ENUpravo, ova tri slova sadrže svu skromnost naše divne koleginice Anđelke Popović. Jer, postoji na svetu, mirni, skromni i dobri ljudi, koji kroz život gaze nečujno i elegantno, a naše oči teško opaze svu njihovu radost, a još manje bol koju nose u sebi. A, Anđelka je bila upravo takva i kada je pre više od deset godina došla u „Novosti“, pa sve do poslednjih dana života. I kada je elegantno koračala kroz redakciju, uvek besprekorno doterana, i kada su se njeni najlepši parfemi borili sa redakcijskim dimom, a njeni tekstovi, ponekad i opori, mirisali su na najlepšu baštu koju godinama u novinarstvu gaji njen i naš list.
Umrla je Anđelka u 43. godini, u naponu životne snage i u zenitu profesije koju je toliko volela. Ali, naša Anđa je izgledala mnogo mlađe i lepše od tog fatalnog novinarskog proseka, koji kosi ovu profesiju. Godinama je superiorno i prepoznatljivo ulazila u Skupštinu, u stranačke prostorije, i pozicije i opozicije. Ni prema kome, onako krhka i blaga, nije imala popustljivosti. Njenu novinarsku poziciju nije mogla da ugrozi ni pozicija, ni opozicija.
Neprkosnoveno je branila novinarski integritet, svoj stil i novine za koje je radila sa tolko privreženosti i ljubavi. Njen kompjuter u redakciji više se neće otvarati na njenu šifru, ali će njeno ime i njen divan lik uvek ostati prepoznatljivi i upamćeni među nama, njenim kolegama i našim čitaocima.
Komemoracija povodom smrti Anđelke Popović je sutra u 12 časova u redakciji „Novosti“.
