EN
Broj prividno lokalnih medija koji guraju levu ili desnu političku opciju prevazišao je broj autentičnih lokalnih medija u SAD. Pojavljivali su se najviše upravo tamo gde je predsednička trka bila neizvesna. U okruzima Arizone, Severne Dakote i Nevade, građani su dobili novine koje pišu algoritmi ili ko plati
Donald Tramp je po drugi put pobedio na predsedničkim izborima u Americi i pored svih sudskih sporova koji se protiv njega vode kao i uprkos nebrojenim lažima koje je izneo u kampanji. U pokušaju da sebi objasnimo kako je do toga došlo neizbežno je osvrnuti se na ulogu medija.
Kao što smo rekli u prethodnom članku na ovu temu, istraživači se slažu u oceni da je uprkos sve većoj prisutnosti društvenih mreža i digitalnih medija, televizija i dalje neprikosnovena kao izvor informacija. I to ona tradicionalna, terestrijalna, pre nego polarizovanija i nama poznatija kablovska TV, sa kanalima kao što su CNN ili Foks njuz.
Rekli smo i da uticaj dnevnih listova opada, što ne treba da nas iznenađuje jer svi znamo da ih ljudi manje čitaju nego pre. Samo retki, poput Njujork tajmsa, napravili su komercijalno zaista uspešnu tranziciju ka digitalnom novinarstvu. Najveća kriza prisutna je u lokalnim, pre svega štampanim medijima. Upravo tu svedočimo jednom novom, potencijalno veoma bitnom i zabrinjavajućem fenomenu.
Masovna proizvodnja istovetnog sadržaja
Uzmimo na primer nekoliko okruga u Arizoni, Severnoj Dakoti i Nevadi. U svim tim okruzima građani su 15. oktobra dobili novine sa identičnim nazivom i naslovnom stranom. Stigle su sa iste adrese u Čikagu, a poslala ih je organizacija koja se zove Metric Media.
To je firma koja na internetu ima preko hiljadu lokalnih sajtova na kojima se uzajamno kopira uglavnom desno orijentisan sadržaj, a sada se taj sadržaj pakuje i u naizgled klasične štampane lokalne novine.
Kako tvrdi istraživačka novinarka Miranda Grin iz Los Anđelesa, sadržaj ovih novina ne pišu novinari, nego algoritmi ili oni koji plate. Dakle, tu nema nikakvog novinarstva, ali ima puno određenih stavova i nečije agende.
Vlasnik Metric Media je Brajan Timpon, biznismen i bivši novinar koji je očigledno pronašao dobru i plodonosnu rupu na američkoj medijskoj sceni i sada to obilato naplaćuje. On je odlično uočio da ljudi i dalje žele lokalne vesti i lokalne medije – iako nisu mnogo spremni da za njih i plate – i sada im nudi nešto što tek izdaleka liči na lokalne vesti, a zapravo je desničarska ideologija.
To je ono što se u Americi zove „pink-slime“ novinarstvo, od izraza za otpatke iz mesnih prerađevina. Ovakva vrsta medija, jer ovo ipak ne bi trebalo nazivati novinarstvom, postoji već neko vreme, ali je uoči ovih izbora doživela eksploziju.
Agencija za praćenje medija Newsguard kaže da je broj prividno lokalnih medija koji guraju levu ili desnu političku opciju sada prevazišao broj autentičnih lokalnih medija u Americi. Ovi nazovi lokalni listovi najviše se pojavljuju, kako napominje Miranda Grin, upravo tamo gde je predsednička trka neizvesna.
Naslovna strana tih kvazinovina sa različitim, lokalizovanim imenima često je svuda ista, ali se unutra sadržaj ipak razlikuje u zavisnosti od specifičnosti sredine. Tako na primer u Severnoj Dakoti jedan ovakav list piše o naftovodima, drugi sličan u Arizoni o inflaciji, a treći u Viskonsinu o LGBT temama, nekako uvek iz desničarske perspektive.
Metric Media sada ide i korak dalje i kupuje prave lokalne listove kako bi preko njih gurao svoju desničarsku agendu. Tako je list Mount Vernon News u Ohaju odjednom počeo intenzivno da piše o negativnim aspektima planirane lokalne solarne farme.
Građanima lako podmetnuti laž
Ono što istraživačima upada u oči je da iza ovakvih listova i članaka u njima jako često stoji industrija fosilnih goriva kojoj se, kao što znamo, pisanje o klimatskim promenama ne sviđa. Ozbiljno i autentično novinarstvo je protiv njih jer su novinari masovno prihvatili činjenicu da živimo u vremenu dokazanih klimatskih promena, pa oni onda kreiraju svoje „novinarstvo“, tvrdi En Nelson, koja istražuje veze između medija, krupnog kapitala i radikalne desnice.
Energetske kompanije sada sve više ulaze u medijski prostor koji su profesionalni novinari od integriteta prinuđeni da napuste. Dve firme na Floridi platile su jednoj konsultantskoj kući da unajmi lokalne listove da napadaju političara koji podržava solarnu energiju. U Alabami je najveća kompanija za proizvodnju električne energije kupila jedan lokalni crnački list sa dugom istorijom koji je odjednom prestao da piše o sve većim računima za struju. U Kaliforniji je energetski gigant Ševron čak formirao svoju redakciju koja proizvodi „vesti“ u kojima se naravno ta kompanija više ni za šta ne kritikuje.
Zašto je sve ovo važno? Zato što građani i dalje traže pristup informacijama i preispituju svoj odnos prema novinarima i medijima. U tom preispitivanju lako im je podmetnuti laž, upakovanu u nešto što na prvi pogled liči na novinarstvo. Za sada ne znamo u kojoj meri su ovakvi poduhvati doprineli pobedi Donalda Trampa, ali znamo da će sa njim na vlasti prevarantima i desničarskim ideolozima biti još lakše da šire svoju agendu i pogled na svet.
* Autor je novinar i profesor novinarstva na Univerzitetu Napier u Edinburgu
Izvor: Cenzolovka
