EN
Najveća svetska internetska enciklopedija obično je prvi rezultat koji ‘iskoči’ kad korisnici nešto pitaju na internetu i zbog toga je vrlo uticajan izvor besplatnih informacija, ali i odraz mana čovečanstva. Članke na Vikipediji u teoriji može pisati svako s internetskom vezom, na otprilike 300 jezika, a sadržaj uređuju i kontrolišu većinom anonimni volonteri i volonterke.
„Nosim svoj laptop gde god idem kako bih uređivao Vikipediju“, rekao je Ala Nadžar s Bliskog istoka koji je zamolio da se izostave pojedinosti o njegovom identitetu kako bi si zaštitio privatnost. „Moji prijatelji kažu da je to zavisnost. Ja kažem da je to moja strast“, napisao je AFP-u elektronskom poštom.
Nadžar kaže da Vikipediji doprinosi s gotovo 500 unosa (sadržaja) nedeljno. Lekar je pa ga okupira borba protiv poplave lažnih informacija koje su se pojavile u pandemiji. U mnoštvu dezinformacija u enciklopediji, uočio lažne izveštaje o tome da je covid-19 ubio neke poznate osobe i da su brojke zaraženih i umrlih u nekim zemljama veće nego što jesu.
„Pregledao sam stotine članaka u pandemiji koronavirusa i odbacio mnoge informacije koje su netačne ili obmanjuju“, rekao je Nadžar, dobitnik vikipedijine nagrade za rad u 2021. godini. Enciklopedija postoji 20 godina, a čak ima i članak posvećen vlastitim kontroverzama. Poslednjih godina dobija pozitivna priznanja za sposobnost provere činjenica.
Iako se platforma širi, zarada joj nije cilj, pa nije podložna kritikama da joj je profit važniji od sigurnosti, poput Fejsbuka. Umesto toga, Vikipedija ima volontere koji su duboko uključeni u njenu misiju da osigura pristup sažecima svih grana ljudskog znanja. Uklanjanje sumnjivih članaka s platforme zna biti nezahvalan posao.
„Jedan urednik me prozvao ‘vandalom’ jer sam uklanjala informacije koje nisu imale izvor“, rekla je Ksenija Kofman koja se borila protiv, kako kaže, „fan-fikcije“ o Drugom svetskom ratu na Vikipediji, uključujući način kojim su prikazani nacisti i nemački generali. Radi se o nizu zapisa kojima se zanemarivao istorijski kontekst u vezi s ratnim zločinima poput holokausta i umesto toga romantizovale nemačke snage.
Još neke mrlje ljudske istorije „iskaču“ na Vikipediji. Problem je i mnogo manja zastupljenost žena nego muškaraca u pisanim radovima. Tek 15 posto biografija na engleskom jeziku 2015. godine bilo je o ženama, pa se nastojao smanjiti taj rodni jaz. Šest godina kasnije, taj se postotak popeo na 19 posto biografija, rekla je volonterka Rebecca O’Neill.
Prošle godine je na Vikipediji pisala jedan članak dnevno, u srazmeru 19 biografija o ženama na jednu biografiju o muškarcu. „Mogu nešto ponuditi kao pojedinka. Odvojiću vreme i jednostavno to učiniti“, kazala je.
Vikipedija zahteva pouzdane, objavljene izvore iz novinskih kuća ili akademskih krugova kako bi podržala članak. „Vikipedija je neugodno ogledalo sveta jer ocrtava sve naše sistemske praznine u znanju“, rekla je O’Neill.
