Jednoglasnom odlukom
žirija, nagrađeni su:
– Mirko Rudić,
za televizijski prilog „ISON- priča o dečjem horu u Novom Sadu”. Hor o kome je
reč nalazi se u Novom sadu, u osnovnoj školi „Milan Petrović“. Tu su u početku
bila samo deca sa smetnjama u razvoju, ali su se gosti iz drugih škola, ulica i
krajeva grada vremenom odomaćili i postali stalni članovi. Tako je uobičajeni
put mnogo potrebne inkluzije obrnuo smer.
TV emisija Mirka
Rudića, u produkciji „A-media“, prikazana je na TVB92. Ona je jednostavna i
iskrena. Sami akteri ovog poduhvata govore o njegovom spontanom nastanku i
njegovom višestrukom značaju. Ali – što je važno, jer je televizija u pitanju –
ovde isto toliko, na momente još i ubedljivije, govori sama slika. Ona pokazuje
dečija lica usredsređena na vežbanje tokom horske probe, unesena u zajedničku
pesmu koja se izvija vođena zvucima gitare. Gledaocu, kao i slušaocu, ta pesma,
kako god da je otpevana, lepo zvuči zbog kombinacije svih tih i takvih glasova.
– Marija
Obrenović, za novinski članak „Nema za hleb, a kamoli za lutku”, objavljen
u nedeljniku Kragujevačke. Novinarka je pomno prikupila i sistematizovala
sumorne podatke na primeru grada Kragujevca da bi oslikala siroamštvo dece
kojoj je neophodna potpunija socijalna inkluzija.
Vrednost njenog teksta
ogleda se ne samo u nizu poražavajućih brojki i upečatljivih primera dečije
nemaštine nego i u navođenju postojećih nastojanja da se toj deci pomogne.
Sagovornike je tražila u Gradskoj upravi, Crvenom krstu, osnovnim školama i
savesno zabeležila napore da se olakša i ulepša svakodnevica siromašne dece. No
koliko god da se čini – zaključak je ovog dobro strukturisanog i napisanog
novinskog članka – malo je, jer je svakim danom u gradu siromašnih sve više.
– Saša
Stojković, za radio prilog „Deca, najveće žrtve readmisije. Emisija,
emitovana na O.K. radiju u Vranju, namenjena je prvenstveno romskoj populaciji.
Ali tema kojom se bavio Saša Stojković tiče se i drugih građana Srbije, svih
onih koji su u nju prisilno vraćeni posle dužeg nelegalnog boravka u
inostranstvu. Probleme koji se javljaju država će morati ubrzano da rešava jer
se zakonom obavezala da prihvati hiljade ovoh nevoljnih povratnika u domovinu.
Novinar se zadržao na
teškoćama dece iz tih porodica da se uključe u redovno školovanje. Uz činjenicu
da ih često usporava u učenju slabo znanje srpskog jezika, najveću teškoću
predstavlja birokratska procedura za priznavanje stranih svedočanstava.
Vrednost emisiji dodaju emotivne ispovesti o dramatičnim momentima takvih deportacija
iz zemalja Zapadne Evrope, ali i o predrasudama i nepredusretljivosti okruženja
u zavičaju koje je teško savladati.
Petočlani žiri nagrade
činili su novinarka Branka Otašević, pomoćnica ministra za rad i socijalnu
politiku Suzana Paunović, novinarka Sanja Lubardić, predstavnica za medije
kompanije Telenor Ana Davičo, i predstavnica za medije UNICEF-a Jadranka
Milanović.
Radovi su razmatrani
na osnovu kriterijuma promovisanja dečijih prava i opštih profesionalnih
novinarskih kriterijuma izveštavanja, uključujući kvalitet izveštavanja,
etičnost, javnu korist, kao i da li se materijal može smatrati inicijatorom
pozitivnih promena u društvu i promena društvenih normi.
Nagrade se sastoje od
medalje i plakete UNICEF-a, kao i laptopa i internet modem sa pretplatom na
godinu koje je obezbediila kompanija Telenor.
