EN
Ovo je pokazalo istraživanje o izveštavanju fejsbuk stranica u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji o vakcinaciji, koje je sprovedeno kroz projekat „Šta Srbija misli“ organizacije Novi treći put.
Za potrebe ovog istraživanja odabrano je po 20 konvencionalnih stranica i četiri nekonvencionalne stranice iz prethodno nabrojanih država koje su po broju reakcija na objave koje se tiču vakcinacije imale najveću aktivnost.
Kada je u pitanju sama vakcinacija, pozitivan narativ o vakcinaciji najviše puta je uočen u Srbiji – čak 33,6 odsto svih posmatranih objava sadržalo je pozitivnu konotaciju. Sa druge strane, i kada su u pitanju negativni narativi o vakcinaciji, Srbija takođe prednjači sa 4,9 odsto takvih objava.
U pozitivnom predstavljanju vakcinacije prednjačile su stranice „Kurir“ iz Srbije (47% svih objava ove stranice), a u negativnom predstavljanju prednjačile su nekonvencionalne stranice „Logično“ (28%) i „VAKCINE – zašto im kažemo NE?“ (90%) u BiH i Srbiji.
Vredno pomena je i izveštavanje o svetskim silama u kontekstu pandemije. Izmerene su vrednosti narativa prema Kini, Rusiji i Zapadu (SAD, EU i UK).
U pozitivnom predstavljanju Kine prednjačile su stranice „Srbija Danas“ (3.9% svih objava ove stranice, Srbija), „Borba.me“ (2.2%, CG) i „Bljesak.info“ (2.7%, BiH). Kada je u pitanju negativan narativ, u BiH je „Glas Amerike – Studio Washington“ prednjačio sa 2.8% svih objava stranice, u CG to je „Glas Amerike – Otvoreno studio“ sa 2.4%, a u Srbiji ponovo nekonvencionalna stranica „VAKCINE – zašto im kažemo NE?“ sa 1.3% objava.
Jasna razlika u narativima prema Rusiji uočava se na srpskim stranicima gde je pozitivno o Rusiji pisalo 1.27%, a negativno samo 0.12% svih posmatranih objava. Specifično je i što u čak 16 od 22 posmatrane stranice u Srbiji nije uočen ni jedan negativan narativ o Rusiji.
U pozitivnom predstavljanju Rusije u kontekstu pandemije prednjačile su stranice „Večenje novosti“ (6.8%, Srbija), „Српске новине ЦГ“ (3.7%, CG) i „ИСКРА“ (5.3%, BiH). Negativno o Rusiji su najviše izveštavalje stranice „Glas Amerike – Studio Washington“ (2.8%, BiH), „M.News World – Объективные Новости“ (1.1%, CG) i „Politika“ (0.4%, Srbija).
Najviše pažnje privlačile su objave koje se tiču Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva. U pozitivnom predstavljanju su prednjačile stranice „Danas“ (1.1%, Srbija), „RTCG Portal“ (3.9%, CG) i „Klix.ba“ (6.2%, BiH). Antizapadni sentiment uočen je u 22% objava stranice „Logično“ u BiH, 3.3% „Borba.me“ u CG i 5.5% stranice „Pravo na izbor“ u Srbiji.
Iako na prvi pogled 2% svih objava deluje kao nizak procenat, istraživači na ovom projektu napomenuli su da to znači da svaka pedeseta objava ima jasno uočljiv određeni sentiment. Imajući u vidu da je u proseku dnevno posmatrano 129 objava, 3% bi u konkretnom primeru značilo da je u jednom danu određeni narativ uočen skoro 4 puta, a to ostavlja prostor da veliki broj ljudi bude izložen datom narativu.
Smatra se da je svaki narativ, koji je uočen u preko 0.75% svih objava ili barem 1.25% objava uticajnog medija, dovoljno prisutan da bi imao uticaj na javno mnjenje. Takođe, primetan je i različit broj lajkova za „pro“ i „anti“ objave. Kod objava sa narativom vezanim za vakcinaciju, one sa negativnim u proseku imaju 85, a sa pozitivnim 49 lajkova.
U okviru projekta „Šta Srbija misli“ proučavani su i stavovi građana o pojedinačnim vakcinama.
