„Pijem lek. Sad mi je bolje. Ali, kada njegovo dejstvo prođe, onda sav drhtim iznutra“, odgovara mi on.
Kao što znate, Miljko je dopisnik Danasa iz Zaječara. Ozbiljne pretnje smrću dobio je u petak od svog komšije putem Fejsbuka. O epilogu možete da čitate u Danasu, ali i nekim drugim medijima.
Vratila bih se na početak priče.
Petak. Završili smo radni dan. Stiže prva poruka od Miljka. Skrinšot komentara sa Fejsbuka. Mnogo ih je uvredljivih, a među njima i „da policija može samo da dođe i da ga (Miljka, prim. aut.) popiše“.
„Ja se ne tužakam, rešava se to na drugi način, ovo mu ne zaboravljam. Srešću ga kad-tad, a onda neka se moli da ga ne unakazim“, navedeno je u jednom od njih. Razlog za to je Miljkova priča sa Ukrajincem koji je pobegao iz svoje zemlje u Zaječar. Taj čovek je okarakterisan kao „nacista“ i optužen da „podržava NATO, Oluju i ostale akcije usmerene protiv Srbije“.
Komentarisali smo te poruke Miljko i ja. A onda je moj kolega prestao da piše. Mislila sam da je sve stalo. To, međutim, nije bio razlog.
„U Urgentnom sam. Pritisak mi je 180 sa 90. Ostavili me da ležim. Glava je počela da me boli i da me guši“, piše Miljko.
Dobio je lekove. Pustili su ga kući. Tu noć se zaključao sa porodicom. Drugi dan je otišao u policiju, prijavio je slučaj. Policija je identifikovala čoveka koji mu je pretio. Ispostavilo se da su komšije. Žive na 50 metara udaljenosti. On je zadržan 48 sati, pa pušten. Reagovao je NUNS, Miljka zovu drugi mediji da priča o tome šta mu se desilo. Ponovo je u žiži život jednog novinara.
Miljko je juče radio. Radi i danas. Na terenu je. Pokušava da živi normalno. Ali, normalnost nije da znaš da neko želi da te ubije. Posebno u zemlji u kojoj su dosad ubijani novinari. Nekima su paljene kuće zbog posla kojim se bave. Poznato nam je svima.
Miljko je ovih dana jednom svojom nogom zagazio u tu realnost. Srećom, svi su odmah reagovali. Ipak, anatomija ovog slučaja polako klizi u čistu patologiju. Jer sada je pitanje koliko će se dugo Miljko osećati ugroženim.
Koliko će se još osvrtati iza sebe? Šta će pomisliti kada se nađe u nekom mraku u Zaječaru? I novinari su ljudi iako se mnogima ne čini tako.