ENПрошло је тачно шест година од убиства Славка Ћурувије, власника „Дневног телеграфа” и недељника „Европљанин”, а полиција тек сада има одређена сазнања о томе ко је ликвидирао овог београдског новинара и издавача. Како сазнајемо из поузданих извора из врха српске полиције, група инспектора из Управе за борбу против организованог криминала (УБПОК) дошла је до података да су у ликвидацији Ћурувије учествовала тројица бивших полицајаца из Републике Српске. Њихов идентитет је познат, фотографије те трочлане групе се налазе у МУП-у Србије и полиција сада интезивно ради на проналажењу валидних доказа, на основу којих ће бити поднете кривичне пријаве.
Истовремено са овим посебна група инспектора има још једну веома озбиљну индицију која би указивала на потенцијалне ликвидаторе. Како сазнајемо, један од чланова „земунског клана” који је ухапшен током акције „Сабља” изјавио је полицији да му је Миле Луковић Кум једном приликом рекао: „Ево видиш како смо ми са Ћурувијом. Тап, тап и готово”. Ово је такође веома индикативно, па се самим тим и ти наводи даље проверавају.
„Посао” прекинут
Да постоји веза између овог злочина и некадашње Службе државне безбедности, јасно говори досије „Ћуран” који се у јавности појавио годину и по дана после ликвидације. Аутентични документ о Ћурувијином праћењу је прослеђен једној невладиној организацији и МУП-у Србије, уз пропратно писмо у коме је писало да су се „убице налазиле у белом голфу”. У том досијеу је наведено да је Ћурувију и Бранку Прпу кобног 11. априла пратило укупно 27 агената, распоређених у три смене, са три аутомобила, „опел астром”, BMW-ом, „реноом”. Припадници Трећег одељења, задуженог за откривање такозваних унутрашњих непријатеља су своје претпостављене обавештавали о свакој промени кретања Ћурувије. Око 16.15 часова, све екипе које су пратиле овог новинара добиле су налог да прекину са пратњом. Ипак, грешком се догодило да су неки припадници ДБ наставили да прате Ћурувију. То је био случај са С. М. који га је пратио из кола и који је радио-везом јавио да је „објект” ушао у пасаж зграде у којој станује. После овога јављају му да је дежурни шеф наложио да напусте „објект” речју: „Пусти то”, што је подразумевало да их посао не интересује. О наглом прекиду сведочило је неколико агената ДБ који су учествовали у праћењу.
Око 16.30 тог 11. априла 1999. године, Ћурувија је убијен. Иницијатор повлачења екипе непосредно пред убиство био је Милан Радоњић, који је своју одлуку мотивисао тврдњом да је циљ праћења био идентификација Ћурувијине везе, те да је након њеног установљавања „посао” прекинут.
Драган Јочић, министар полиције, недавно је у интервјуу за „Политику” рекао да овај случај не би требало да се заврши само на проналажењу убица Ћурувије, већ морају да се пронађу и налогодавци и инспиратори. Јочић је тада рекао да је потпуно јасно да су имена која су се у јавности означавала као убице Ћурувије потпуно неважна. Чак је утврђено да они нису извршили убиство – ни Зоран Ристовић Прика ни Лука Пејовић.
Душан Телесковић
