U Srbiji je novinarstvo pod intenzivnim, konstantnim udarom, koji dolazi sa svih strana. Istovremeno se podešavaju zakoni koji bi trebalo da legalizuju kontrolu vlasti u medijima, i manipuliše se izborom članova Saveta REM-a, koji bi trebalo da te medije nadgleda. Celokupan policijsko-pravosudni sistem je upregnut protiv novinara. Novinare tuku, hapse, zastrašuju i prisluškuju. Gone ih i nazivaju izdajnicima najviši nosioci vlasti, a brojni provladini mediji svakodnevno prave emisije poternice za centrima zla, kako se pojedine redakcije nazivaju.
Za to vreme, EU ćuti, dok ostali u regionu gledaju koliko će vlastima u Beogradu da „prođe”.
Sve što im „prođe”, a „prolazi” im sve kod jedinog još kakvog takvog kontrolora u procesu pridruživanja (a to je Brisel), odmah se preslikava u celokupnom okruženju.
Zato je ceo region, u stvari, u šaci nekoliko moćnika, koji nekažnjivošću zločina i nasilja nad novinarima, kontrolišu narativ slobode medija u čitavom regionu.
Strah i osećaj nemoći novinara koji se nađu pod tim čekićem, dodatno pojačava nedostatak ili prisustvo prividne solidarnosti. Za njih nema sistemskih rešenja, već se sve svelo na par pojedinaca i entuzijasta…
Od početka studentskih protesta, zabeležili smo više od dvadeset samo fizičkih napada na novinarke i novinare, od kojih nijedan nije procesuiran. Napadi uglavnom dolaze od strane partijske parapolicije vladajuće stranke, sastavljene od pojedinaca kriminalne prošlosti i verovatno sadašnjosti. Oni često naređuju i prisutnim pripadnicima policije, koji se ne mešaju u ove napade, već često uklanjanju novinara sa radnog mesta, a napadača ne legitimišu, niti privode.
Jedan novinar nedavno se hvalio kako on izbegava napade tako što se maskira u nasilnika, huligana i umeša među njih.
U isto vreme, imali smo i izjave da je na jednom nasilnom skupu deo policije oblačio press prsluke.
Tabloidi svakodnevno teškim optužbama targetiraju novinarke i novinare, ali to nije dovoljno, već i direktor jednog tabloida izlazi na ulicu da bi pretukao vodećeg istraživačkog novinara. Tužilaštvo kaže da nema mesta da se goni po službenoj dužnosti.
U prošloj godini, od 62 formirana predmeta u evidenciji Vrhovnog javnog tužilaštva, imali smo samo jednu osuđujuću presudu za pretnje novinarima. Na više od pola ovih slučajeva, na zahtev tužilaštva za prikupljanje obaveštenja, policija to nije uradila.
Novinari i redakcije izloženi su, da upotrebim pomodni termin, hibridnim ratovima. Redakcija Krika ima 19 SLAPP tužbi, koje im odnose silno vreme i energiju, ali donose i neizvesnost. Sudija Apelacionog suda (koja je bila u apelacionom veću koje je oslobodilo optužene za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, koji su prvo bili osuđeni na 100 godina zatvora), sa svojim suprugom advokatom, tužila je ovu redakciju, zahtevajući kazne zatvora za urednika i novinarku od 10 meseci i zabranu obavljanja novinarskog posla na nekoliko godina, samo zbog toga što su objavili podatke o imovini, prikupljene iz javno dostupnih izvora, i to tačne. Tri novinarke Krika, imale su nasilne upade u stanove bez ikakvih rezultata, kada je reč o istragama. Svakodnevno targetirani podnose tužbe i provode dodatno vreme pred sudovima, štiteći svoj integritet, čast i ugled.
Imamo ugrađivanje špijunskih softvera u mobilne uređaje novinara i aktivista, bez reakcija istražnih organa.
Institucije se bave uglavnom zaštitom političkog establišmenta, oligarhiije. Protiv njih, krivične optužnice postaju tajna i retko dobijaju epilog. Nedavno je iz Brisela stigla sugestija o nekim promenama u Zakonu o javnom informisanju i medijima, koja treba da štiti pretpostavku nevinosti, tako formulisan član zakona koji bi uništio istraživačko novinarstvo jer se ne bi mogle istraživati koruptivne i druge radnje upravo onih koji ih najviše čine, sa najvećim posledicama.
Broj profesionalnih medija se svake godine sve više smanjuje. Novinari se najčešće sele u druge profesije.
Vlasti sve čine da podriju finansijsku stabilnost, tamo gde je ima. Na konkursima za projektno sufinansiranje, odvija se pljačka velikih razmera. Oko 15 miliona evra dodeljuje se uglavnom provladinim medijima, tabloidnim medijima i onima koji su osnovani samo da bi izvlačili taj novac. Povlačenje donatora prošle godine bio je dodatni udarac.
…
Morao sam da podvučem ove primere kako bih vam približio realnu sliku represije u Srbiji prema medijima danas.
Međutim, Srbija ima i veliku nadu u studentskom pokretu, studentskim blokadama svih univerziteta, sa zahtevima da se poštuje pravna država i da institucije rade.
Vlast ne samo da nije htela da ispuni zahteve, već svakodnevno organizuje kampanje blaćenja, a takođe i fizičke napade. Zabeleženo je preko 70 napada, uglavnom pri mirnim protestima ili komemorativnim manifestacijama: gaženja automobilima studenata postali su uobičajeni, prebijanja i drugi fizički nasrtaji.
Takođe od strane parapolicijskih snaga.
Pošto nisu ispunjeni zahtevi, studenti su sada tražili izbore.
Ovaj pokret doneo je sa sobom nove paradigme, nove vrednosti uspostavljajući generacijsko jedinstvo bez obzira na nacionanost, ili deo zemlje. Razlike se stavljaju u stranu, a pamet i kreativnost u prvi plan.
Način organizovanja, donošenja odluka, upravljanje blokadama i protestima, govori nam o jednoj novoj demokratskoj Srbiji, Srbiji pravde i pravednosti, u kojoj institucije rade čuvajući ustavni poredak i zakone, Srbiji sa medijima koji infrormišu i obrazuju, Srbiji u kojoj žele da ostanu.
Danas svedočimo kako nešto što je do juče bilo nadmoćno u gotovo svemu, postaje nemoćno. Vidimo kako sve ono što je do juče bilo nadmoćno svakom pokušaju osporavanja, kritike i razobličavanja, postaje nemoćno. Potrošeno. Nedelotvorno. Golo.
Ostaje samo sila koju moramo zaustaviti da se ne pretvori u još jednu traumu, jer nam je previše trauma.
Nada kakvu donose studenti u Srbiji je potrebna celom svetu, i u moru loših vesti iz Srbije, ovo je ona oko koje svi nastojimo da se okupimo.
A veoma nam je bitna i podrška institucija koje su važne za našu zemlju, u prvom redu Evropske komisije, Saveta, i Parlamenta, ali i OEBS-a.
Studenti iz Niša sa Filozofskog fakulteta su tu sa nama. Pozdravimo ih.
Izvor: Javni servis
