UNS je preneo navode iz dokumenta objavljenog u Registru založnog prava Agencije za privredne registre po kojima je Tanjug 24. marta 2017. založio 197 umetničkih slika i osam skulptura.
„Osnovni iznos obezbeđenog potraživanja je 5.704.093 dinara (oko 47.500 evra), a maksimalni iznos obezbeđenog potraživanja 6.844.911 dinara. Dan dospelosti potraživanja je 14. mart 2017. godine“, piše u Registru.
Na pitanja UNS-a na koje poreske dugove i iz kojih godina se odnosi potraživanje, izmiruje li Tanjug redovno tekuće poreske obaveze i ima li još neizmirenih poreskih dugovanja, direktorka Tanjuga Branka Đukić rekla je da ta agencija „nije dužna da to objašnjava“.
„To je pitanje da li plaćamo porez. Plaćamo. A da li plaćaju ostali mediji? Ne bih bila sigurna“, rekla je direktorka Tanjuga.
UNS je ranije preneo da u Napomenama uz finansijske izveštaje za 2016. koje je sačinio Tanjug stoji da je Javno preduzeće Novinska agencija Tanjug 2016. završilo sa neto gubitkom od 51.265.000 dinara (427.000 evra), dok je u 2015. godini imalo neto dobit od 34.119.000 dinara (oko 284.000 evra).
Novinska agencija Tanjug je posle dva kruga neuspele prodaje zakonski prestala da postoji 31. oktobra 2015. godine, ali i dalje radi.
Uprkos odluci o gašenju, Tanjug je potpisao i ugovor s Ministarstvom za lokalnu samoupravu.
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević rekao je krajem prošle godine da očekuje da se u prvoj polovini 2018. reši status agencije Tanjug i listova Večernje novosti i Politika, odnosno učešće države u vlasništvu tih medija, odnosno da će rešenje biti poznato nakon usvajanja Medijske strategije.
Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Aleksandar Gajović izjavio je početkom godine da novinska agencija Tanjug i dalje postoji zato što se nisu stekli uslovi za njeno gašenje.
