EN
Osmi mart se obeležava kao podsećanje na 1857. godinu i štrajk u Njujorku u koji su stupile radnice fabrike tekstila koje su zahtevale bolje uslove za rad, ali i na štrajk koji je usledio istog dana, na istom mestu, samo 51 godinu kasnije.
Tada su radnice najpre bile zatvorene u fabrici, iz koje nisu mogle da izađu, a potom je izbio požar u kojem je izgorelo 129 žena. U sećanje na ovaj događaj, godinu dana kasnije u ovom gradu je po prvi put obeležen 8. mart, Dan žena. Ovaj događaj je ujedno bio podstrek za sve žene širom sveta – da zahtevaju bolje uslove rada i ravnopravnost sa muškarcima.
Više od 100 godina od kada je prvi put obeležen Dan žena, sagovornice KoSSev-a ocenjuju da pravni okvir na Kosovu garantuje rodnu ravnopravnost, ali i da se zakoni ne primenjuju u dovoljnoj meri. Ukazale su na manje prisustvo žena na odlučujućim pozicijama, da su žene manje plaćene za isti posao u odnosu na muškarca, ali i na sveprisutniju pojavu nasilja u porodici.
„Nasilje nad ženama je jedno od najrasprostranjenijih kršenja ljudskih prava na Kosovu i pored toga što se ono, prema kosovskim zakonima, tretira kao krivično delo. Nažalost, usled pandemije i uvođenja mera zatvaranja, znatno se povećala stopa prijavljenih slučajeva nasilja u porodici, gde su žrtve u većini slučajeva bile žene“, kazala je za KoSSev, urednica Radija Kontakt Plus, Daniela Tomašević.
Ekonomski aspekt je druga sfera u kojoj se ogleda kršenje ženskih prava, naročito u ruralnim sredinama, poručuje.
„Prema statistici, prošle godine je na Kosovu samo 14 odsto žena bilo zvanično zaposleno i imalo sopstvene izvore prihoda. Takođe, prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje od prošle godine, od 2.623 nezaposlena lica na području opštine Kosovska Mitrovica, 55 odsto su činile žene“, dodala je sagovornica KoSSev-a.
Tvrdi da nema većeg napretka i kada je u pitanju nasleđivanje imovine, kao i da je u politici, iako su preduzete određene afirmativne mere, vrlo mali broj žena na mestima odlučivanja, ali i tamo gde se upravlja finansijama.
Anđelka Ćup, urednica portala Gracanicaonline, sa druge strane, kaže da je sve više žena koje se školuju i koje su na važnim funkcijama, ali i da se često može čuti da su na istim radnim mestima, žene i muškarci različito plaćeni.
Ipak, naša sagovornica takođe tvrdi da, iako se po zakonu i pravilnicima preduzeća i ustanova, sva prava žena poštuju, na mestima direktora i vlasnika firmi, su mnogo češće muškarci.
Ocenjuje i da kada se prave izborne liste, da se retko kandidati i kandidatkinje mere prema sposobnistima i postignutim uspesima, već da je u tome odlučujuća kvota.
Sagovornica KoSSev-a ujedno navodi da su poligamija i prerana udaja devojčica još uvek prisutni, te poručuje da organizacije i institucije koje se bave sprečavanjem i osudom nasilja nad ženama vrlo loše funkcionišu.
Novinarka i urednica Radija Kim, Zorica Vorgučić, vidi male pomake kada je u pitanju zaštita prava žena na Kosovu, ali i kaže da je ovo i dalje područje u kojem vlada patrijarhat.
„Žene su diskriminisane u različitim sferama društva: U mnogim porodicama a posebno u ruralnim sredinama gde su ekonomski zavisne od supruga, one se dalje tretiraju kao neko ko treba da radi, ćuti i sluša muža, da rađa, sprema hranu i čisti“, ocenila je.
Saglasna je sa drugim sagovornicama KoSSev-a da su žene i dalje žrtve nasilja u porodici, ukazavši na svakodnevne policijske izveštaje koji o tome svedoče.
„Ova pojava je posebno zabrinjavajuća. Mi i dalje živimo u društvu koje toleriše nasilje nad ženama i koje smatra da su batine privatna stvar u koju ne treba da se mešamo“, poručila je.
Takođe poručuje i da žena ima manje na vodećim pozicijama nego muškaraca, kao i da su slabije plaćene, izuzev u oblastima u kojima mušakaraca uopšte nema.
Urednica Radija Mitrovica Sever, Maja Fićović, takođe ukazuje na pojavu kršenja prava žena, navodeći da je uprkos napretku u ranijem periodu, ona sve učestalija sa pojavom pandemije koronavirusa.
„I dalje je nasilje sveprisutno, kada je u pitanju reproduktivno zdravlje žene su pod konsntantim pritiskom rađanja ili nerađanja, odluke o abortusu, odluke o stupanju u brak. Tradicionalno, i dalje muška deca imaju prednost i kod zaostavštine, i još u mnogim drugim segmentima društvenog života“, kazala je sagovornica KoSSeva, zaključujući da je „nekada sve što se usvoji samo slovo na papiru“.
Fićović dodaje da se mlade devojke suočavaju sa rodnim stereotipima i razlikama, te ocenjuje da je nasilje nad ženama endemsko i da ga ima ga svuda.
„Mnoge se i dalje bore sa nepravdom, poniženjima i diskriminacijom, a zvanična statistika je poražavajuća. Nepoštovanje prava je najzastupljenije tamo gde je najmanje sankcionisano, a mali broj presuda pokazuje nemoć delovanja pravnog sistema“, tvrdi.
Ocenjuje da je Evropa zakazala u borbi za ljudska prava žena, da su žene često marginalizovane, ali i da se o tome i dalje ćute, „po modelu – trpela je moja baka i moja mama, pa mogu da trpim i ja“.
„Potrebno je radikalnije osvešćivanje žena i koordinisana uloga svih segmenata društva je ključna, ali je to proces koji traje“, objasnila je Fićović.
Žene preuzele dominaciju u novinarstvu, ali izložene pritiscima u izveštavanju
Na čelu lokalnih medija u srpskim sredinama uglavnom su upravo žene. Kako je to biti urednica i da li su žene i muškarci ravnopravni u ovoj profesiji, pitali smo naše sagovornice.
„Biti urednik je izazovan i veoma odgovaran posao, koji iziskuje maksimalnu posvećenost. Budući da je sam po sebi takav, jednako je zahtevan i za muškarce i za žene. Iako u ovom poslu dominiraju žene, ne vidim razliku u posvećenosti i kvalitetu rada na osnovu polne pripadnosti“, kazala je urednica Radija Kontakt Plus, Daniela Tomašević.
Urednica Gracanicaonline, tvrdi da je u lokalnim medijima podjednako teško biti i urednik i urednica, a posebno u medijima koji izveštavaju na srpskom.
„Bez stalnog izvora finansiranja i nepoštovanja Zakona o upotrebi jezika, veoma je teško raditi profesionalno svoj posao. Mislim da su žene možda i uspešnije, uz dužno poštovanje kolegama, jer su manje zahtevne kada su u pitanju finansijska sredstva, a takođe više obavljaju i novinarski posao, bez želje da budu samo urednice, odnosno osobe koje će određivati zaduženja zaposlenima“, kazala je Ćup.
Smatra i da su žene urednice korektnije i „manje opterećene kako nacionalno, tako i partijski“.
Ipak, kada je reč o odnosu prema urednicama, kaže da su u novinarstvu još uvek prisutni, stereotipi, ali i da se oni polako prevazilaze, „za šta je i krajnje vreme, jer smo u 21. veku“.
Zorica Vorgučić takođe ne pravi razliku između muškaraca i žena kada je novinarstvo u pitanju.
„Bitno je da svoj posao volite i obavljate ga profesionalno. Možda je naivno, ali verujem da u ovoj oblasti ima dovoljno pametnih koji novinarke tretiraju jednako kao i novinare“, kazala je sagovornica KoSSev-a.
Ipak navodi da na Kosovu ima mnogo žena u novinarstvu i mnogo urednica, a posebno kada su u pitanju redakcije koje izveštavaju na srpskom jeziku.
„U našem desku na Kimu su isključivo žene. Možda je žena u novinarstvu na Kosovu mnogo jer bolje podnose stresne situacije“, ocenila je Vorgučić..
Maja Fićović, takođe smatra da je sve više žena u novinarstvu, kao i da su one preuzele dominaciju, međutim:
„Ono što zabrinjava jeste da su mnoge novinarke izložene pritiscima u svom izveštavanju, mobingu od strane pretpostavljenih ili moćnih struktura, te seksualnom uznemiravanju, ali o tome nemaju hrabrosti da izveštavaju“, poručila je Fićović.
Osmi mart – prilika za podsećanje na borbu za ravnopravnost koja ne sme da prestane
Za kraj, urednice lokalnih medija upitali smo šta za njih predstavlja Osmi mart.
„Osmi mart je tu da nas simbolično podseti na sve one hrabre žene koje su početkom 20. veka pokrenule borbu za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca. Ta borba još uvek traje i ne sme prestati sve dok se ne uspostavi rodna ravnopravnost u svim sferama društva“, kazala je Tomašević.
Anđelka Ćup, navodi da je ovo dan kada uglavnom žene pričaju o pravima žena, a kada im muškarci daju poklone, vode ih na ručak, zabavu. Međutim, kako dodaje, već sutra, sve ostaje isto.
„Pravilo da je ženi mesto u kući, bez obzira koliko bila obrazovana, ostaje na snazi, a napredak u karijeri uglavnom zavisi od takozvane kvote, koliko je žena potrebno na nekom radnom mestu“, ocenila je urednica Gracanicaonline.
Dodaje, međutim, da je 8. mart podseća na to da je nekada bilo mnogo gore.
„Ali svakako mislim da je u vremenu u kojem živimo, nezamislivo da neprestano pričamo o istim problemima žena“, poručila je.
Novinarka i urednica RTV Kim-a tvrdi da Osmi mart ne doživljava na poseban način, u smislu praznika, ali i da ne može da kaže da ne voli da dobije cveće.
Ona, međutim, dodaje da ovaj datum predstavlja nešto drugo, mnogo važnije od toga, ali i da u našoj sredini vlada pogrešno mišljenje.
„Ovaj dan je prilika da se kolektivno proslavi, da se na ulici kupi karanfil za ženu, majku, da se učiteljici ili nastavnici odnese poklon, po mogućnosti skuplji. Nervira me činjenica da mali broj žena shvata šta je zapravo 8. mart. Ne sećam se da li je i kada u sredini u kojoj živim održan protest ili neki poseban skup povodom Dana žena. Čak to ne organizuju ni predstavnice ženskih udruženja koje se bave promocijom prava žena, što je razočaravajuće“, kazala je.
Ženama poručuje da bi najpre morale da shvate koliko su važne, te da će tek tada moći to isto da očekuju i od muškaraca.
Maja Fićović, sa druge strane, kaže da biti urednica danas znači da je svaki dan radni dan:
„Pa i Osmi mart – vojnički od jutra do sutra. Kada biologija zaustavi i osvesti (stvar gena i hormona) uzalud um i volja“, kazala je.
Ženama poručuje da budu nežne prema sebi, bez obzira na sve.
