Mora se znati ko finasira medije.
Primena Medijske strategije, posebno njenih delova o transparentnosti vlasništva i finansiranju medija, sada je prioritet više nego ikad, imajući u vidu odluku Evropskog saveta o otvaranju pristupnih pregovora sa Srbijom, saopštio je Generalni direktorat Evropske komisije za proširenje.
U pismu koje je šef Odeljenja za Srbiju Mirijam Feran uputila po nalogu evropskog komesara za proširenje Štefana Filea napominje se da je u toj oblasti „neophodan opipljiv napredak“.
Probijeni rokovi
– Već prvi rokovi, predviđeni Medijskom strategijom, nisu ispunjeni, konkretno mart 2013. godine, za usvajanje propisa koji bi regulisali status državne novinske agencije Tanjug i drugih medija koji su u vlasništvu države i koje država finansira – ukazuje u pismu Feranova.
Ona dodaje da mora biti „potpuno obezbeđena“ usklađenost državnog finansiranja medija na različitim nivoima s pravilima o državnoj pomoći, uključujući tu i finansiranje kroz reklamne kampanje iz javnih izvora.
Generalni direktorat Evropske komisije za proširenje odgovorio je tako na dopis agencija Fonet i Beta upućen krajem juna, u kojem je upozoreno na kašnjenje medijske reforme, koju je podržala EU i čiji je važan deo izlazak države iz vlasništva u medijima i prestanak budžetskog finansiranja medija.
Ključno pitanje
U odgovoru, Feranova se poziva na stav komesara Filea da je „političko uplitanje u medijske slobode“ jedno od ključnih pitanja s kojim će se zemlje kandidati sresti u postupku pridruživanja EU.
– To se najpre odnosi na transparentnost vlasništva i finansiranje medija. Ovaj aspekt je ključan u Medijskoj strategiji, čija primena i dalje ostaje najvažnija – navodi Feranova.
