UNCG traži da bude saopšten autor analize medija u CG

U saopštenju UNCG je navedeno, takođe, da treba objaviti i ime i prezime onih koji su naručili pomenutu analizu.

Preporuke koje su u tom dokumentu navedene za „uređenje crnogorskih medija“, kako je saopštilo UNCG, su „u najboljem stilu Gebelsa, Staljina i Ždanova“.

U saopštenju NS, povodom objavljivanja sporne analize medijske scene u Crnoj Gori, navedeno je da se na ovaj način promoviše „program hiperpolicijske države“.

NS ocenjuje da je „ćutanje“ predsednika Skupštine Crne Gore i Vlade, čijim je kabinetima upućen pomenuti dokument, „krunski dokaz da su se oni saglasili sa sadržajem uputstva koja su dobili od (ministra inostranih poslova Miodraga) Vlahovića“.

„Zbog toga ćemo istrajati na zahtevu da se o našim predlozima o pokretanju pitanja poverenja Vladi i smeni predsednika Skupštine hitno u utorak (26. aprila) otvori rasprava“, navedeno je u saopštenju NS.

Povodom sporne analize medijskih prilika u Crnoj Gori oglasio se i izvršni direktor podgoricke nevladine organizacije Grupa za promene Nebojša Medojević, ocenivši da se taj dokument „uklapa u širu matricu priprema privatne države“.

Prema oceni Medojevića, pomenuta analiza medija je znak „čak ozbiljnije fašističke, fašisoidne, tendencije“ u Crnoj Gori.

Medojević smatra da je „očigledno da u crnogorskoj vlasti preovladava mišljenje jastrebova koji odbijaju evropske standarde, a žele privlačenje belosvetskih biznismena i njihovih prljavih para“.

Ministarstvo inostranih poslova Crne Gore negiralo je da je sačinilo analizu medijske scene u toj republici, tvrdeći da je reč o dokumentu koji je dobilo od „nezavisnog lica“.

Dokument, koji je juče objavila opoziciona Narodna stranka, sadrži preporuke kako „nenapadno ustrojiti medije koji se ne povinuju zvaničnoj politici i proklamovanom državnom kursu“.

U izveštaju je dovedena u pitanje politička podobnost pojedinih novinara u RTV CG i konstatovano da „novinari naklonjeni ideji nezavisnosti ne uživaju zavidan tretman“, osim u dnevniku „Vijesti“, novinskoj agenciji Mina, privatnim televizijama MBC i „In“.

Kritikovani su i sportski novinari zbog „izliva intimizacije i korišćenja termina ‘naši plavi’ i ‘naša reprezentacija'“.