Tim povodom u Beogradu je održana konferencija u organizaciji Fondacije „Slavko Ćuruvija“, Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Izvršna direktorka „Slavko Ćuruvija“ Fondacije Ivana Stevanović je na konferenciji ocenila da u Srbiji rastu pritisci na novinare i da oni predstavljaju „metu za odstrel“.
Stevanović je takođe pozvala Apelacioni sud da što pre objavi pravosnažnu presudu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.
Vlasnik lista „Dnevni telegraf“ i nedeljnika „Evropljanin“ Slavko Ćuruvija je ubijen u aprilu 1999. u prolazu ispred zgrade u kojoj je živeo.
Suđenje za ubistvo je počelo 2015. i još je bez pravosudne presude.
„Još jedan drugi novembar koji dočekujemo bez pravosnažne presude o ubistvu Slavka Ćuruvije, bez optužnice za ubistvo novinara Milana Pantića, bez odgovora šta se desilo sa novinarkom Radislavom Dadom Vujasinović, bez pravosnažne presude za paljenje kuće Milana Jovanovića“, izjavila je Stevanović, prenela je agencija Beta.
Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad je kazala da je uloga novinara da informišu društvo, da doprinesu razmeni ideja i da očuvaju demokratiju.
„Novinari doživljavaju pretnje samim tim što rade“, ocenila je Konrad i kazala da se nekažnjavanjem zločina nad novinarima šalje opasna poruka.
Ambasador Misije OEBS Jan Bratu (Braathu) rekao je da se novinari često susreću sa pretnjama i uznemiravanjem i da je stoga neophodno da im se omogući bezbedno okruženje za rad.
Dodao je i da u Evropskoj uniji postoji 40 nekažnjenih ubistava novinara, a u Srbiji tri, te da bi službe za sprovođenje zakona trebalo da rade brzo i efikasno jer „politička volja bez delovanja“ ne donosi mnogo toga.
Ocenio je da očekuju presudu o ubistvu Ćuruvije i da je njegov slučaj od sistemskog značaja za zemlju, kao i da građani Srbije imaju nisku stopu poverenja u pravosuđe.
Ambasador Sjedinjenih Američkih država (SAD) u Srbiji Kristofer Hil (Christopher Hill) je izjavio da „ne želi da ulazi u postupanje suda“ po pitanju slučaja Ćuruvije, ali da je važno da u tom slučaju „pravda bude zadovoljena“.
Hil je kazao da se Srbija godinama unazad nalazi u teškom vremenu, ali da bi svi građani bez obzira na političko opredeljenja trebalo da shvate značaj medija i prava na postavljanje teških pitanja.
Prema podacima NUNS-a u Srbiji je od početka godine zabeleženo osam fizičkih napada na novinare i 36 verbalnih pretnji, kao i više od stotinu slučajeva pritisaka.
Po indeksu slobode medija međunarodne organizacije „Reporteri bez granica“, Srbija je na 91 mestu, poslednja među državama Zapadnog Balkana.