ENTako je i sa izveštajima o slobodi izražavanja u Srbiji koji su publikovani u povodu Dana slobode medija. Da prošle godine nisu usvojeni Medijska strategija i osnovane Radna grupe za primenu Akcionog plana i Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara, teško da bi neko mogao da zaključi da je u Srbiji tokom prošle godine „zabeležen minimalan napredak u vezi sa slobodom medija“.
Upravo takva formulacija stoji u izveštaju platforme „Sloboda medija – brz odgovor„, koja je zaključila da „ako Srbija želi da ide ka potpunoj demokratiji i pristupanju EU, treba na formalnom nivou da stvori povoljno okruženje za slobodne i nezavisne medije i garantuje njegovu primenu“. Opet me iskustvo uči da ovakva vrsta izveštaja (koji konstatuje da vlada nije udostojila nikakvog odgovora autora izveštaja) služi da utaba put sve oštrijim i tvrđim formulacijama koje će, ako ne bude konkretnih pomaka, uslediti u narednim izveštajima međunarodnih organizacija na čiju kritiku ovdašnja vlast obraća mnogo veću pažnju.
Zato ne treba da nas čudi kada u nekom budućem izveštaju osvane preformulisan navod iz poslednjeg izveštaja Reportera bez granica koji je, konstatujući status kvo, pozicionirao našu zemlju na 93. mesto od 180 država, uz argumentaciju da je „Srbija zemlja sa slabim institucijama u kojoj lažne vesti šire senzacionalistički mediji koje podržava vlada i u kojoj su novinari izloženi gotovo svakodnevnim napadima koji sve više dolaze od vladajuće elite i prodržavnih medija„.
Ove stavove diplomatskim rečnikom postepeno iznose niži ešaloni evropskih diplomata, poput savetnika za odnose Delegacije EU u Beogradu Pol Anri Presea, koji je juče naglasio da „status medija u Srbiji nije dovoljno usklađen sa standardima Unije i da u toj oblasti dugo nije učinjen napredak, kakav je neophodan što se tiče bezbednosti novinara, rada Regulatornog tela za elektronske medije i javnog finansiranja medija“. Ako ovakve formulacije pritom stavi u kontekst „jednog od najvažnijih političkih pitanja u Srbiji“, uz pominjanje vladavine prava kao „motora napretka Beograda ka EU, čiji su deo medijske slobode“, jasno vam je kako će izgledati naredni izveštaj Evropske unije.
Znam da ima onih koji će se pozvati na činjenicu da Brisel gubi trku za slobodu medija u svom dvorištu (Mađarska, Poljska, Slovenija), ali sam baš zbog toga siguran da će svoju pažnju preusmeriti na zemlje-kandidate poput Srbije koja će sve više biti u fokusu i po tom pitanju.
Imajući u vidu da je, prema najnovijim podacima Eurostata, u 21 državi članici Evropske unije tokom prošle godine radilo 393.000 novinara, jasno je da ova oblast ne može tek tako biti skrajnuta sa agende međusobnih odnosa Brisela i Beograda.
Zbog toga je povodom Dana slobode medija Evropska federacija novinara pozvala vlade evropskih država na konkretne akcije na polju zaštite i slobode medija.
Nema svrhe tešiti se ekstremnim formulacijama koje se odnose na stanje u Belorusiji zbog kojeg se apeluje na Ujedinjene nacije, OEBS, Savet Evrope i Evropsku uniju da treba „pojačati pritisak i preduzeti mere suočavajući se sa stalnim kršenjem ljudskih prava i slobode štampe“.
Mene ovaj rečnik podseća na apele iz devedesetih. Ovdašnja vlast bi trebalo da načini analizu predloženih mera i konkretnim delima načini vidljiv pomak u pomenutim oblastima. Bio bi to najbolji odgovor i garant boljih ocena u narednim izveštajima o stanju medijskih sloboda.
Hitne preporuke platforme „Sloboda medija – brz odgovor“
U skladu sa obavezama Srbije na osnovu međunarodnog prava ljudskih prava, pozivamo srpsku vladu da:
● u potpunosti sprovede sve međunarodne obaveze u vezi sa slobodom izražavanja i medijskim slobodama, uključujući i poštovanje, promovisanje i zaštitu slobode da se traže, dobiju i prenesu informacije bez obzira na granice;
● u potpunosti uskladi srpske zakone, politike i prakse koje se tiču medijskih sloboda sa međunarodnim obavezama i preispita i, ako treba, stavi van snage ili ukine neke propise da ne ograničavaju novinare da nezavisno obavljaju svoj posao bez nepotrebnog mešanja;
● javno i nedvosmisleno osudi sve napade i nasilje usmerene protiv novinara;
● javno i nedvosmisleno osudi sve napade na novinarke usmerene na njihov posao, kao što je seksualno uznemiravanje, zlostavljanje, zastrašivanje, pretnje i nasilje, računajući i one putem digitalnih tehnologija;
● preduzme efikasne mere da okonča nekažnjivost za zločine koji su počinjeni protiv novinara, tako što će obezbediti preuzimanje odgovornosti kao ključni element u sprečavanju budućih napada, a to podrazumeva i da se obezbedi da izvršni organi obavljaju brze, efikasne i nepristrasne istrage za sve vrste nasilja i pretnji usmerene protiv novinara, kako bi se svi oni koji su odgovorni priveli pravdi i obezbedilo da žrtve imaju pristup odgovarajućim pravnim sredstvima;
obnovi i pojača napore u rešavanju ranijih slučajeva ubistava novinara i privede učinioce pravdi;
● ojača nacionalno prikupljanje podataka, analizu i izveštavanje o napadima i nasilju usmerenim protiv novinara;
● obezbedi efikasnost mehanizama za zaštitu novinara i na formalnom nivou i u praksi;
● urgira kod političkih lidera, javnih zvaničnika i vlasti da se uzdrže od zastrašivanja, pretnji ili opravdavanja i da nedvosmisleno osude nasilje nad novinarima, kako bi se smanjili rizici i pretnje sa kojima se novinari mogu sresti i izbeglo urušavanje poverenja u kredibilitet novinara kao i poštovanje važnosti nezavisnog novinarstva;
● reformiše politike u vezi sa protestima, kako bi se garantovala bezbednost demonstranata koji vrše svoje pravo na protest i medijskih radnika koji izveštavaju o protestima;
● utiče na rizike sa kojima se novinari sreću na lokalnom nivou i omogući njihov pristup zaštitnim okvirima;
● redovno objavljuje izveštaje o napretku u radu dve nedavno ustanovljene radne grupe za sprovođenje Medijske strategije i bezbednosti i zaštite novinara;
● obezbedi transparentno i jednako sufinansiranje medijskog sadržaja koji služi javnom interesu i da poveća transparentnost u medijskom vlasništvu i oglašavanju;
● obezbedi da svi sastanci javnih organa budu otvoreni za javnost i za sve medije;
● obezbedi da svi zahtevi za slobodan pristup informacijama koji su zasnovani na legitimnim osnovama budu odobreni od strane javnih organa i da se izvršavaju odluke ili sankcije Poverenika za pristup informacijama. Treba pojasniti koji su mehanizmi za sprovođenje odluka Poverenika i treba ih koristiti na dosledan način;
● aktivno promoviše poštovanje prava na pristup informacijama: čelnici institucija bi trebalo da javno prepoznaju doprinos izvora i uzbunjivača koji dele informacije od javnog značaja i da osude napade na njih. Preporuke za međunarodne organizacije koje treba da:
● sprovode pritisak nad nacionalnim institucijama kako bi se garantovala bezbednost novinara i zaštita uzbunjivača;
● zahtevaju od državnih organa da u potpunosti istraže ranije slučajeve ubistava novinara i da omoguće pravdu žrtvama;
● pomno prate obećanja vlade iz Medijske strategije i sprovođenja Akcionog plana;
● javno osude sve incidente uznemiravanja i zastrašivanja novinara, naročito od strane državnih organa;
● sprovode pritisak nad nacionalnim institucijama kako bi se policija uzdržala od nasilnih radnji ili zastrašivanja novinara, naročito u kontekstu protesta;
● podrže srpsku vladu da povrati poverenje novinara u nacionalne i lokalne vlasti, tako što će poštovati međunarodne obaveze ljudskih prava;
● javno osude sve radnje koje sprečavaju slobodu medija u Srbiji;
● nastave da sarađuju sa nacionalnim i međunarodnim organizacijama civilnog društva, podržavajući njihov rad i prateći koji su izvori njihove zabrinutosti kada je reč o slobodi izražavanja u Srbiji.
