EN
Ni pet meseci nakon što su žalbe na prvostepenu osuđujuću presudu u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije stigle u Apelacioni sud, još nije zakazana javna sednica kojom će se nastaviti proces. Prošle nedelje su po treći put promenjene sudije petočlanog veća koje će odlučivati u procesu koji je ušao u osmu godinu.
Sastav petočlanog sudskog veća sad izgleda ovako: Nada Hadži Perić, predsednica, Vesna Petrović, sudija izvestilac, a ostali članovi su sudije Dragan Ćesarović, Marko Jocić i Dušanka Đorđević.
Nova predsednica veća, sudija Nada Hadži Perić je u Apelacionom sudu 12 godina. Od prošle godine je i zamenica predsednika i sudija Krivičnog odeljenja i Odeljenja za ratne zločine. Ima 30 godina sudijskog staža.
Promene odložile razmatranje žalbi
Iako je, kako je to još u junu saopšteno Cenzolovci u Apelacionom sudu, delovalo da je sastav veća, posle promene sudije izvestioca, konačan, nedavno je došlo do novih promena jer je jedna od sudija izabrana za sudiju Vrhovnog kasacionog suda. Zatim je zaključeno da i predsednik sudskog veća mora biti promenjen da ne bi bila narušena „pretpostavka nepristrasnosti sudije”.
Promene sastava sudskog veća odložile su i početak razmatranja žalbi na prvostepenu presudu za ubistvo novinara.
Prema objašnjenju portparolke Apelacionog suda Mirjane Piljić, „sudija Milimir Lukić je izuzet jer je više puta odlučivao u ovom predmetu o merama za obezbeđenje prisustva okrivljenih, što narušava pretpostavku nepristrasnosti sudije o postupanju u konkretnom predmetu”. Iz istih razloga je pre njega izuzet i sudija Sretko Janković.
Inače, žalbe na presude Apelacionog suda zbog „pristrasnosti sudije” česte su i Vrhovni kasacioni sud ih usvaja, odnosno ukida drugostepene presude upravo zbog sudija koje su ranije odlučivale, recimo, o pritvoru.
Čudi da je tek sad uočeno da je sudija Milimir Lukić u riziku od ovakvog tumačenja, jer je bio predsednik veća i prvog puta kad je, pre dve godine, apelacija odlučivala o prvostepenoj presudi za ubistvo Ćuruvije, a i pre samo nekoliko meseci ponovo je imenovan za predsednika sudskog veća.
Moguće je da ovoliko „tumbanje” sudija, koje će odlučivati u najvažnijem procesu za ubistvo novinara, ukazuje na dodatnu opreznost Apelacionog suda i rešenost da im više ne budu ukidane presude zbog najbanalnijeg mogućeg razloga.
S nestrpljenjem se očekuje da, nakon što je konačno formirano sudsko veće, bude zakazana i javna sednica na kojoj će biti saslušani svi argumenti i dokazi za žalbe na prvostepenu presudu.
Novinari, domaća i međunarodna novinarska udruženja i institucije pozdravili su prvostepenu osuđujuću presudu, a već godinama zahtevaju da se što efikasnije okonča sudski postupak u slučaju ubistva čuvenog i hrabrog novinara i izdavača Slavka Ćuruvije.
Postupanje u ovom predmetu deluje kao da su sudije ostale gluve i neosetljive ne samo na apele već i na posledice koje otezanje u ovako važnim slučajevima ima po celo društvo. Jer, ovaj proces ima veliku specifičnu težinu zato što je već dva puta presuđeno da je novinara ubila država, odnosno deo njenog najrepresivnijeg i najmoćnijeg aparata.
Žalbe i odbrane i tužioca
Predmet je od 23. marta, više od pet meseci, u Apelacionom sudu jer su se i tužilac Milenko Mandić i odbrana žalili na prvostepenu presudu donetu u decembru 2021. Tada su, kao i u prvobitno izrečenoj presudi iz 2019. godine, na ukupno 100 godina zatvora nepravosnažno osuđeni bivši čelnici i operativci Službe državne bezbednosti Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić.
Bivši načelnik Državne bezbednosti u vreme Slobodana Miloševića Radomir Marković je, prema presudi, kriv za teško ubistvo u podstrekavanju, dok su ostala trojica osuđena kao saizvršioci ubistva.
Kao nalogodavac i neposredni izvršilac označena su N. N. lica, jer nije bilo dovoljno dokaza da je Slobodan Milošević naredio ubistvo svog glasnog i žestokog kritičara.
Tužilac nije uspeo da uveri sud ni da je u Ćuruviju pucao bivši pripadnik rezervnog sastava Miroslav Kurak.
Ovaj slučaj je opterećen i činjenicom da je nepravosnažno osuđeni Kurak godinama na slobodi, u bekstvu, i da policija ništa ne radi da ga uhapsi. To ojačava sumnje da su delovi Miloševićevog zločinačkog režima, kome su pripadala četvorica nepravosnažno osuđenih, i dalje uticajni. Od sve četvorice samo je Marković u zatvoru, gde služi kaznu od 40 godina za više ubistava i atentata. Romić i Radonjić su u kućnom „zatvoru”.
Apelacioni sud je već jednom odlučivao o prvostepenoj osuđujućoj presudi, ukinuo ju je i vratio na ponovno suđenje, tako da sada mora da donese odluku. Ili će presudu potvrditi – a može i da je preinači u nekom delu – ili će otvoriti pretres i sam, na osnovu novog izvođenja dokaza, presuditi.
Prethodna odluka Apelacionog suda da poništi presudu i vrati je na ponovno suđenje, objavljena u septembru 2020, šokirala je domaću i međunarodnu javnost:
„Novinari u Srbiji su često žrtve fizičkih napada, tako da ova odluka Apelacionog suda među njih uvodi novu dozu nesigurnosti, dok neuspeh države da se izbori za pravdu ohrabruje počinitelje zločina”, rekao je tada Pavol Salaj iz Reportera bez granica.
Mogens Bliher Bjeregard, predsednik Evropske federacije novinara, posle ukidanja presude konstatovao je za Glas Amerike da je „šokantan način na koji je pravda uklonjena ili odložena u ovom slučaju”.
„Kada su počinioci i dalje na slobodi – bezbednost novinara i sloboda medija su u opasnosti. Mora se istaći da ućutkivanje novinara ne sme proteći bez posledica. Ovaj slučaj već predugo traje”, izjavio je Bjeregard.
