Vukčević
je, na skupu „Reči i nedela“, posvećenom studiji o ulozi medija u
„pozivanju i podsticanju na ratne zločine u Srbiji 1991.-1992“, rekao
da „ubojita snaga koju mediji imaju“ ukazuje na potrebu kažnjavanja,
kako se nikada više zločini ne bi ponovili.
Nedozvoljena
propaganda u medijima ugrožavala je često i pravo na život i bila je uvod u
rat, kazao je Vukčević.
On je
ukazao na specifičnost odgovornosti medija, koja proističe iz više razloga,
govora mržnje i slobode izražavanja.
Ona
zadire u osetljiv prostor slobode govora, dodao je Vukčević, istakavši da žrtve
moraju jednako biti poštovane, a da sloboda govora ne može biti apsolutna kada
svojom retorikom vodi do masovnih zločina.
Prema
njegovim rečima, nijedan direktor i urednik do sada nije odgovarao, a on svoju
dužnost kao tužilac za ratne zločine vidi u tome da se slike prošlosti više
nikada ne ponove.
Početkom
devedesetih godina prošlog veka, 90 odsto medija je bilo pod kontrolom režima i
da ne čudi što su sprovodili ratnu propagandu, rekao je direktor Beogradskog
centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević.
On je
podsetio da Srbija nije bila zvanično u ratu i da su se novinari skrivali iza
toga, tvrdeći da ne mogu da vode ratnu propagandu, kada zemlja nije u ratu.
Članica
Saveta RRA Gordana Suša smatra da je cinično govoriti o odgovornosti novinara,
jer na optuženičkoj klupi ne sedi sistem, već čovek koji može da bude lekar,
profesor, funkcioner i kao takav će odgovoriti da je bio samo „šraf u
jednom sistemu“.
Taj
odgovor, kako je dodala, neće biti prihvaćen, jer će biti upitan zašto je bio
„šraf u sistemu“?
„Promoteri
mržnje i rata i dalje haraju medijskom scenom, u kojoj se i sada negira genocid
u Srebrenici i veličaju Radovan Karadžić i Ratko Mladić i vole
devedesete“, rekla je Suša.
Ona
bi, zbog toga, pomenutu studiju, kako je navela, uvela u srednje škole kako se
nikada ne bi zaboravila negativna uloga medija i zločini koje su podstakli.
Novinar
Radija Slobodna Evropa Omer Karabeg rekao je da ne veruje da će se
ratnohuškački novinari naći pred sudom, jer je ta prilika propuštena, zbog
zastarelosti krivičnog gonjenja za izazivanje i podsticanje na rasnu, versku i
nacionalnu mržnju.
„Moralo
bi da se dokazuje da su mediji izvršili krivično delo, što je mnogo teže i o
tome je sada rano govoriti“, dodao je on.
Zamenik
tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić objasnio je da je studija obradila govor
mržnje i pravnu prirodu propagande koja je bila uvod u rat.
