Јавни конкурс за дозволе за емитовање програма за станице са националном покривеношћу биће расписан у току следеће или евентуално наредне две, три седмице али у сваком случају до краја јануара, рекао је јуче за „ Политику” Александар Васић, заменик председника Савета Републичке радиодифузне агенције. Конкурс који расписује РРА биће отворен 60 дана. На данашњем састанку РРА и емитера треба да се утврди правилник о издавању дозвола за емитовање програма али и ценовник за дозвола за емитовање.
Конкурс који је одавно најављиван одужио се и због сада већ превазиђених неспоразума са Агеницијом за телекомуникације а која је по закону обавезна да План расподеле фреквенција предложи Министарству за капиталне инвестиције. Очекује се да тај технички документ који прописује са којих кота и којом снагом се може емитовати програм, Министарство усвоји до краја ове седмице. Поред очекиваног конкурса емитере брине и колико ће износити накнаде за дозволе за емитовање програма. У јавности рецимо увелико колају и приче да ће комерцијалне ТВ које добију тзв националне лиценце, плаћати накнаде у износу чак и од милион евра годишње. Васић то јуче није могао да потврди нити демантује подсетивши да ће се о износу разговарати поред осталог и на данашњем састанку са представницима емитера. С једне стране емитери су заинтересовани да износи буду што нижи, држава да буду што виши па ће висина накнаде бити негде између.
– То је нека врста концесије јер и емитери морају да плаћају неку врсту надокнаде за коришћење фреквенције јер је радиофреквенција законом дефинисана као редак ресурс, дакле није неограничен. То је у суштина идеје наплаћивања надокнаде за дозволу за емитовање програма. Емитери који добију лиценцу тиме добијају право да буду у етру.– појашњава Васић, подсећајући да се висина те надокнаде утврђује у сразмери са бројем потенцијалних гледалаца односно зоном коју емитер покрива својим сигналом.
Тек кад се оконча конкурс за националне емитере могу се расписивати и конкурси за регионалне односно локалне дозволе за емитовање програма . Према Стратегији развоја радиодифузије у Србији до 2013 године, предвиђено је 40 телевизија са регионалном покривеношћу и исто толико регионалних радио станица. Међутим та квота је ипак само оријентациона јер они који се пријаве на конкурс морају да испуне одређене услове, да имају одређену програмску шему, проценат програма на српском језику, део програма сопствене производње али испуне и низ техничких услова. Јер обећање неке станице да ће производити програм само је нереална жеља уколико нема студио, технику, људство.
Иако према свим параметрима у етру постоји места за пет телевизија са националном покривеношћу Васић каже да у овом тренутку озбиљних кандидата „ сасвим сигурно има више од пет”. Иначе већ сада је јасно да од 755 емитера колико је прошлог лета евидентирано многи после ових конкурса неће бити у игри. Ако се узме у обзир пет комерцијалних, 40 регионалноих и око 160 локалних телевизијских станица тај збир мало је већи од две стотине. Рачунајући и радиостанице биће око 400 емитера укупно што значи да за приближно половину, места нема већ у старту.
– Ми смо утврдили број на основу тога колико има места у етру али велико је питање да ли ће се и тај број попунити. Многи од садашњих емитера до сада нису плаћали ништа укључујући и утрошену струју. Питање је да ли ће то људима бити убудуће исплативо да плаћају надокнаду и нама и Агенцији за телекомуникације и порез и све што ту спада . Идеја је да у етру остану они којима је то примарна делатност који живе од тога а не они којима је то рецимо ћиеф, задовољство.– каже Васић.
М.Петрић
