EN
Medijska scena u Srbiji je zapravo opscena, pravimo se da imamo medije, a gotovo da ih nemamo, budući da je mnogo toga što je napravljeno kao medij i zove se medijem to zapravo nije, izjavio je FoNetu novinar TV Nova Željko Veljković i ocenio da je pravih medija malo i da su na umoru.
Veljković je u serijalu razgovora Kiosk o medijskoj sceni Srbije rekao da je vrlo malo medija za koje bi se moglo reći da su slobodni i da je u njima istovremeno dobro, srećan što i sam radi u jednom od njih.
Prema njegovom mišljenju, doba pristisaka na nezavisne medije je prošlo, jer vlast nema nikakvu potrebu da pritiska medije koji su na bilo koji način nezavisni, pošto ih je jednostvano „odsekla“ od izvora informacija.
Novinari nezavisnih medija ne mogu da nazovu sagovornika iz nekog ministarstva i dobiju izjavu, ilustrovao je on i ukazao da nije reč samo o najvišim nivoima vlasti, već o svim.
Kako je primetio, direktni pritisci vlasti usmereni su ka onim medijima „koji su njihovi i na kratkoj uzici“, dok nezavisni mediji jednostavno nisu u mogućnosti da dobiju normalne odgovore i tretman.
Govoreći o odnosu predsednika Srbije Aleksandra Vučića prema novinarima, Veljković je rekao da Vučić želi da „poseduje“ novinare.
Smatra da Vučić neke novinare i „poseduje“ i objašnjava da je reč o onim novinarima koji su ovaj period svoje karijere posvetili samo njemu i koji rade samo za njega, u čemu on uživa.
„Odnos Aleksandra Vučića prema nezavisnim medijima je odnos uvreda, nipodaštavanja, stalnog targetiranja i izazivanja svađa u kojima on na kraju vrlo često pobedi“, rekao je Veljković.
On se trudi da na konferencijama za novinare postavlja pitanja kojima neće ući u konflikt sa Vučićem i podseća na narodnu mudrost da te „budala prvo spusti na svoj nivo, a onda te u tom blatu dobije, jer ima više iskustva“.
Veljković ne misli da je zadatak novinara da se svađaju, već da dobiju odgovore na pitanja, „što nažalost vrlo često ne uspevaju“.
Osvrćući se na izveštavanje o Kosovu, on je ocenio da većina medija to čini „čvrsto zavezanih očiju i dobro pokrivenih ušiju“.
Prema njegovom tumačenju, „mi o tome kako ljudi na Kosovu žive ne znamo ništa, znamo ono što ova vlast želi da znamo“.
Veljković je ocenio da se na glasanje za Srpsku listu ide „čoporativno“ i dodao da ti ljudi koji idu „u čoporima na glasačka mesta nisu vukovi, oni su više ovce koje prisilno vode da glasaju, ucenjeni poslovima i raznim vrstama pomoći koje dobijaju od države“.
Upitan koliko su građani zainteresovani da budu objektivno informisani, Veljković je rekao da ne razume zašto svi nemaju jednaka prava da vide sve.
Kako je istakao, građani bi, nezavisno od toga da li imaju SBB ili MTS paket kablovske televizije, trebalo da imaju isti broj kanala na osnovu kojeg bi mogli da odaberu kako će se informisati.
Naglasio je da bi tek tada moglo da se govori o tome kako građani percipiraju medije i koliko žele da budu informisani, ali mu se čini da „ljudi ne žele da izađu iz zabluda u kojima žive“.
To što je aktulena vlast „zauzela“ Radioteleviziju Srbije za Veljkovića je „najtužniji momemnat koji se dogodio medijima u Srbiji“.
On razume ako privatni mediji „malo naginju na stranu svog vlasnika“, što je u redu ako to jasno kažu i ne obmanjuju ljude da su nezavisni.
Veljković konstatuje da je potpuno jasno da televizije Pink i Hepi „rade za svog vlasnika Aleksandra Vučića“, i da to i ne kriju.
Poraz Javnog servisa je poraz demokratije u ovoj zemlji, poraz svih nas i poraz novinarstva, jer bi RTS morao da bude mesto na koje se svi mi ugledamo, zaključio je Veljković.
