Urednik Srpskog telegrafa Milan Lađević tužio predsednika NUNS-a Željka Bodrožića

Naime, po informaciji Srpskog telegrafa, Lađevića je 1. oktobra ove godine napao nepoznati muškarac u centru Beograda, na uglu Vlajkovićeve ulice i Trga Nikole Pašića, tako što mu je po tvrdnjama Lađevića zadao udarac u rame, nakon čega mu je uputio pretnje rečima: „Ubiću te!“, a komentar Željka Bodrožića na ovaj događaj predstavlja povod za tužbu. Kako se navodi u tužbi, Željko Bodrožić je, komentarišući vest o spornom događaju, za medij Republika (portal Srpskog telegrafa), izjavio da „ne zna što bi se izjašnjavao o sukobu dva građanina na ulici“.

„Ko je tu novinar? Za jednog od te dvojice sam čuo da je upao u kriminal, da se bavi reketiranjem, da za novac proganja i siluje ljude, da je kvaran i zao, i da sarađuje sa korumpiranim pandurima, a za ovog drugog vidim da ni Vi ne znate ko je, pa ako se ustanovi da je novinar ili medijski radnik, nazovite me da se izjasnim“, navodi se u tužbi izjava Bodrožića.

Dalje se navodi da je „tuženik izjavom povredio tužiočev ugled“.

„Umesto da kao predsednik i statutarni zastupnik jednog od reprezentativnih udruženja profesionalnih novinara, čiji jedan od statutom deklarisanih ciljeva jeste zaštita prava i interesa novinara, nakon spornog nemilog događaja tužiocu uputi reči podrške, tuženik je za tužioca rekao da nije novinar, da je upao u kriminal, da se bavi reketiranjem, da za novac proganja i siluje ljude, da je kvaran i zao, i da sarađuje sa korumpiranim pandurima“, piše u Lađevićevoj tužbi.

Navodi se i da je „tuženikovom izjavom posebno narušena tužiočeva reputacija koju uživa među kolegama novinarima i poslovnim saradnicima“, ali i da su „tužiočevi prijatelji, rođaci, kolege i poslovni sradnici bili začuđeni sadržinom tuženikove izjave, a ista je bila više nego dovoljna da poljulja njihovo poverenje u tužioca, kao i da preispituju mišljenje koje o tužiocu imaju“. Stoga, dalje piše da je „tužilac Lađević svoje prijatelje, rodbinu, kolege i poslovne saradnike, morao da ubeđuje u neistinitost tuženikovih defamatornih navoda o tužiočevoj ličnosti kako bi održao i/ili obnovio poverenje tih lica“.