Zbog objavljivanja takvih vesti mediji su često optuživani da inspirišu druge ljude na sličan postupak.
-To su događaji koji se teško skrivaju.Zato mediji kada javljaju o takvom događaju moraju da vode računa da tu osobu ne učine prepoznatljivom, odnosno da objavljuju samo inicijale, a na fotografijama da zamagle lik – kazao je za Politiku Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije i naveo nordijske zemlje kao izuzetak, odnosno kao primer društva u kojem postoji pravilo da samoubistvo nije vest.
-To je stvar njihove medijske tradicije. Ipak, ne postoji zemlja u svetu koja ne obaveštava kada neka javna ličnost oduzme sebi život. Samo u tom slučaju otkriva se puno ime i prezime – rekao je Brajović i naglasio da novinari, prilikom izveštavanja, treba da se klone glorifikacije žrtve i detalja tragedije.
Svetozar Raković, genralni sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije, naglašava da, s obzirom na to da je reč o izuzetno osetljivim temama, treba biti veoma obazriv.
– Novinar mora imati na umu da je u pitanju nečija drma. Pored toga što ne bi smelo objavljivati ime i prezime osobe koja je sebi oduzela život, ili pokušala da to učini, mora se voditti računa i o tome koliki prostor takva informacija zauzia – objasnio je Raković.
On takođe smatra da se identitet samoubice sme objavljivati samo kada je reč o javnim ličnostima. U tom slučaju, kako kaže Raković, reč je o događaju od javnog značaja, naročito ako su u pitanju političari.
V.M.D
