EN
U ulazu zgrade u kojoj je ubijen Pantić, na samo nekoliko koraka od svog stana, predstavnici novinarske zajednice su ostavili cveće.
„Milan Pantić je takav simbol da o njegovom ubistvu gotovo sve detalje znamo, a pravde nema. Istina je zakopana i za nju ćemo morati da se borimo na različite načine“, rekao je Živojin Rakočević ispred Pantićeve biste.
Predsednik UNS-a je podsetio da je Međunarodna federacija novinara početkom juna, na predlog UNS-a, usvojila rezoluciju kojom se traži efikasan pravosudni postupak i angažovanje srpskog Tužilaštva za organizovani kriminal kako bi posle više od dve decenije bili kažnjeni nalogodavci i ubice.
Ukazujući na to da je Komisija za istraživanje ubistava novinara, u kojoj su iskusni policajaci, rasvetlila ko je i zbog čega ubio Pantića, predsednik UNS-a naveo je da se „u Jagodini ne zna ništa, a u Beogradu se sve zna“ i istakao neophodnost uključivanja Tužilaštva za organizovani kriminal kao ključnog za rešavanje davno počinjenog ubistva.
„Pre dve godine smo govorili da je policijski slučaj ubistva Milana Pantića gotovo rešen. Došlo se do podataka i imena ljudi koji su učestvovali u ubistvu Milana Pantića. Jedan od njih nije prošao poligraf. Postoji dovoljno dokaza da se efikasnije nastavi tužilačka istraga“, rekao je Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.
Matić je naveo da „postoji nedostatak političke volje, ali i volje Tužilaštva za organizovani kriminal da preuzme dalji rad na ovom slučaju“.
„Radna grupa koju je vodio Dragan Kecman je uspela da napravi maksimum koji je do sada bio moguć. Da bi se napravio novi iskorak neophodno je da Tužilaštvo za organizovani kriminal preuzme slučaj i da ga dalje vodi po onim dokaznim radnjama i činjenicama koje su već u dosadašnjoj istrazi otvorile prostor kao indicije i dokazi“, nastavio je Matić.
Neobjašnjivim, smatra Matić, izraženo odbijanje Tužilaštva za organizovani kriminal da preuzme ovaj slučaj.
„Ovo je postao veoma ozbiljan međunarodni slučaj. Međunarodna federacija novinara, najveća svetska novinarska organizacije, na svom kongresu donela je rezoluciju na predlog Udruženja novinara Srbije. Reporteri bez granica ove godina su dali deset preporuka novim vlastima. Dve od tih preporuka sadrže i slučaj Milana Pantića i nerešenih ubistava novinara“, izneo je Matić.
Dodao je da će sa opadanjem političke zainteresovanosti u našoj zemlji za rešavanje ubistva Pantića i daljim odbijanjem tužilaštva da nastavi sa ovim slučajem, rasti međunarodna zainteresovanost.
Zamenik glavnog i odgovornog urednika „Večernjih novosti“ Milan Babović naveo je da „sve ovo što smo gledali poslednjih godina ukazuje na to da lokalno tužilaštvo očigledno nema ni kapacitete ni volju da se pomeri sa mrtve tačke.
„Iskreno se nadamo da neće doći do opstrukcija ako ikada taj predmet dođe pred Tužilaštvo za organizovani kriminal. I da ćemo posle 21 godinu papagajskih ponavljanja ko je na kućnom pragu ubio Milana Pantića konačno dobiti taj odgovor“, rekao je Babović jer u suprotnom ostaje poruka, smatra on, da nije kažnjivo ubiti novinara samo zato što je radio svoj posao.
U prostorijama jagodinske biblioteke tradicionalno je uručena nagrada „Milan Pantić“. Danijel Simić, ovogodišnji dobitnik, u Jagodinu je stigao iz Banjaluke, a nagrada mu je pripala za hrabrost u izveštavanju sa ukrajinskog ratišta.
„Studirao sam u Beogradu i jako sam dobro upoznat sa slučajem Milana Pantića. Ne smemo zaboraviti i nikada ne treba prestati tražiti krivce“, rekao je Simić, koji je i predsednik Udruženja novinara Republike Srpske.
Simić je ispričao da je bio u Rostovu na Donu u privatnoj poseti kada je počeo sukob i da se uključio u informativnu emisiju Radio-televizije Republike Srpske posle poziva, a zatim posle dogovora nastavio da izveštava za ovu kuću, prvo iz Donjecka, a zatim i ostalih delova zahvaćenih ratom.
„Javnost u Srbiji i Republici Srpskoj visoko je cenila, koliko sam video, to što sam radio. Ako je slika rata išta rasvetljenija onda se time ponosim“, rekao je Simić.
