EN
Sinoć, dok su se čule sirene za uzbunu u Severnoj Mitrovici, koja je trajala tri sata, zbog hakerskog napada bio je značajno otežan rad portala KoSSev, da bi na kraju bio ipak delimično oboren – na sajt je bilo moguće ući preko mobilnih uređaja, ali ne i preko kompjutera.
Komunikaciju sa čitaocima novinari KoSSeva nastavili su preko društvenih mreža.
Tatjana Lazarević, urednica KoSSeva, sumnja da su napadi povezani s trenutnim dešavanjima na Kosovu i dodaje da je portal na sličan način bio ometan i tokom ranijih policijskih ili vojnih akcija. U intervjuu za Cenzolovku ona kaže da predstavnici vlasti uporno ignorišu novinare KoSSeva, čime se kreira negativna kampanja i diskredituje ova redakcija.
Cenzolovka: Kada su počeli hakerski napadi?
Tatjana Lazarević: Mi smo primetili da nije sve kako treba još juče, tako što je rad na sajtu bio dosta usporen. To smo povezivali sa lošom mrežom u Kosovskoj Mitrovici. Ti problemi inače znaju da budu pojačani kada se neka akcija sprovodi, mada se to još nije dešavalo kada smo primetili prve probleme na sajtu.
Pre nego što je sajt definitivno oboren, on je otežano radio. Bili smo prvi koji su pustili vest kada su se čule sirene za uzbunu. Direktorka je odmah pozvala IT tim i upozorila ih da može da se desi da dođe do nekog napada, i podsetila da nam se ranije to već događalo.
Negde od pola sedam – sedam se gubi sajt. IT tim nam je rekao da se radi o izuzetno jakom DDOS napadu i da oni čine sve što mogu da, koliko je to moguće, drže sajt u funkciji. Mi smo imali pristup samo preko mobilnih telefona, ali ne i sa laptopova, a tako je bilo i nekoliko sati pre napada.
Cenzolovka: Kako komunicirate sa čitaocima posle napada?
Lazarević: Preko Tvitera, Fejsbuka i Instagrama. Zahvalna sam na poverenju, broj pratilaca nam je drastično skočio, pre svega na Instagramu i Tviteru. Imamo najmanje 1.000 novih korisnika na Instagramu.
Cenzolovka: Da li napade povezujete sa trenutnim incidentima u Kosovskoj Mitrovici?
Lazarević: Da, ali ja to sada ne mogu sa sigurnošću da tvrdim jer nemam dokaze. Imam jaku sumnju da je sasvim sigurno povezano s tim događajima. Ali verovatno ćemo u narednim danima dobiti više informacija od IT tima.
Recimo, kada su se ranije sprovodile neke od policijskih akcija iz Prištine u Severnoj Mitrovici, nama je sajt nakratko padao. Ali to nije bio slučaj samo sa našim sajtom, i neki drugi su prijavljivali isti problem.
Mi imamo informacije od tih nekih bezbednosno pismenih ljudi, koji kažu da je to tipična reakcija kada se sprovodi neka policijska ili vojna akcija, da se ometa signal.
Meni se čini da je ovo ipak najveći napad koji smo do sada imali.
Cenzolovka: Ko može da naruči ove hakerske napade ili da motiviše napadača?
Lazarević: Ja ne mogu da tvrdim. Ali imam jasnu sumnju koja strana bi imala veći motiv u ovom trenutku. Ne nužno samo veći motiv, nego i koja strana je bila agilnija i pridaje više pažnje kada je u pitanju medijski sadržaj u vestima sa Kosova.
POTREBNA NAM JE POMOĆ PRAVNIKA
Cenzolovka: Da li imate potrebnu pomoć novinarskih udruženja i medijskih organizacija?
Lazarević: Zahvalna sam svim udruženjima i nemam neku konkretnu zamerku. U najvećoj mogućoj meri imamo apsolutnu zaštitu udruženja, i kada kažem udruženja – mislim i na udruženja sa Kosova i međunarodna udruženja.
Ono što nama nedostaje jeste neka vrsta pravne zaštite, medijskog savetnika, pravnog savetnika. Nemam potrebnog znanja da se stručnije pozabavim pitanjem ignorisanja KoSSeva od strane zvaničnih institucija i da se pozovem na Zakon o informisanju.
Tu bi mi bila jako značajna inicijativa medijskih pravnika, volontera, koji bi pročešljali situaciju i videli da li ima osnova da pravnim ili institucionalnim putem nateramo institucije da rade svoj posao, ako ništa drugo – da nam pošalju saopštenje.
Cenzolovka: Da li vam u poslednje vreme upućuju neke pretnje ili vas napadaju?
Lazarević: Već nekoliko meseci, što nije nova praksa, predstavnici vlasti nas uporno ignorišu, pre svega mislim na predstavnike Srpske liste i na institucije koje kontrolišu. Unutar Srpske liste postoji cela jedna struja, ona najuticajnija, koja nas na svaki mogući način stavlja na tu crnu listu.
I kada kažem da smo na toj crnoj listi, to znači da se nama jedinima, koliko znam, ne šalje obaveštenje kada je u pitanju čestitka za verski praznik, preko poziva za sportske i kulturne događaje, a kamoli kada je u pitanju sednica lokalne samouprave Severne Mitrovice.
Možete da vidite na našim mrežama, na Fejsbuku i Tviteru, video sa potpredsednikom Srpske liste i narodnim poslanikom Igorom Simićem, gde ga zatičem na ulici i pitam ga, i on ćuti, gde doslovce kaže u video-poruci da „ima odgovornost prema srpskom narodu, ali ne i prema nama“.
To je za mene najveći mogući pritisak u ovom trenutku, jer to ima i svoje indirektne posledice, a to znači da se kreira atmosfera u maloj sredini kakav je sever Kosova ili srpska zajednica, kreira se slika koja šalje dve poruke. Prva, vrlo tendenciozna, da smo mi opozicioni medij, što zapravo nismo, mi smo samo medij koji izveštava i bavimo se informativom. Drugo, pravi se svojevrsna stigmatizacija, kreira se negativna kampanja u kojoj nije korisno i poželjno imati veze sa našom redakcijom. A mi smo videli kako su se te negativne kampanje završavale u Srbiji i na Kosovu.
Cenzolovka: Kakva je novinarska solidarnost kolega sa Kosova, iz Srbije i Albanije?
Lazarević: Niska, veoma niska. To je medalja sa dva lica. Lično, uvek dobijem pregršt poruka podrške i solidarnost bude na najvećem mogućem nivou. Ali isto tako, postoje redakcije koje, da li iz straha ili zbog sopstvene autocenzure, ćute, da ne kažem postupaju loše.
Stvarno želim da ostanem pozitivna, jer u tim stresnim i kriznim situacijama sve te poruke podrška koje dobijemo su mi značajnije nego bilo šta drugo.
