Upotreba ratnog zločinca

Personifikacija temeljnog urušavanja sistema vrednosti u Srbiji Vojislav Šešelj nekažnjiva je spodoba koja već godinama nasrće i na novinare i novinarke; fakat, da je dosad bilo imalo tužilačke profesionalnosti i famozne političke volje, ne bi se drznuo da povređuje ljude, ali, da je bilo toga, Srbija bi isuviše ličila na normalnu državu. Što, na nesreću njenog preteklog građanstva i veselje preostalih vlasnika poslovne sposobnosti i biračkog prava, odavno nije. I neće je takvom pamtiti generacije koje poznajemo. 

Ratni je zločinac upotrebljen i ovoga puta kao besan pas kome je pokazana meta, a mete bira isključivo Aleksandar Vučić – ostalo je nesputana ogavna kreativnost zlikovca. Jedan je književnik – političar, u vreme Šešeljevog uspona pokazao prstom na Slobodana Miloševića, rekavši da treba tući vlasnika vola koji se našao u kupusu; s razlogom, jer je, uz žrtve i patnju koje je Srbija kao agresor nanela komšiluku, Milošević baštinio svojoj milionskoj armadi saučesnika, ali i višestruko slabijim oponentima, monstruoznu ostavinu poput nasumično posejanih minskih polja iz kojih snažne eksplozivne naprave sakate sve što ima ikakve veze s normalnošću. 

Nije bilo ostavinske rasprave, niko se sa vlasti nije odrekao nasledstva. Naprotiv. 

Kazaće zlikovac o novinarki Danasa Snežani Čongradin: „Nije u pitanju žena, nego monstrum“ i sa ekrana TV Pink polovinom jula poručiti još i ovo: „Napada sve srpsko – i predsednika Republike i patrijarha najgorim izrazima i najgorim uvredama. A ja nju gledam ovako, ona mene neodoljivo podseća na mungosa. Isti mungos. Kad čovek gleda nju, ne može da kaže da je čovek postao od majmuna, nego čovek je možda postao od mungosa.“

Tome se pučina smeje, to je dozvoljeno na televiziji koja ima nacionalnu frekvenciju.

Nastojao je autor sličnih kupusura („Haški denuncijant Tomislav Nikolić“, „Portparol lopovske stranke Aleksandar Vučić“, „Srpski baron Minhauzen Aleksandar Vučić“, „Ubistvo mafijaškog premijera Zorana Đinđića“, „Sanaderova mačkica Aleksandar Vučić“, „Hrvatski ustaški plaćenik Serž Bramerc“, „Umače mi holandska kraljica“, „Krici iz haške jazbine“) da zadatke izvršava profesionalno, ponekad vidljivo šmirajući tobožnju strast u obračunima sa ljudima koji su protiv dosadašnjih režima, ali, ovde ga muči sintagma ratni zločinac koju Snežana Čongradin redovno ispisuje uz njegovo ime i prezime. 

U prizemnom objašnjenju, primerenom kvocijentu inteligencije ciljne grupe, kaže se da je „srbomrzačko škrabalo“ u „plaćeničkom Danasu“ oklevetalo Šešelja, uz ozbiljno kretenoidno obrazloženje: „…Vojislav Šešelj je osuđen ‘za podsticanje na progon (prisilno raseljavanje), deportaciju i druga nehumana dela (prisilno premeštanje), kao zločin protiv čovečnosti, i za činjenje progona (kršenje prava na bezbednost, kao zločin protiv čovečnosti u Hrtkovcima, u Vojvodini).“ 

Samo da je znala sva slova i da nije bila zlonamerna, Snežana Čongradin bi videla da da u presudi nema ni reči o ratnom zločinu…

Zlonamerna Snežana. U sporu sa ratnim i mirnodopskim zlikovcem. Duga je hronologija.  

I nije knjiga bila kraj: dovoljna je bilo nekoliko tačnih rečenica u kolumni S.Č, da se uzemiri čopor besnih krvožednih pasa. Tek, koleginica će u kolumni objavljenoj 25. avgusta podsetiti na notornu činjenicu da je Aleksandar Vučić kao ministar informisanja, u vreme intervencije NATO, dobio stan od Miloševića, dok je Aljbin Kurti, tada student i vođa studentskih demonstracija na Kosovu, bio zatvorenik u Požarevcu. Digla se savest srbijanskog novinarstva, oličena u Draganu Vučićeviću, vlasniku Informera i izvesnoj Ivani Vučković, direktorki Studija B. Vučićević veruje, a prenosi Informer, da se „ovakvi tekstovi ne pišu slučajno, ni besplatno“, a direktorka STB da je kolumna dokaz „bolesnog antisrpstva pojedinih medija“. 

Oglasio se i istrajni naprednjački analitičar medija Ištvan Kaić koji će Snežani Čongradin pripisati ozbiljno „stanje“, tobož zabrinut zbog toga što „niko ništa ne preduzima da se dotičnoj gospođi pomogne nego se po naredbi Draže Petrovića i Junajted medije njeno ozbiljno psihofizičko stanje na najogavniji način eksploatiše kako bi se širila histerija i mržnja (gramatika i pravopis Informer)“.

A Snežana u top formi, eno, prošle nedelje napisa – džukele, mislite da vas se boji – na užasavanje bednika i radost kukavca: „Način na koji se on (Aleksandar Vučić, op.red.) obračunava sa istinom i probojem činjenica do svesti građana sopstvene države, ne samo da je licemeran i neodgovoran, kao i celokupno njegovo političko angažovanje unazad trideset godina, već je sramotan čak i za jednog ratnog huškača i ‘političara’ opterećenog kontekstom potrčka, učenika i u svakom smislu javnog delovanja naslednika osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja.“

Koliko je moćna milionska mreža saučesnika u ratnim zločinima. Snežana Čongradin ne previđa tu moć. 

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno nr izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.