ENNegativno u celoj priči je to što su novinari, pogotovo mlađi, jeftina radna snaga. Istraživanje Strateškog marketinga kaže da se 70 procenata građana za neku radio-stanicu odlučuje prema svojim muzičkim afinitetima, a ostali u odnosu na informativni, zabavni i sportski program.
Analiza slušanosti radio-stanica u republici pokazala je različite trendove kretanja u Beogradu, sa jedne, i ostalih gradova, sa druge strane. U glavnom gradu najslušanijih šest stanica ima poverenje 48 procenata građana, a ostatak, oko 90 stanica, sluša druga polovina. Na vrhu beogradske liste ubedljivo vodi radio B92.
Novosadski Radio 021 sluša oko polovina radijskih slušalaca ovog grada, što je ogroman uspeh, imajući u vidu činjenicu da vojvođanska prestonica ima 50 radio-stanica, a višestruko manje stanovnika od Beograda. U lokalnim sredinama u Srbiji najslušanije su lokalne radio-stanice, dok su nacionalne slabo zastupljene.
Od pet časova ujutru raste slušanost svih radio-stanica (U Srbiji ih ima između 700 i 1.000), koje su u odnosu na televiziju dominantne. Posle toga građani se više opredenjuju za sedenje ispred TV ekrana.
Kako je istakao Dušan Mašić, jedini način da stanice povećaju slušanost je fokusiranje na jednu ciljnu grupu i neprekidno emitovanje programa koji joj treba. Po njegovim rečima, nacionalne stanice poput Radio Beograda imaju zastarelu koncepciju i veliki procenat slušalaca starijih od 40 godina, što po njegovim rečima, može privući samo oglašivače kao što su osiguravajuća društva i kamenoresci
G.Tadić
