EN
U međuvremenu su Meta i Jutjub uklonili lažni video u kojem se može videti kako ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski govori o predaji.
Dok obe strane manipulišu medijskim sadržajima, šta nam ovi snimci mogu otkriti o širenju dezinformacija tokom sukoba?
I da li ljudi zaista veruju u to što vide?
Neubedljiv lažni snimak predsednika Zelenskog ismejali su mnogi Ukrajinci.
On se pojavljuje iza podijuma i navodno poziva sunarodnike da polože oružje.
Deluje da mu je glava na snimku prevelika i prikazana u lošijoj rezoluciji nego telo, dok mu glas zvuči dublje.
Zelenski je postavio snimak na zvaničan Instagram nalog, u kojem lažni video naziva „detinjom provokacijom“.
Međutim, ruska vlada može da koristi ovakve snimke u pokušaju da ubedi Ukrajince da se predaju, upozoravaju iz ukrajinskog Centra za strategijsku komunikaciju.
„Laka pobeda“ za društvene mreže
Lažni snimak je „brzo pregledan i uklonjen“ zbog kršenja pravila protiv širenja dezinformacija manipulisanim sadržajima, poručio je Nejtenijel Glečer, šef odseka za bezbednost kompanije Meta, u prepisci na Tviteru.
I iz Jutjuba su rekli da su uklonili ovaj sadržaj zbog kršenja smernica o širenju lažnih informacija.
Ovo je bila laka pobeda za tehnološke kompanije koje stoje iza društvenih platformi, pošto je snimak bio toliko sirov da su i „delimično sofisticirani gledaoci“ mogli bez teškoća da primete da je lažan, smatra Nina Šik, autorka knjige Deepfakes (Lažni snimci).
„Platforme mogu glasno da se hvale zbog načina na koji su rešili ovo, dok sa drugim oblicima širenja dezinformacija nemaju toliko uspeha.
„Ima mnogo drugih tipova sadržaja kojima se plasiraju lažne informacije o ovom ratu i koji još nisu prepoznati i obeleženi.
„Ovaj video je bio stvarno sirov i loše urađen, ali u bliskoj budućnosti to neće biti slučaj“, objašnjava Šik.
Ovakav sadržaj bi mogao da „naruši poverenje u sadržaje koji su autentični“.
„Ljudi počinju da veruju da sve može da se lažira.
„To je novo oružje i moćan oblik vizuelnog širenja lažnih vesti – i svako može da se bavi ovim“, dodaje ova stručnjakinja.
Ko se sve našao u lažnim snimcima?
Oruđe za pravljenje lažnih snimaka omogućava korisnicima da izmene stare fotografije njihovih rođaka i mnogi je koriste, a nedavno su iz kompanije MyHeritage dodali opciju LiveStory, pa je sada moguće dodati i zvuk.
Bilo je različitih reakcija kada su prošle godine iz južnokorejske televizije MBN objavili da su koristili ovu aplikaciju za lažiranje snimka u kojem se pojavljuje voditelj vesti Kim Jo-Ha.
Dok su neki bili impresionirani koliko je video delovao stvarno, drugi su se zabrinuli da bi Kim Jo-Ha mogao da izgubi posao.
Ova tehnologija se koristi i u industriji filmova za odrasle, pogotovo sa porastom broja sajtova na kojima korisnici mogu da „skidaju“ glumce na fotografijama.
Može se upotrebljavati i za satirične sadržaje – prošle godine su na Kanalu 4 napravili lažni snimak britanske kraljice Elizabete Druge kako drži božićni govor, drugačiji od onog koji je stvarno održala.
Krivotvorenje snimaka se relativno retko koristi u politici.
Ipak, kako bi se demonstrale mogućnosti ove tehnologije, lažiran je video bivšeg američkog predsednika Baraka Obame.
Kada provera pođe po zlu
„Video Zelenskog je najbolji primer problema sa lažiranim snimcima“, kaže Sem Gregori, direktor programa Witness.org.
„Nije bio dobro urađen, pa ga je bilo lako primetiti.
„Ukrajina i Zelenski su preko društvenih mreža jasno stavili do znanja da je lažan, pa je odluka Fejsbuka da ga ukloni bila laka“, dodaje on.
U drugim delovima sveta, novinari i organizacije za zaštitu ljudskih prava se boje da nemaju tehnologiju za otkrivanje lažnih snimaka, ni mogućnost da ih javno obeleže ili uklone.
Oruđa za prepoznavanje ovakvog sadržaja detektuju način na koji se osoba pomera ili traže tragove procesa mašinskog učenja, kojim se prave ovakvi snimci.
Ali, prošlog leta je autentični video iskusnog političara iz Mjanmara proglašen lažnim uz pomoć detektora na internetu.
Snimak, u kojem on priznaje da je bio korumpiran, ipak je bio autentičan i još se polemiše da li je njegova izjava bila iskrena ili je nastala pod prinudom.
„Nemogućnost da budemo potpuno sigurni da li je neki snimak lažan i želja ljudi da veruju u to predstavljaju izazove u realnosti.
„Snimak predsednika Putina izmenjen je pre nekoliko nedelja i mnogi ga smatraju satiričnim – ali, tanka je linija između satire i dezinformacija“, zaključuje Gregori.
Analiza Šajana Sardarizadea, novinara BBC monitoringa
Transkript lažnog snimka obraćanja Zelenskog prvobitno se pojavio u kajronu na televiziji Ukrajina 24 tokom prenosa u sredu.
Skrinšot i kompletan tekstualni prevod su se kasnije pojavili na sajtu.
Iz ove televizijske stanice potvrdili su da su sajt bio hakovan i nisu mogli da mu pristupe čitav dan u sredu, a zbog toga je objavljen i transkript.
Snimak su kasnije mnogi podelili na ruskoj aplikaciji Telegram i društvenoj mreži VK, pandanu Fejsbuka u Rusiji.
Odatle je dospeo na druge platforme poput Fejsbuka, Instagrama i Tvitera.
Već su objavljivana upozorenja da lažni snimci mogu da budu opasni tokom sukoba.
Ali, pravljenje uverljivih videa koji nisu autentični zahteva novac i vreme.
Najučinkovitija taktika za širenje lažnih vesti tokom rata ostaju fotošopirane fotografije i stari snimci.
Lažni snimak Zelenskog je jedan od najlošijih koje sam video – niti je uverljiv, niti je kvalitetno urađen.
Ipak, ne bi trebalo da se zanemari činjenica da se ovakvi snimci izrađuju i da se dele na internetu tokom rata.
Naredni snimak možda neće biti tako loš.
