[box align=’box-left’ id=’4651′]
Na skupu „Ubistva novinara: ratni zločin ili profesionalni hazard“ održanom u Beogradu ukazano je da je u tom periodu u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ubijeno je oko 100 novinara, kao i da se za ogromnu većinu ubijenih ni danas ne zna ko ih je ubio, a za neke se ne zna ni gde su im tela.
Skup je organizovalo Udruženje novinara Srbije (UNS) koje je nedavno prikupilo podatke o ubijenim i otetim kolegama i objavilo ih u „Dosijeu“.
Kako je na skupu rekla novinarka UNS-a Jelena Spasić u „Dosijeu“ su objavljeni podaci o ubistvima 37 novinara, ali se u međuvremenu saznalo i za nestanak Sime Kljaića iz Gospića koji je nestao 1991. godine i Mileta Vuljevića koga su pripadnici OVK kidnapovali na Kosovu 1999. godine.
„Nadam se da će ovakvi skupovi i naša istraživanja pomoći da se ovi slučajevi pokrenu, da se započnu istrage i da se otkriju ubice naših kolega“, rekla je Jelena Spasić.
Iz UNS-a su podsetili na ubistva četiri novinara RTS na putu Petrinja-Glina u Hrvatskoj za koje nije pokrenuta ni policijska ni tužilačka istraga, a koji su ubijeni sa 300 pancir metaka, kao i na ubistvo Milana Žegarca, dopisnika „Večernjih novosti“ 1991. godine u Vukovaru.
Portparolka Tužilaštva za ratne zločine Jasna Janković Šarčević rekla je da je slučaj ubistva Žegarca deo šireg predistražnog postupka, koji je tajni, zbog čega ne može da iznese više detalja.
Ona je istakla i da je Tužilaštvu poznat spisak od 37 ubijenih novinara i nabrojala još tri slučaja ubistva koji su predmet tužilaštva. Prema njenim rečima, ubistvo Ljubomira Kneževića kod Vučitrna deo je predmeta Likovac, a ubistvo novinara Siniše Glavaševića obradjeno je u predmetu Ovčara.
Dodala je i da su pronadjeni posmrtnici ostaci Aleksandra Simovića koji je kidnapovan ispred kafića „Pikaso“ 1999. godine u Prištini.
Predsednik Komisije za istinu o ubistvima novinara Veran Matić rekao je da je bilo „jako puno nečinjenja“ u prošlosti tokom postupaka o ubistvima novinara, posebno onih koji su ubijeni u ratnim sukobima, kako bi se „uništili svedoci zločina“.
„Moramo učiniti sve da razotkrijemo ubice novinara, moramo stalno da pritiskamo da se to reši, jer ako to mi ne učinimo, niko neće. To je odgovrnost nas iz profesije, ali i zbog elementarne pravde“, istakao je on.
Veran Matić dodaje da niko drugi to neće uraditi ako ljudi iz profesije ne bude pritiskali i držali pažnju. Slična situacija je u regionu.
Putem video linka govorili su i predsednik Hrvatskog udruženja novinara Zdenko Duka i predsednik Skupštine društva novinara BiH Mladen Bošnjak, koji su naveli da je za vreme rata ubijeno 14 hrvatskih, odnosno 17 bosanskih novinara.
Oni su takodje naveli, da u većini slučajeva nisu pokrenuti postupci i da se ne zna ko je odgovoran za ta ubistva.
