ENZaposleni u toj kompaniji koji poseduju akcije „uzdrmani“ su pričama da će samo deo akcionara koji pravo trgovanja akcijama prebaci sa brokerske kuće Citadel sekjuriti na Inter siti moći da proda svoje akcije. U igri su velike cifre pa akcionari s razlogom strahuju šta će se desiti sa ostalim akcijama koje bi mogle, u trenutku kada se proda većinski paket, da budu obezvređene. Da je situacija dramatična govori i podatak da su upućeni pozivi dopisnicima da hitno dođu u Beograd (o trošku firme) i „prebace“ akcije kod drugog brokera, a firma će platiti i „ispisivanje“ koje iznosi osam hiljada dinara po akcionaru.
Sagovornik Danasa iz Novosti koji je želeo da ostane anoniman tvrdi da se spekuliše da će Novosti, preko većinskog paketa akcija, pokušati da preuzme Manojlo Vukotić udružen sa „uglednim domaćim biznismenima“ i to uz kreditnu podršku Hipo-Alpe-Adria banke.
Država očigledno ne namerava da prodaju Novosti „čini transparentnom“, tvrdi naš sagovornik, i dodaje da u prilog tome govori i činjenica da još nije skinuta zabrana trgovanja akcijama Novosti. „Da država namerava da prodaju Novosti učini transparentnom, u trci za kupovinu Novosti mogao bi da učestvuje i Vlade Divac, kao i drugi zainteresovani kupci. Ovako, sve se prepušta volji navodno uglednih biznismena, za koje se ne zna šta tačno nude, osim cene od 3.2000 evra po akciji, ističe naš sagovornik.
Kao jedna od opcija pominje se mogućnost da Konzorcijum (u kome je i Manojlo Vukotić, generalni direktor i glavni i odgovorni urednik) okupi dovoljan broj akcija (do 20 odsto) i da zajedno sa državnim udelom u vlasništvu formira većinski paket. U tom slučaju ne bi bilo opstrukcije menadžmenta u vezi sa potpisivanjem prospekta, što je preduslov za iznošenje akcija na berzu.
Naš sagovornik iz jedne brokerske kuće objašnjava da je prodaja većinskog paketa (po metodu minimalna cena – minimalna količina) u najvećem broju slučajeva bila povoljna, čak izuzetno povoljna za prodavce koji su se „okupili“ u većinskom paketu. Međutim, često je bila nepovoljna za akcionare koji su ostali u manjinskom paketu. Jer, kad kupac stekne 51odsto od ukupnog broja akcija, prestaje interes za dalju kupovinu.
Zakonodavac je (Zakon o preduzeću, član 413) predvideo takvu mogućnost i obavezao većinskog vlasnika da u roku od šest meseci od datuma sticanja većinskog paketa otkupi sve ponuđene akcije od manjinskih akcionara po ceni po kojoj je stekao većinu. Problem je, međutim, što se u praksi ta odredba ne primenjuje.
Objašnjavajući moguće poteze, Branko Pavlović, konsultant malih akcionara, u izjavi za Danas kaže da izlazak na berzu podrazumeva konkurentski način prodaje kao i da je moguće, posebnom formom trgovanja, „odraditi posao“ uz postojanje prethodnog ugovora, a da se potom samo verifikuje takva vrsta prodaje.
-Teorijski takva kupoprodaja, koja podrazumeva da Konzorcijum prikupi 20 odsto akcija i da mu se „pridruži“ državni paket nije nemoguća – tvrdi Pavlović.
Na pitanje da li bi deo akcionara koji ne bi bio obuhvaćen većinskim paketom na taj način bio „izigran“, Pavlović kaže da su cene akcija kompanije Novosti određene na nerealno niskoj proceni vrednosti kompanije u vreme raspodele akcija i na tome se zasniva sadašnja razlika između njihove knjigovodstvene i tržišne vrednosti. Kada je reč o učešću VAC naš sagovornik ističe da ta kompanija nije suočena sa ograničavajućim“ problemima u licitiranju, jer ne koristi svoj novac, nego sredstva dobijena otuđivanjem dela Politike, odnosno prodajne mreže te novinske kuće“. Komentarišući mogućnost da deo malih akcionara na kraju bude izigran i da ne uspe da proda svoje akcije po ponuđenoj ceni od na primer 3.600 evra Pavlović ističe da u poslovima trgovanja hartijama od vrednosti nema prijatelja i dobronamernih – postoji samo novac i materijalni interesi. To svi akcionari treba da shvate i da se u skladu sa tim pravilima ponašaju, upozorava Pavlović.
M. Janjić
