institucionalnog oglašavanja mogu da favorizuju provladine i da kažnjavaju nezavisne medije. Izvestiteljka Ujedinjenih nacija za promociju i zaštitu prava na slobodu mišljenja i izražavanja smatra da se državno oglašavanje sve više usmerava ka medijima, koji su naklonjeni vlasti. Tu je i preporuka da bi podaci o pravilima, procesima i raspodeli državnog oglašavanja, trebalo da budu redovno objavljivani.

Po Zakonu o oglašavanju iz 2016, dakle još aktuelnom, na političko i državno oglašavanje primenjuju se ista pravila kao na sve druge vrste oglašavanja, što svakako ne treba da se prepiše u novi zakon. S obzirom na to da se Zakon o oglašavanju menja na svakih desetak godina (2006, 2016, 2024), tu izmene treba uraditi odmah, jer u protivnom, izgubićemo još deceniju za rešenje ove problematike.

Prema podacima do kojih je došao BIRN, lokalna javna i komunalna preduzeća, najčešće su se odlučivala da ugovore sa medijskim kućama potpisuju direktnim ugovaranjem sa podobnim medijima, umesto raspisivanjam javnih nabavki za njihove usluge. To, svakako, predstavlja još jedan veliki problem. Zato, Koalicija za slobodu medija, u saradnji sa organizacijom civilnog društva CRTA, traži da se u Zakonu o oglašavanju definiše pojam državnog oglašavanja, da se propišu bliži kriterijumi za raspodelu sredstava i da se uvede zabrana državnog oglašavanja u medijima koji krše zakone i standard profesionalne etike. Naravno, državni organi i preduzeća treba javno da objavljuju podatke o ukupnom budžetu za oglašavanje i jasno predstave uslove i kriterijume za odabir medija, a da se ti podaci nađu i u zvaničnom Registru medija.

Šta kaže Medijska strategija

Medijska strategija usvojena 2020. godine predvidela je mere koje bi trebalo da se sprovedu, kako bi se smanjio uticaj države na medijsko tržište. U Strategiji Vlade Srbije navodi se i da je sprovođenje tih mera obaveza Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva finansija, Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i Ministarstva privrede.

Problem sa kojim se susrećemo isti je kao kada smo radili na Medijskoj strategiji: ne postoji sveobuhvatna analiza medijskog tržišta. Mi ne znamo koliki je udeo državnog oglašavanja, u sumi od 240 miliona evra, koliko je IPSOS procenio vrednost medijskog tržišta u 2023. godini. Zato tražimo da se država izjasni, i javnosti predoči gde i koliko novca iz budžeta troši na oglašavanje. Koalicija se zalaže i za kreiranje regulatornog okvira u oglašavanja organa javne vlasti kao i privrednih društva, čiji je država većinski vlasnik, ili ih većinski finansira.

Po postojećem zakonu, usvojenom 2016. godine, bilo je predloga da se napravi jedno telo koje bi se bavilo analizom finansiranja državnog oglašavanja. Nažalost, do toga nije došlo, ni osam godina kasnije, kada bi sve trebalo da bude transparetnije i dostupnije. Jednostavno, o tome se više ni ne govori…

Dakle, državno oglašavanje, deli sudbinu oglašavanja drugih privrednih društava, što je definicija iz zakona o oglašavanju, a nadležan je zakon o javnim nabavkama, jer je prevashodno reč o jednoj vrsti nabavke usluga javnog sektora. Tu ostaje pitanje sadržine tih oglasnih poruka, ako nije pod zakonom o oglašavanju, odnosno, ako po tom zakonu zadovoljena samo forma u vidu prateće dokumentacije, kojim se garantuje sadržina oglasa, bez vida kontrole i inspekcije, postavlja se pitanje još većeg problema, a to je uticaja na slobodu i nezavisnost medija.

U rezimeu: Ministarstvo informisanja i telekomunikacija u Medijskoj strategiji predvidelo je određene mere poboljšanja uloge i položaja medija i medijskog tržišta. Oglasne poruke su u nadležnosti Ministarstva za unutrašnju i spoljnu trgovinu i definisane su zakonom o oglašavanju. Oglašavanje organa javne vlasti, kao i privrednih društva čiji je država većinski vlasnik, ili ih većinski finansira, ulazi u domen Zakona o javnim nabavkama. 

To otvara nova pitanja koja su, možda, i složenija od samog pitanja nadležnosti: koji su kriterijumi uspostavljeni za kupovinu oglasnih poruka u bilo kojem mediju, po kojoj analizi tržišta se procenjujeizbor mediji, koliko građana će videti, čuti, pogledati tu oglasnu poruku,da li su podaci o čitanosti, gledanosti, poseta, slušanosti, verifikovani od zvaničnih oditora… Veliki broj pitanja bez odgovora.

Mala bara puna krokodila

Znamo da u Republici Srbiji, u Registru medija, ima 2.188 medija, od toga 504 su mediji koji su mereni od zvaničnog oditora, što iznosi 23 odsto? Kolika je potreba države da se komercijalno oglašava u medijima? Da li novac kojim se kupuje oglasna poruka služi isključivo za promociju neke aktivnosti, ili proizvoda, ili za kupovinu političkog uticaja… I opet pitanja bez odgovora.

U okviru Zakona o javnom informisanju i medijama (ZJIM) napravljen je veliki pomak u regulisanju procedure za dodelu državnih sredstava, sufinasiranje, na tzv. medijskim konkursima. Ulaskom Saveta za štampu u ZJIM, kao jedinog samoregulatornog tela za štampane i onlajn medije, koji se bavi etikom, uspostavljena je brana za državna sufinansiranja medija, koji učestalo krše profesionalne standard. Ali, kako procesi često idu „različitim putevima“, a sve uz parolu usaglašenosti, tokom procesom usvajanja ZJIM u kome su tražena rešenja da se medijima koji krše Kodeks novinara Srbije, onemogući korišćenje javnog novca I da ti projekti pre svega treba da budu u javnom interesu, paralelno se radilo na dopuni Zakona o javnim nabavkama. Iako smo u radnog grupi za ZJIM imali predstavnika iz Uprave za javne nabavke, mi smo o tom procesu saznali kada je taj zakon bio već usvojen. On je ujedno bio i nova nada za sve one koji se ne pridržavaju etike, jer na taj process javnih nabavki njihova uloga nije tako transparetna kao kroz proces medijskih konkursa.

Sve su to teme, koje uramljuju problematičnu sliku medijskog tržišta u Srbiji. Sedam medijskih i građanskih udruženja i organizacija Koalicija za slobodu medija: Asocijacija medija, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Asocijacija onlajn medija, Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“, Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Slavko Ćuruvija Fondacija i Poslovno udruženje asocijacije lokalnih nezavisnih medija Lokal pres, nastavljaju zajedničku borbu za uspotavljanje novih standarda, koji će omogućiti napredak čitavog društva, a našoj profesiji vratiti dostojanstvo.

Koalicija za slobodu medija traži da se država izjasni i javnosti predoči gde i koliko novca iz budžeta troši na oglašavanje. Koalicija se zalaže i za kreiranje regulatornog okvira u oglašavanja organa javne vlasti kao i privrednih društva, čiji je država većinski vlasnik ili ih većinski finansira

Možda i najveća oblast koja "nije obuhvaćena ni jednim zakonom" je državno oglašavanje. Medijska i novinarska udruženja, međunarodne institucije i organizacije, godinama prepoznaju ovu temu kao jedan od problema za slobodan i nezavisan rad medija u Srbiji. Evropska komisija u izveštaju iz 2018. godine naglasila je da treba da se osigura da se neformalni uticaj na uređivačke politike ne obavlja kroz distribuciju novca za oglašavanje