EN
Nagrada se dodeljuje za najbolje istraživačke radove u kategorijama elektronskih medija (TV i radio), onlajn i štampanih medija, koji se bave temama od izuzetne važnosti za gradjane teritorije na kojoj se medij distribuira, emituje ili koristi, te koji otkrivaju i dokazuju nepoznate činjenice do kojih su novinari došli sopstvenim radom.
Novinar Mladen Savatović dobitnik je je nagrade u kategoriji elektronskih medija za dokumentarni film “Ispod površine: kraljevi asfalta”. Predsednik žirija Filip Švarm je u obrazloženju naveo da je to izvanredan dokumentarni film koji govori o povlašćenim investitorima u Srbiji kojima se “posrećilo” da dobiju najunosnije infrastrukturne poslove, a nalaze se i na “crnoj listi” Sjedinjenih Američkih Država.
„Izuzetna je čast koja nosi ime po našem kolegi Dejanu Anastasijeviću. Hvala svim kolegama koji su učestvovali u procesu stvaranja. Mi novinari smo uvek oni koji se vide, ali to je bio timski rad – hvala Igoru Lakiću koji je radio montažu, Aleksandru Cvrkotiću i Srđanu Milivojeviću, snimateljima. I hvala mom mentoru i urednici dokumentarnog programa Maji Nikolić, koja je imala izvrsne savete i mnogo razumevanja. Ovo je ipak bio moj dokumentarni prvenac. Hvala TV N1 i uredništvu koje je prepoznalo potrebu da se u našu šemu uvrsti i dokumentarni program, da nam omogući da se bavimo temema na izuzetno temeljan i profesionalan način”, izjavio je Mladen savatović prilikom primanja nagrade.
Novinari Slađana Gluščević i Miloš Katić pobedili su u kategoriji onlajn medija sa tekstom „Država imovinu od 1,8 milijardi evra, prodala gubitašu ABL soloventu za 51 milion evra“ . U obrazloženju žirija navedeno je da je uporan i visoko profesionalan rad novinara na praćenju ove priče i razotkrivanju strogo čuvane transakcije, svrstao njihov rad među najbolje tekstova u onlajn medijima prošle godine. Navedeno je i da u istraživanju VOICE-a ima više nego dovoljno podataka da nadležno tužilaštvo reaguje.
Novinarka Slađana Gluščević zahvalila se u svoje i ime kolege Miloša Katića na nagradi.
“Zahvaljujem se i u ime naše redakcije koja kontinuirano dokazuje visoki profesionalizam. Mislim da s pravom mogu da kažem da je to medij koji je postao relevantan izvor informacija, a što se tiče našeg teksta, rekla bih da živimo u nekoj drugoj državi možda ova tema ne bi bila predmet istraživačkog novinarsta”, navela je Slađana Gluščević.
„Seksualno nasilje u Istraživačkoj stanici Petnici“, tekst je Jovane Gligorijević, novinarke nedeljnika „Vreme“, za koji je dobila nagradu u kategoriji štampani mediji.
Obrazloženje žirija za ovaj tekst, između ostalog kaže: “Jovana Gligorijević je postavila zanatski i etički standard koji svako onaj ko se bavi novinarstvom – pogotovo istraživačkim – nikada ne bi smeo smetnuti sa uma. Njen tekst je precizan i jasan, pojave su nazvane pravim imenom bez podilaženja bilo kojoj interesnoj grupi, tema je obrađena isključivo u javnom interesu, svaki senzacionalizam je bio isključen.”
Prilikom primanja nagrade Jovana Gligorijević se zahvalila žiriju što je prepoznao temu seksualnog nasilja kao “temu vrednu najstarije novinarske nagrade u Srbiji.”
“Ova nagrada je zapravo na leđima svih onih žena koje su prošle godine istupile i progovorile o seksualnom i drugim oblicima nasilja. Zahvaljujem se svojoj redakciji zato što nijednog trenutka nije postavila pitanje da li ovu priči uraditi i time pokazla da nema “svetih krava” kada su određene društvene pojave u pitanju.
U poslednjih nekoliko godina žiri dodeljuje specijalne plakete za doprinos u određenoj oblasti i temama od interesa za javnost. Ove godine dobitnica je Ruža Helać i tim iz Vojvođanske zelene inicijative za prilog „Futog mnogo gladan čovek“, rekao je Švarm.
Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić govorio je o teškom vremenu u kom rade novinari u Srbiji i naveo je da nam „ostaje borba jer nije ljudski ćutati“.
“Ostaje nam borba, jer u ovo nevreme nije ni profesionalno a ni ljudski u redu sakriti se i ućutati. A vidimo da nas koji ne ćute i dalje rade profesionalno, odgovorno i u skladu sa Kodeksom, i neumorno pitaju, istražuju i objavljuju. To je naš odgovor uzurpatorima vlasti i uništiteljima demokratije i institucija”, naveo je Bodrožić.
On se zhvalio Ambasadi SAD što i dalje bezrezervno podržava ovu nagradu i druge projekte NUNS-a, kao i projekte drugih novinarskih udruženja i nevladinih organizacija.
Ambasador SAD-a Kristofer Hil je rekao da SAD podržavaju ovu nagradu svake godine.
“Istraživačko novinarstvo je veoma teška profesija i siguran sam da su mnogi od vas, kad ste razgovarali sa vašim roditeljima šta ćete da budete – mogu da zamislim njihovu reakciju i da su vam rekli da nema novca u toj profesiji, a vi ste im odgovorili – nema novca, ali ima istine” naveo je Hil.
Slobodna štampa je ono što služi građanima, ona nije samo za jednu grupu ljudi ili za poslovnu zajednicu, vlast, istakao je, dodajući da veruje da će u budućnosti doći do talasa snažnih i nezavisnih medija, jer su činjenice neophodne.
Nagrada „Dejan Anastasijević“ se dodeljuju za istraživačke novinarske radove i to za teme od izuzetne važnosti za građane teritorije na kojoj se medij distribuira, emituje ili koristi, otkrivaju i dokazuju nepoznate činjenice do kojih su novinari došli sopstvenim radom.
Nagradu dodeljuje Nezavisno udruženje novinara Srbije. Ove godine, na konkurs se javilo 67 novinara sa 72 medijska teksta i priloga.
Novinar Dejan Anastasijević preminuo je 2019. godine posle duge i teške bolesti.
Anastasijević je rodjen 1962. godine u Beogradu. Bio je urednik BBC-a na srpskom, a pre toga dugogodišnji novinar beogradskog Vremena i američkog magazina Tajm, kao i dopisnik Tanjuga iz Brisela.
Izveštavao je i sa ratišta u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Oktobra 2002. godine Dejan Anastasijević je bio prvi srpski novinar koji je svedočio protiv Slobodana Miloševića u Tribunalu za ratne zločine u Hagu.
U aprilu 2007. godine preživeo je pokušaj atentata. Tada je na simsu prozora njegovog stana eksplodirala bomba. Druga bomba, koja je takodje bila postavljena, nije eksplodirala.
