Upustvo za preživljavanje

Pošto su nadležni organi, sticajem objektivnih i subjektivnih okolnosti, nemoćni u otkrivanju nasilnika koji nasrću na novinare, država je odlučila da sastavi malo uputstvo za preživljavanje koje će ljudima na hartijskom zadatku omogućiti da izbegnu premlaćivanje, napade i pokušaje ubistva. Uputstvo je namenjeno retkim predstavnicima sedme sile koji su, iz državnom činovniku nepoznatih razloga, kritički nastrojeni prema političkom establišmentu i društvu u kojem žive.
– Novinar treba što više vremena da provodi kod kuće, između četiri zida, jer tako smanjuje na minimum mogućnost da sretne potencijalne napadače. Dobrovoljni kućni pritvor nije obavezan, ali se preporučuje.
– Kolumnisti nipošto ne smeju stavljati svoju fotografiju uz tekst. Takođe, zabranjuje im se nastupanje u televizijskim emisijama, pogotovo u gledanijim programima. Tako će se zaštititi od prepoznavanja na ulici koje ponekad ume da bude kobno.
– Novinarima se zabranjuje da koriste vozila GSP-a. Ako žele da ostanu zdravi i čitavi, neka se voze taksijem. Ako ne zarađuju dovoljno za taksi, neka promene profesiju.
– Država će za sve novinare koji su preživeli jedan ili više fizičkih napada obezbediti besplatan kurs borilačkih veština. Pa neka se sami brane, kad već policija ima pametnija posla!
– Novinarima se preporučuje da ugrade metalna vrata u stan, da stave rešetke na prozore i neprobojna stakla, te da blindiraju sve što se blindirati da. Što je sigurno, sigurno je!
– Ako novinaru đavo mira ne da, pa ipak izađe na ulicu, dužan je da nosi pancir. U suprotnom, niko ne može da mu garantuje bezbednost.
– Novinarima je najbolje da lepo pokupe svoje stvari i odsele se iz Srbije, jer su ionako strašno nepotrebni.