[box align=’box-left’ id=’6395′]
„Kvalifikacija dece kao kriminalaca, nasilnika, siledžija i bandita pokazuje neosetljivost i neetičnost u izveštavanju, jer se ne uzima u obzir i opšti okvir i kontekst života i okruženja u kojem rastu ta deca. Senzacionalističko navođenje nacionalne pripadnosti dece počinioca nasilja je čin diskriminacije i podstiče netoleranciju“, smatraju u UNICEF-u.
Na nasilje, navode iz UNICEF-a, treba da se reaguje na konstruktivan način kroz dobro strukturisane i intenzivne programe usmerene na promenu ponašanja dece i njihovo prihvatanje odgovornosti za svoje postupke.
Kako se dodaje, važno je da se prepozna da maloletna deca ne mogu da budu jedini koji snose odgovornost za nasilno ponašanje, već i roditelji moraju da preuzmu odgovornost.
UNICEF navodi i da država i lokalne zajednice moraju da preduzmu mere za prevenciju i obezbede podršku najranjivijoj deci i njihovim roditeljima.
„Isuviše često sistem reaguje kada je prekasno, i onda se deca izmeštaju iz bioloških porodica. Veze i odnosi na koje su se oslanjali se prekidaju, a deca doživljavaju traumu koja im ostavlja trajne ožiljke i oblikuje njihov identitet“, dodaje se u saopštenju.
Međunarodna iskustva, kako se navodi, jasno pokazuju da stroge kaznene mere i izmeštanje dece u institucije uglavnom ne vode ka pozitivnoj promeni u ponašanju dece.
„Deca koja vrše nasilje u takvim slučajevima najčešće postaju nasilni odrasli. A to nije ono što Srbija želi“, naveli su iz UNICEF-a.
Iz te organizacije navode i da je, samo kada programi usmereni na promenu ponašanja, ne daju rezultate, potrebno da se primene restriktivnije mere.
Te mere, kako ocenjuju, uvek mora da prati intenzivan terapeutski rad sa decom i porodicama da bi došlo do pozitivne promene u ponašanju.
„Srbija može da bude ponosna na činjenicu da su kompetentni stručnjaci iz prakse razvili takve programe koji se primenjuju, između ostalog, u Kruševcu, Požarevcu, Beogradu i Novom Sadu. Neophodno je, stoga, da se više ulaže u takve programe i da se oni integrišu u sistem“, dodaju iz UNICEF-a.
Spuštanje granice krivične odgovornosti, kako smatraju, nije rešenje, jer takva mera neće sprečiti decu da vrše nasilje.
Iz UNICEF-a zaključuju da jedino što može da donese rezultate za decu jesu pravovremeni, visoko kvalitetni programi za prevenciju nasilja u lokalnim zajednicama, kao što su savetovališta za decu i roditelje, medijacija, programi usmereni na odvikavanje od zloupotrebe psihoaktivnih supstanci ili problema mentalnog zdravlja.
„Iako je prevencija jasno identifikovana u zakonima, u praksi se nedovoljno primenjuje“, zaključuje se u saopštenju.
Poznatog književnika, novinara i pisca za decu Rašu Popova koji ima 81 godinu nedavno su napala tri maloletna prestupnika sa ciljem da ga opljačkaju i provale u njegov stan.
Mediji su pisali da je reč o deci od 10 i 11 godina koji su pre toga imali više od 300 prijava zbog razbojništava, krađe. Oni su u žižu javnosti dospeli kada je otkriveno da su u septembru jednog starca u Deligradskoj ulici u Beogradu pretukli i opljačkali, posle čega je čovek preminuo.
