Vanja Đekić: Nije tačno da se u sastave medijskih komisija biraju isključivo članovi „GONGO organizacija“

Vanja Đekić iz Koluta nalazi se na čelu organizacije “Ja volim Sombor”. Ova organizacija je osnivač sajta 025.rs. Prema podacima Centra za održive zajednice, pomenuta organizacija je na medijskim konkursima od 2017, zaključno sa prošlom godinom, inkasirala 139.012 evra.

Istovremeno, Vanja Đekić je učestvovala u radu značajnog broja medijskih komisija. Ponekad kao predstavnik organizacija Vladana Stefanovića, kao što su “ComNet” i Savez udruženja “Asocijacija radio-televizija Srbije”, a ponekad je bila predstavljana kao samostalni medijski stručnjak.

Poštovanja je dostojno što je Vanja Đekić jedina pristala da nam makar delimično odgovori na pitanja koja smo joj postavili. Komunicirali smo isključivo posredstvom imejla. To nije najzahvalnija forma komunikacije, barem kada je intervju posredi.

Kako Vanja Đekić nije u celosti odgovorila na naša pitanja, niti se držala redosleda postavljenih pitanja, odlučili smo da naš intervju, ukoliko se ova razmena imejlova tako uopšte može nazvati, objavimo onako kako je pomenuta razmena tekla od 4. do 10. maja.

Evo sadržaja našeg po mnogo čemu zanimljivog razgovora.

Prema navodima „Cenzolovke“, vaš portal 025.rs do sada je na medijskim konkursima inkasirao više od 15 miliona dinara. Istovremeno, vi ste često član komisija koje odlučuju o sufinansiranju medijskih projekata.

Smatrate li da se ove dve činjenice kose u etičkoj ravni i da se, učestvujući u radu komisija, nalazite u sukobu interesa, pre svega imajući u vidu da u komisijama nastupate kao predstavnik organizacija Vladana Stefanovića, poput Saveza udruženja „Asocijacija radio-televizija Srbije“? Stefanovićeve firme i povezane organizacije u zbiru su među najvećim dobitnicima konkursnih sredstava u Srbiji.

Smatrate li da medijske komisije rade svoj posao na profesionalan način ili im se vrlo često, kako tvrde neki od svedoka, poturaju na „aminovanje“ unapred pripremljena rešenja o raspodeli novca?

Kako objašnjavate istovetne fraze koje se u zapisnicima sa zasedanja medijskih komisija ponavljaju stalno?

Poznajete li gospodina Momira Miokovića iz Sombora i da li ste ikada sarađivali sa njim?

Da li je gospodin Momir Mioković na bilo koji način povezan sa medijskim konkursima ili ostvaruje bilo kakav uticaj na konkursne procese?

Molim vas, navedite tri najvažnije profesionalne reference koje vas preporučuju za člana medijskih komisija.

Analizirajući konkursnu dokumentaciju, primetio sam da fakture poslate „Video kreativa timu“ Milana Švelja, koji je i vašoj organizaciji plaćao usluge, liče kao jednojajčani knjigovodstveni blizanci. Posredi je isti likovno-grafički izgled, ponegde isti razmaci i istovetni fontovi… Zbog čega fakture vaše organizacije („Ja volim Sombor“), zatim firme „Media 025“, pa firme VTV prodakšn Vladana Stefanovića, pa „Ognjana Starović PR Gradske info“ i još nekih liče kao jaje jajetu? Odakle potiče istovetnost faktura?

Vanja Đekić

Mislim da je to koje udruženje koga predlaže potpuno nebitno. Uostalom, većina novinara koji se predlažu za učešće u radu stručnih komisija članovi su više novinarskih udruženja, a njihovi mediji su članovi više medijskih udruženja. Nije retkost situacija da istu osobu, na istom konkursu, predlože dva udruženja, recimo UNS i neko drugo. Za rad u stručnoj komisiji za ocenu projekata, po meni, bi trebalo bi da budu bitne sledeće reference, koje ja imam: iskustvo u pisanju projekata, iskustvo u realizaciji projekata, pohađanje obuka za pisanje projekata, pohađanje obuka za rad u komisijama za ocenu projekata i iskustvo u radu komisija.

Nije na meni da tumačim šta jeste, a šta nije sukob interesa, kada to zakon definiše. Ja nisam učestvovala u radu stručnih komisija na kojima je moj medij aplicirao, niti sam imala ikakve koristi od projekata, ili medija, koje je, ili nije, komisija podržala, a aplicirali su. Projekte ocenjuje i podržava, ili ne, i sa koliko sredstava, ako podržava, komisija od 3 ili 5 članova. Sve odluke koje su donele komisije, u kojima sam učestvovala, donete su jednoglasno.

Udruženja su udruženja i ne mogu biti, niti su privatna, pa nisu ni vlasništvo onih koji su predsednici ili su u sastavu nekog rukovodnog tela. Moj medij je član Udruženja elektronskih medija „ComNet“, koji je član Asocijacije radio-televizija Srbije i to je moja jedina veza sa Vladanom Stefanovićem.

Na obukama za pisanje projekata i za učešće u radu stručne komisije, koje je organizovao „ComNet“, bilo je zaista puno novinara i predstavnika medija. Koliko znam, veliki broj nas učestvuje u radu stručnih komisija i ne vidim nikakvu vezu učešća u radu stručnih komisija sa tim ko je predsednik kog udruženja koje nas predlaže i koji mediji dobijaju ili ne dobijaju sredstva na pojedinim konkursima.

Komisije u kojima sam učestvovala su ocenjivale prispele projekte po kriterijumima koji su definisani zakonom i pravilnikom, a uvek su i deo teksta samog konkursa. To objašnjava zašto se u obrazloženjima koriste iste formulacije: ako je predmetni deo projekta koji se ocenjuje u skladu, ili nije u skladu sa kriterijumom na osnovu kojeg ga ocenjujete – morate to i napisati, da jeste ili nije u skladu sa tim i tim kriterijumom. Sve dugačije bilo bi neispravno, neprofesionalno, sporno i lako oborivo u eventualnom sporu koji se može pokrenuti.

Ne znam kako izgledaju fakture drugih medija, znam da donatori sredstava, organi vlasti, kod kojih pravdamo utrošena sredstva, insistiraju da tekst fakture bude identičan opisu troška naznačenog u budžetu. Ako smo u budžetu naznačili da je trošak snimanja, montaže, fotografisanja, obrade fotografije… za koji se izdvajaju sredstva – tako treba da je na fakturi i napisano, da bi bilo istovetno trošku u budžetu.

Uzgred, Ministarstvo kulture i informisanja, kao krovno, nadležno za projektno sufinansiranje, na svojim obukama vezano za pisanje projekta i u smernicama za pisanje projekata koje izdaje, usmerava učesnika konkursa koji se troškovi mogu koristiti za proizvodnju projekta, a koji ne, kako ih je pravilno definisati, a kako ne, te je logično da velika većina aplikacija ima vrlo sličnu, ili istovetnu, specifikaciju troškova sa kojom apliciraju, ako se drže tih smernica – a moraju. Isto tako je logično da te troškove istovetno svi i fakturišu kada ih nekom pružaju.

Dalje, gospodina Miokovića poznajem privatno, ne poslovno i nemam saznanje da je povezan sa medijskim konkursima ili nekim drugim poslovima te vrste.

_________________________________________________________________________________

Znate li da navedete ijedan primer kada su UNS i neka od organizacija koje sam pomenuo na nekom konkursu kandidovale istu osobu?

U odgovoru pominjete da istovetnost sadržaja i formulacija u zapisnicima komisija potiče od profesionalnosti njihovih članova i tvrdite, ukoliko sam dobro razumeo, da bi drugačije, detaljnije obrazloženje i argumentovano vrednovanje sadržaja, bilo neprofesionalno.

Šta je onda sa projektima koji, na primer, obuhvataju tekuće vesti ili kratke tekuće izveštaje, a „pokriveni“ su pratećim natpisom da ih sufinansira određena lokalna samouprava? Da li činjenica da su i takvi projekti u komisijskim zapisnicima kvalifikovani kao projekti koji „doprinose razvoju medijskog pluralizma, razvoju ljudskih prava…“, dovoljan argument da se takvim projektima dodeli novac, što je bio ne baš tako redak slučaj?

Da li sam dobro razumeo da vam nije važno (sporno) što, kao vlasnik medija koji je član udruženja „ComNet“, učestvujete u radu komisija koje često, zapravo po pravilu, dodeljuju konkursna sredstva članicama „ComNet“-a, među kojima i medijima Vladana Stefanovića koji su članovi iste te organizacije, a on trenutno potpredsednik Upravog odbora te organizacije, pa onda i drugim takvim medijima, samo zato što tu vrstu sukoba interesa zakon navodno ne sprečava? Smatrate li da je puka formalno-pravna pokrivenost jedne takve, rekao bih očigledne anomalije, dovoljno opravdanje novinaru da ovaj kaže: nisam ja tu da procenjujem šta je sukob interesa, a šta ne, moje je pravo da zabijem glavu u pesak i učestvujem u tome?

Ima li novinar, ako jeste novinar, pravo da se postavi na takav način i da potpuno zanemari okolnost sukoba interesa koja je definisana Kodeksom novinara Srbije? Ima li novinar pravo da zanemari činjenicu da je, na primer, Vladan Stefanović osnivač i trenutno potpredsednik UO „ComNet“-a i zastupnik Asocijacije udruženja radio-televizija Srbije, a da istovremeno njegove firme učestvuju na medijskim konkursima na kojima odlučuju članovi njegovih organizacija? Ima li novinar pravo da smatra da to zaista nije važno, samo zato što mu to „zakon“ trenutno navodno omogućava?

Da li biste, sledeći istu logiku, sutra pristali da učestvujete na izborima, ako bi zakon omogućio situaciju da poslanike bira samo jedna uža grupacija interesno povrezanih ljudi?

Kako objašnjavate pravilo, prisutno poslednjih godina kod nas, da se u sastave medijskijh komisija biraju isključivo članovi organizacije koje smo pomenuli, za koje profesionalna medijska zajednica većinom smatra da su GONGO organizacije, ali ne i predstavnici reprezentativnih novinarskih udruženja kao što su UNS i NUNS? Ko po Vama o tome odlučuje na takav način, odstranjujući predstavnike reprezentativnih novinarskih udruženja? Čija volja u sastave komisija bira samo predstavnike organizacija kao što je „ComNet“, Asocijacija radio-televizija Srbije, Udruženje “Društvo novinara Vojvodine” i još nekoliko sličnih organizacija?

Naveli ste da su sve odluke komisija u kojima ste učestvovali donete jednoglasno. Smatrate li da je unisonost normalna pojava u radu stručnih komisija, pri tolikom broju različitih projekata?

Nisam u pitanju postavljenom u vezi sa sadržajima faktura mislio na tekst fakture, koji je zakonom propisan, već na činjenicu da su fakture isporučene Milanu Švelju u Subotici, Novom Sadu i u okviru konkursa AP Vojvodina, među kojima i faktura vašeg udruženja, likovno-grafički istovetne, pravi knjigovodstveni jednojajčani blizanci. Da li je to slučajnost? (Molim komentar…)

Da li je Milan Šveljo na bilo koji način do sada bio angažovan na vašem sajtu ili u vašoj organizaciji?

Vanja Đekić

Što se tiče primera, ne mogu i ne želim da budem nekorektna prema kolegama i da ih dovodim u situaciju u kojoj se našao nemali broj novinara koji su bili, ili još jesu, članovi UNS-a i drugih „reprezentativnih udruženja“. Isto tako, ne mogu da prihvatim za razuman argument da se kao presudan kriterijum za izbor u stručnu komisiju za ocenu projekata uzima ko je predlagač – „reprezentativno“ ili „nereprezentativno udruženje“, umesto kriterijuma koje sam vam prošli put navela, a koji bi, po meni, trebalo da budu presudni: iskustvo u pisanju projekata, iskustvo u realizaciji projekata, pohađanje obuka za pisanje projekata, pohađanje obuka za rad u komisijama za ocenu projekata i iskustvo u radu komisija. Izvinite, ali koliko god se trudili da me ubedite, mislim da je zdravom razumu to neprihvatljivo. Sa druge strane, ne želim da vam uskratim zadovoljstvo istraživačkog novinarstva.

Što se tiče „pokrivenosti“ medijskih sadržaja: svi medijski sadržaji koji su sufinansirani od strane bilo kog donatora u svetu, osim ako to nije njegova izričita želja, po zakonu moraju biti označeni da su (su)finansirani i od koga.

To kod nas nije praksa, samo kod medijskih sadržaja koji su finansirani od strane stranih fondova, fondacija, stranih ambasada i država, međunarodnih organizacija i institucija, nekih NVO. Ne kod svih, ali u dobroj meri da.

Sa druge strane, medijski sadržaj nastao kao rezultat projektnih aktivnosti može biti objavljen kao zasebna celina, ili kao deo veće, šire celine. U oba slučaja, taj deo mora biti označen. Taj medijski sadržaj može biti objavljen u postojećoj, recimo, emisiji, ili u potpuno novoj emisiji. Samo mora biti označen. Označenost nema veze sa „doprinosom razvoju medijskog pluralizma“.

Svaki novinar, član stručne komisije ispred, bilo novinarskog bilo medijskog udruženja, pa čak prijavljen i kao samostalni, u 99 odsto slučajeva radi minimum za jednu, a neretko za više medijskih kuća. Te medijske kuće uglavnom su članice minimum jednog, uglavnom više medijskih udruženja i u veoma, veoma velikom procentu novinari su članovi jednog, a neretko i više novinarskih udruženja. Na kraju, to je sloboda udruživanja. Dalje, i novinarska i medijska udruženja imaju svoju strukturu: članstvo, skupštinu, rukovodne organe, kako god i gde da se zovu, komisije, tela… Obe vrste udruženja čine novinari koji rade u nekim MEDIJIMA. Sve te medije čini jedna ista masa ljudi – NOVINARI. Samo su u novinarskim udruženjima predstavljeni kroz ličnost, profesiju, a u drugom kroz medije u kojima iste te ličnosti, isti ti profesionalci, rade. Dakle: NOVINARI – LjUDI su osnov i jednih i drugih.

Elem, postavlja se pitanje: Zašto su isti ti NOVINARI, pojedinci, koji rade u istim tim MEDIJIMA koji konkurišu za ista SREDSTVA, kada ih predlože MEDIJSKA udruženja jesu u sukobu interesa, a kada ih predlože NOVINARSKA udruženja, a oni pri tom rade u istim tim MEDIJIMA koji konkurišu za ista ta SREDSTVA, nisu u sukobu interesa? Ja ne vidim razliku da bi tako bilo. Vi očigledno vidite u tome, da li su ta udruženja „reprezentativna“ ili „gongo“.

Ako ih predlože prvi onda nema sukoba interesa, ako predlože ovi drugi onda je to sukob interesa. Izvinite ja tako ne vidim. Tek to, da ako u nekim medijima, učesnicima konkursa, rade ljudi koji su u rukovodećim strukturama udruženja, da je tu automatski reč o sukobu interesa. To je apsurdno. Ako bi to bio princip, onda nijedan novinar ne bi imao interes da se angažuje u novinarskom ili medijskom udruženju, ako bi ga to isključilo iz utakmice za sredstva. Ko bi onda bio u udruženjima? Imaju li smisla ova udruženja bez novinara i medija? Ja ga ne vidim.

Možda ne razumem koja su ova „reprezentativna“ udruženja. Možda treba da shvatim da su bogom dana i da im sve pripada, a ova „gongo“ su se pojavila i remete im planove. Ovim prvima sve pripada i nikom drugom ništa.

Nije tačno da postoji „pravilo“, prisutno poslednjih godina kod nas, da se u sastave medijskih komisija biraju isključivo članovi „gongo organizacija“. U sastave komisija od lokalnog do republičkog nivoa birani su, po sećanju, i predstavnici UNS-a, RAB-a, NUNS-a, ANEM-a, Asocijacije elektronskih medija, Lokal presa, Asocijacije elektronskih medija Vojvodine, UMMR-a, PROUNS-a, DNV-a, DNN-a, Udruženja sportskih novinara Srbije, pa Beograda… i da ne nabrajamo. Imate o tome izveštaj jednog od „reprezentativnih“ udruženja. Članovi komisija se biraju u skladu sa zakonom o informisanju i medijima, član 24. stav 4. i ne znam za slučajeve kršenja te odredbe.

Što se tiče jednoglasnih odluka komisija u kojima sam ja učestvovala, nisam pretpostavila da treba sve potanko da vam napišem kako su komisije radile. Ali evo: svaku aplikaciju čitaju članovi stručne komisije, potom iznose svoje stavove, analizu, komentare. Naravno da u većini slučajeva ima mišljenja koja se razlikuju. U diskusiji se ukazuje na usklađenost ili neusklađenost sa pojedinim kriterijumima, sučeljavaju se mišljenja, usaglašavaju.

Bilo je situacija da su svi članovi komisije nakon prvog čitanja bili jednoglasni da određeni projekat ne može nikako da se podrži ili da prosto treba da se podrži pošto je izuzetan. Na kraju se uvek usaglašavaju iznosi sa raspoloživim sredstvima, po istom principu.

Da li ovako rade sve komisije? Verujem da rade, jer smo na seminarima učeni da je to ispravan način. Da li ima komisija koje su radile drugačije? Moguće da je bilo slučajeva, ali nemam lična iskustva.

Ne znam kako izgledaju fakture drugih medija, jer one koje dobijamo idu pravo knjigovođi, koji izveštava ako ima neka nepravilnost, te da obezbedimo da se to ispravi. Neke fizički vidim, neke ne vidim. Ono što mene zanima je da li su iznosi na fakturi ti koji su ugovoreni? A na likovni izgled i ne gledam, i ne znam čemu bi to poslužilo.

Verujem da postoji više verzija računovodstvenih programa u kojima se sada većinom radi fakturisanje, ali nedovoljno puno da fakture koje radi 25.000 pravnih lica u Srbiji, shodno delatnosti kojom se bave, ne bi ličile jedna drugoj kao „jednojajčani blizanci“ kako kažete. Ne znam u čemu vidite problem i da su te fakture likovno identične, a ne samo da liče jedna na drugu.

Što se tiče pitanja u vezi sa radom Milana Švelja, da, imamo izuzetnu saradnju.

_____________________________________________________________________________

Bez želje da polemišemo, ali učešće reprezentativnih novinarskih udruženja u komisijama važno je zbog toga što se pokazalo da su profesionalni novinari zainteresovani da analiziraju projekte i da ukažu na propuste ili nelogičnosti. Smatrate li zaista da je jedini kriterijum za ocenjivanje projekata to što ste naveli i da članovi reprezentativnih novinarskih i medijskih udruženja, na koje nije lako uticati, ne treba da učestvuju u radu komisija?

Što se tiče faktura, mislio sam na činjenicu da se vaše fakture likovno-grafički, dakle po ustrojstvu i obliku sadržaja, nimalo ne razlikuje od faktura firmi Vladana Stefanovića i još nekih organizacija, pa i Šveljove firme. Da li je to slučajnost?

Vanja Đekić

Ne razumem kako je moguće da se ne razlikuju? Možete li mi poslati primer jedan da pogledam?

Koliko se sećam nisam nigde napisala da li neko treba da učestvuje ili ne učestvuje, u smislu da nekom treba zabraniti, a nekom dopustiti da učestvuje u radu komisija. Ako se dobro sećam, nisam napisala da su to jedini kriterijumi, ali sam rekla da su, po meni, jako važni i bitni (a te kriterijume mogu da imaju “obe strane”).

Ne mogu da razumem neke stvari. Koja su za vas novinarska udruženja reprezentativna, a koja ne? Da li ste analizirali vi lično neke projekte i našli nelogičnosti (pitam lično vas jer se sa vama dopisujem)? U delu jednom kažete “na koje nije lako uticati”, da li smatrate da je konkretno na mene neko uticao?

___________________________________________________________________________

Mislim da je nesporno da ste vi u ozbiljnom sukobu interesa i da mnogi članovi komisija, koje kandiduju “ComNet”, Asocijacija radio-televizija Srbije, Udruženje „Društvo novinara Vojvodine“ i slične GONGO organizacije, „vrte“ jedan krug ljudi u medijskim komisijama, a da su najveći dobitnici na konkursima upravo članice “ComNet”-a. Pritom, organizacije koje okupljaju profesionalne novinare praktično više nisu u prilici da njihovi kandidati budu birani. Želeo sam da mi saopštite svoj stav o tome. Upravo o činjenici da nijedan kandidat UNS-a, osim možda u Babušnici, ove godine nije biran za člana neke opštinske/gradske komisje.

Sumnji ima mnogo. Primer kandidovanja P. R. u prošlogopdišnju komisiju u Vrbasu je dobar primer, jer se, u stvari, ne zna ko ga je kandidovao u ime DNV-a (ovo pitanje je u međuvremenu odgonetnuto, nap. aut.). Potom, poslovanje „Video kreativa tima“. Milan Šveljo je plaćao drugima snimanje u jednom, a potom je, u drugom projektu, naplaćivao od vas snimanje. To je u najmanju ruku neobična okolnost. Zaista bih voleo da mi objasnite fenomen istovetnosti faktura koji sam pomenuo i da mi pošaljete sliku za objavu intervjua.

Voleo bih i da prokomentarišete istovetnost potpisa ispod vašeg ugovora o delu sa izvesnom Ivanom Đekić. Posredi je ugovor u okviru vašeg somborskog projekta. Na oba mesta potpisi su, izvesno, ispisani istom rukom. Kako objašnjavate taj detalj?

Jeste li imali ovlašćenje Ivane Đekić da u njeno ime potpišete ugovor? Ukoliko jeste, molim vas da mi kopiju ovlašćenja prosledite, kako bi se naša redakcija, koja istražuje medijske konkurse, uverila da je sve urađeno po zakonu?

Kako se dogodilo da Udruženje građana „Ja volim Sombor“, kao podizvođač, od firme Milana Švelja u Novom Sadu naplati uslugu izrade špica, džinglova i foršpana, a da, potom, istu uslugu, u okviru sopstvenog projekta u Apatinu, plati firmi „Impres“ iz Bačke Topole?

Vanja Đekić

Mislim da je vrlo sporna vaša tvrdnja o sukobu interesa. Mislim da i vi to vrlo dobro znate, te ne vidim razlog za vašu kontinuiranu potrebu da mi sve te navode nametnete kao takve. Na kraju krajeva, zašto ne podnesete prigovor i oborite konkurse? Vi meni hoćete da kažete, primera radi, da ako ste vi u komisiji kao član UNS-a, a da neki Marko Marković koji ima neki medij i isto je član UNS-a, ne bi trebao da dobije sredstva od te iste komisije?

Zamolila sam vas da mi odgovorite koje su po vama GONGO, a koje BONGO organizacije kako bih mogla da utvrdim šta je šta i koja su za vas udruženja reprezentativna, a koja nisu. Zamolila sam vas da mi odgovorite da li ste vi lično analizirali neke projekte i da li ste našli nelogičnosti? Zamolila sam vas da mi odgovorite da li mislite da je neko na mene uticao?

Moj vam je savet da pozovete predsednika/predsednicu Opštine Babušnica da je pitate to pitanje. Što se tiče slučaja P.R. nije mi poznat i ne znam da je to tako, pa onda ne mogu ni da komentarišem.

Što se tiče vaše sumnje oko usluga snimanja, koje smo mi plaćali ili naplaćivali, da li može postojati mogućnost da u momentu nismo imali sopstvene kapacitete za snimanje ili montažu, da je recimo u nekom momentu bilo zaposleno manje ljudi ili nešto tome slično? Da li je to kršenje zakona?

Da li vi tvrdite da sam krivotvorila potpise? Ne znam samo kojom zdravom logikom i zdravim razumom i zbog čega bi to bilo urađeno? Pritom, sve je uredno plaćeno, što može i da se vidi po izvodima. Ako vi tvrdite da se to desilo, tu tvrdnju ćete morati dokazati u sudskom postupku.

_______________________________________________________________________

Na ovom mestu naša komunikacija je okončana. Vanja Đekić više nije odgovarala na naše imejlove.

Ostali smo bez suštinskih odgovora na neka važna i zanimljiva pitanja, poput onog o prihvatljivosti jednoglasja u komisijama, suštinskog tumačenja sukoba interesa i na kraju u najmanju ruku nesvakidašnjim potpisima ispod ugovora o delu.

Uprkos našoj molbi, Vanja Đekić nam, na žalost, nije poslala svoju sliku kako bismo ovaj nesvakidašnji intervju ilustrovali na valjan način.

Dogodine u komisiji!