Razvoj demokratije nije moguć bez kritičkog mišljenja i to ne treba da se dopada onima na vlasti. Nosioci javnih funkcija moraju da izdrže kritiku, čak i kad ona nije objektivna, navodi Veljanovski.
„Time što su stupili u javnu sferu oni su na neki način rekli da, mi smo spremi na to“, dodaje.
Kritičke javnosti ima sve manje, navodi profesor FPN. Mi smo i devedesetih godina imali strašnu situaciju, pa smo opet u nekim medijima imali kritičko mišljenje, dodaje.
[box align=’box-center’ id=’12685′]
Danas se cenzura upotrebljava kao pojam na različite načine, danas postoje perfidni oblici cenzure, dovoljan je uticaj sprege ekonomije i izveštavanja, navodi.
Ponovo imamo pojavu tipičnih režimskih medija, potpuno se vidi koji mediji postaju portparoli vlasti, i to je ono šta za našu ukupnu medijsku situaciju nije dobro, kaže profesor FPN.
Govoreći o izložbi, kaže da ona jeste „ogledalo vlasti“.
„Demokratske vlasti ne bave se time na taj način“, dodaje. Sama činjenica da je to napravila jedna grupa iz jedne stranke, pokazuje da se ovde radi o samopromociji jedne partije, dodaje. Iako se govori o lažima, niko nije rekao šta je tu laž, dodaje. Da je to uradio neko ko se bavi analizom medija, druga bi stvar bila, to bi možda bilo objektivno, kaže profesor FPN.
Naš mandatar lucidno pravi zamenu teza, kad su ga juče pitali novinari, on je rekao da kada bi se kandidovao za predsednika države, on bi pobedio u prvom krugu, ali da njega to ne zanima, podseća Veljanovski. On je govorio o tome šta ne želi da radi, neka kaže nešto o onome što mora da uradi po Ustavu – da formira vladu, dodaje.
„Mislim da je ovo odugovlačenje zbog toga da Aleksandar Vučić pokaže da je neprikosnoveni vladalac ovde, pa one koji hoće rado u vladu ili neće baš rado drži u stanju pokornosti, da svi znaju da oni zavise od njega, i bez obzira da li su kompetentni za neki resor ili nisu, zavisiće od njega“, kaže Veljanovski.
Naravno da će Vučić biti mandatar, i to svi njegovi postupci pokazuju, ocenjuje on.
„Vlasti malo malo smetaju Šabić i Janković“
Po meni, to je jedna od demonstracija nedostatka demokratskog kapaciteta sadašnje vlasti, jer njima malo po malo smetaju Šabić i Janković, koji rade sigurno u interesu građana, dodaje.
Šabić je zatražio podatke o čoveku koji je 1999. godine, tih nemilih godina na Kosovu, obavljao vojnu funkciju, šta danas to, posle 15 godina može da ugrozi bezbednost zemlje, pita Veljanovski.
Sada kad samo neko traži podatke, niko nije optužio tog oficira – očigledno da neko zna da tu ima stvari koje mogu biti problematične, i želi to da zataška i da ne dospe do javnosti, ocenjuje. „Želim da se Šabić i ne samo on, nego naše društvo izbori sa takvim stvarima“, kaže.
Naše institucije nisu svesne da moraju sve što rade da rade u interesu građana i javnosti, već se ponašaju da moraju da zaštite vlast, to je ozbiljno i nešto protiv čega društvo mora da se izbori, dodaje.
Svet nema rešenje za političke probleme i izbegličku krizu
Govoreći o izbegličkoj krizi i migrantima koji štrajkuju glađu na vratima EU, kaže da je očigledno da države unije nemaju rešenje. Srbija je zemlja tranzita, i oni žele da idu dalje, ne žele ovde da ostanu, dodaje.
Svet se globalno nalazi u krizi i nema rešenja za krupne političke probleme, kaže Veljanovski o migrantskoj krizi.
Nije Sirija jedina zemlja gde ima sukoba, ti ljudi pokušavaju da nađu rešenje za svoje porodice, ali kada bi sve zemlje gde postoje sukobi stvari tako rešavale, to bi bio veliki problem, dodao je.
„Mora se raditi na tome da se uzroci rešavaju, ovo su samo posledice“, kaže profesor dodajući da je sada za izbeglice problem i stanje koje je buknulo u Turskoj. „Evropa i sile su više skoncentrisane na Tursku sada“.
Ne vidimo nijedan sistematičan pristup da se problem izbeglica reši, kaže Veljanovski.
Svet nema rešenje za terorizam, ocenjuje. On dodaje da države misle da se silom i povezivanjem obaveštajnih službi može tako nešto rešiti. „Međutim, to je dug proces kojim svet mora da se bavi sistematično… Od 11. septembra je prošlo 16 godina, od tada terorizma nije manje, terorizma je sve više“.
Mora da se radi na obrazovanju, na saradnji među državama, sa svim državama, dakle i onima koje su bile tlo odakle napadaju teroristi, do
