EN
Poslednji izveštaj grupisao je Srbiju u društvo država sa najvećim demokratskim padom u poslednjih deset godina. U tom izveštaju, objavljenom početkom prošlog meseca, ističe se da je u našem društvu velika polarizacija i da se „značajno smanjio opseg konsultacija sa neistomišljenicima“. Ovakav trend je dodatno pohranjen svime što se na globalnom nivou događa u poslednje dve godine – od epidemije Kovid-19 do rata u Ukrajini. Polarizovana stanovišta u vezi sa zabranama ruskih medija i povlačenja inostranih medija iz Rusije otvorili su Pandorinu kutiju u kojoj se od šuma političara teško razaznaju postulati na kojima se zasniva univerzalna sloboda informisanja.
Ovdašnjoj polarizaciji dodatno je doprinela izborna tenzija koja je pojačala neslaganja unutar profesionalne medijske i novinarske zajednice u kojoj i dalje nema bazičnog konsenzusa o profesionalnim postulatima kojih se uvek i dosledno treba pridržavati. Nagoveštaj da jedni druge možemo i moramo da saslušamo i argumentovano debatujemo pojavio se u obrisima nekih predizbornih debata, gostovanja opozicionih političara, ali i postizbornih dijaloga u Predsedništvu Srbije.
Tenzijama doprinose i kašnjenje u primeni Medijske strategije koja u prethodne dve godine nije uspela da razreši probleme nastale zbog nedosledne primene važećih medijskih zakona. Zbog toga još uvek svedočimo nedopustivom postojanju države u vlasničkoj stukturi medija koje stvara nejednake uslove za medije o čemu možda najbolje svedoči situacija u Kragujevcu. Dijametralno neusaglašene startne pozicije ne mogu da premoste visine iznosa koji se dele na tamošnjem konkursu za projektno sufinansiranje. Drugu vrstu ekstrema predstavlja ono što se događa u Nišu gde visina ovogodišnjih maksimalnih iznosa po projektu iznosi neverovatnih 20 miliona dinara. To je direktno izvrgavanje suštine instituta projektnog sufinansiranja, kojem je vetar u leđa dala Vladina uredba o državnoj pomoći iz januara meseca ove godine. Kao da su se pogubili svi kriterijumi i obziri pri dobijanju nesrazmerno velike državne pomoći u odnosu na medije koji nisu bliski vlastima. Serijal tekstova Branka Žujovića u Subotičkim novinama vezan za zloupotrebe projektnog sufinansiranja je u toj meri rečit i argumentovan da govori sam za sebe.
Naš narod ima odličan izraz za ovakvo ponašanje: Našli pa zašli. Ovakva demonstracija sile i bahatosti unutar pojedinih lokalnih samouprava u domenu projektnog sufinansiranja kao da nema granica. Sve ide u kontrasmeru. Logično je da se takvi negativni trendovi prelivaju u sve veći broj međunarodnih izveštaja kao ilustracija bahatosti pojedinaca i nepostojanja bilo kakvih etičkih nazora koji su dobro zamišljene institute poput projektnog sufinansiranja medija u najvećoj meri uspeli da pretvore u sopstvenu suprotnost.
