EN
Prema istraživanju javnog mnjenja koje svake godine od 2014. sprovodi Evropska radiodifuzna unija (EBU), većina Evropljana veruje tradicionalnim medijima (radio, televizija i štampa). Nivo poverenja građana u te medije ostao je stabilan ili se čak povećao posljednjih godina.
Nasuprot tome, poverenje u društvene mreže stalno je opadalo, dostigavši najniži nivo otkako je prvi put izmereno. Izveštaj ukazuje i na trajni „jaz u poverenju“ između tradicionalnih i onlajn medija.
Za verodostojne informacije građani se prvenstveno oslanjaju na javne servise, pri čemu se vesti ovih medija smatraju najpouzdanijim izvorom na više od 60 odsto medijskog tržišta, a jaki i slobodni javni servisi ključna su komponenta verodostojnog medijskog prostora koji koristi i njihovim konkurentima.
Evropljani ne veruju internetu
Prema istraživanju EBU, većina Evropljana veruje tradicionalnim medijima, a nivo poverenja ostao je stabilan ili se čak povećao poslednjih godina. Kao najpouzdaniji izvor informacija ispitanici navode javne servise na 60 odsto medijskog tržišta Evrope.
Najviše se veruje radiju, i to u 24 od 37 evropskih zemalja koje je pokrilo istraživanje, dok se televiziji veruje u sedam zemlja (BiH, Bugarska, Island, Italija, Severna Makedonija, Rumunija i Turska).
Vestima na internetu se najviše veruje u Grčkoj, Srbiji, Mađarskoj i Poljskoj, a štampi u Holandiji i Albaniji.
Nasuprot tome, Evropljani ne veruju internetu, a još manje društvenim mrežama. Ova dva medija su od 2015. godine stalno imala negativne vrednosti neto poverenja, a sada je ono najniže otkako je prvi put mereno 2014. godine.
Društvenim mrežama se najmanje veruje u 32 od 37 zemalja (86%), dok se štampi najmanje veruje u četiri zemlje (11%), i to u Bugarskoj, Poljskoj, Srbiji i na Kipru. Televiziji se najmanje veruje u Grčkoj.
Nigde na kontinentu radio nije prepoznat kao medij kome se najmanje veruje. To važi i za onlajn medije.
Globalno gledano, poverenje u vesti je poraslo u proseku za šest procentnih poena od početka pandemije kovida 19. Iako je nivo poverenja u porastu, postoji jaz između vesti na internetu i društvenim mrežama s jedne strane, i vesti u opštem tradicionalnom smislu s druge strane, što bi se moglo posmatrati kao posledica zabrinutosti zbog široko rasprostranjenih dezinformacija na internetu, jedan je od zaključaka ovog istraživanja.
MEDIJI DEVALVIRANI, INSTRUMENTALIZOVANI I OBESMIŠLJENI
Ana Martinoli podseća da su mediji institucije društva i da su, baš kao i sve druge institucije našeg društva, u ogromnoj meri devalvirani, instrumentalizovani ili potpuno obesmišljeni, te da zbog toga više nemamo poverenja u njih.
„Mi nemamo više sadržaje u vezi s kulturom, nemamo sadržaje obrazovnog karaktera, o omladinskom i dečjem programu ne vredi ni pričati. Prosto mislim da je pitanje poverenja u medije mnogo šire od toga kakav je informativni program određenog medija. Danas je, recimo, radio, koji je devedesetih godina bio nosilac i pokretač važnih društvenih i političkih procesa, pretvoren u običan džuboks i upravo takvi procesi ukazuju na to da se na našem tržištu svesno ili nesvesno, ciljano ili manje ciljano, organizovano radi na tome da se mediji potpuno pasivizuju, da prestanu da budu u funkciji građana, da budu nešto što će da zabavi, anestezira, da odvuče pažnju, da izazove povišene emocije kontroverznim ili senzacionalističkim temama i sadržajima, ali da zapravo nemaju za cilj da publiku učine aktivnim, dobro informisanim učesnicima društvenog i političkog procesa, i to nije slučajno“, zaključuje profesorka Martinoli.
U Srbiji se generalno ne veruje medijima
U istraživanju se navodi da ukoliko je veliko poverenje građana u javne servise, iz toga sledi da je veliko i poverenje u tradicionalne medije.
Iako ovo istraživanje nije obuhvatilo Srbiju kada se radi o poverenju u javne servise, Demostat je nedavno objavio da 39 odsto građana uopšte ne veruje Radio-televiziji Srbije, 28 odsto nema ni pozitivno ni negativno mišljenje, dok 30 odsto ima potpuno poverenje u rad tog javnog medijskog servisa. Budući da građani nemaju poverenja u javne servise u Srbiji – isto važi i za tradicionalne medije.
Martinoli: Nezavisni onlajn mediji nalik na nezavisnu scenu devedesetih
„Mislim da je važno napraviti razliku da kada kažemo ’onlajn’, ne mislimo na društvene mreže“, napominje naša sagovornica i dodaje:
„Sve ono što nedostaje u tradicionalnim medijima našlo je svoj prostor u onlajn okruženju. I publika koja je zainteresovana da bude dobro informisana shvatila je da se taj sadržaj više ne nalazi u tradicionalnim medijima, već se sada nalazi onlajn. I meni se čini da su upravo ti istraživački medijski projekti i organizacije koje funkcionišu u onlajn okruženju nešto nalik na nezavisnu medijsku scenu devedesetih godina prošlog veka. Dakle, kada smo imali mreže malih lokalnih radio i televizijskih stanica koje su imale neki relativno mali domet, one su uspele da izgrade veoma snažan uticaj upravo zahvaljujući kredibilitetu, pravovremenosti i fokusu na one teme koje su važne za jedno društvo. Mislim da upravo na tome nezavisni onlajn medijski projekti grade svoj uticaj i poverenje.“
Oba pomenuta istraživanja štampane medije navode kao one u koje građani Srbije imaju najmanje poverenja. Prema Ipsosu, glavni razlozi zašto građani nemaju poverenja u određene medije povezani su sa širenjem dezinformacije (39%) i, još važnije, političkim uticajem pod kojim se nalaze (44%). Osim toga, trećina građana ne veruje određenim medijima zbog širenja propagande (36%).
Povratak poverenja građana u medije biće dugotrajan proces, zavisiće od volje političkih vlasti, a upitno je da li će ishod biti pozitivan, s obzirom na to da se mediji godinama sistemski uništavaju.
